Igra reči Angele Merkel za Makrona

To je u razgovoru za Sputnjik potvrdio analitičar Saša Adamović, ocenivši da ta izjava u stvari pokazuje da u EU vlada duboka, suštinska podeljenost oko budućnosti same EU. On napominje da će posle britanskog napuštanja EU, kao dve najvažnije zemlje ostati Francuska i Nemačka i da je iz izjava njihovih lidera Angele Merkel i Emanuela Makrona jasno da one nisu primakle stavove po pitanju daljeg puta EU.

Velike razlike između Berlina i Pariza

„Iz njihovih izjava vidi se da su po sredi velike razlike kada je u pitanju budućnost EU, s obzirom na to da Nemačka i dalje insistira na proširenju, pre svega zemljama Zapadnog Balkana, dok bi ih Makron stavio na čekanje sve dok se ne raščisti situacija u samoj EU, odnosno dok se ne odredi pravac u kojem će EU dalje nastupati, proširenja ne bi bilo u dogledno vreme“, napominje ovaj istoričar.

Adamović smatra da izjavu Merkelove o proširenju ne treba pogrešno shvatiti, jer je stav Nemačke o ulasku Srbije u EU poznat i nikada se nije menjao, a podrazumeva da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova, ali i da bi bilo poželjno da u tom procesu dođe do unitarizacije BiH, ako ne i do samog ukidanja RS. U oba slučaja bi bila naneta velika šteta srpskim nacionalnim interesima, ističe on i dodaje da od takvog puta u EU, na uštrb svojih nacionalnih interesa, Srbija ne bi imala nikakve koristi.

Adamović zato smatra da ne bi bilo zgoreg da Srbija dobro sagleda situaciju u kojoj je EU.

„U ovom momentu možda bismo i mi mogli da uvedemo neku vrstu monitoringa EU, da vidimo u kojem pravcu će ona da se kreće. Imajući u vidu prošlih pet godina kada je briselska elita uvela EU u veliku krizu, a da se malo toga suštinski promenilo u vođstvu EU, s razlogom može da se pretpostavi da će u narednih pet godina situacija u EU biti još gora nego što je sada“, upozorava sagovornik Sputnjika.

Tri opcije

Na pitanje koja od te dve struje u EU koju oličavaju Merkelova i Makron u sadašnjim okolnostima ima više šansi da prevlada, Adamović odgovara da je to teško proceniti jer je u igri i treća opcija.

Ideji Merkelove o nemačkoj Evropi i liberalu i globalisti Makronu, koji želi centralizaciju EU, gde bi članice i dalje žrtvovale svoje nacionalne suverenitete u korist Brisela, suprotstavlja se suverenistička opcija koju simbolizuje potpredsednik Vlade Italije Mateo Salvini insistirajući na povratku suvereniteta zemljama članicama i zaštiti granica EU, objašnjava Adamović.

„U svakom slučaju, u samoj EU imaćemo zanimljivu i oštru borbu između tri različita koncepta budućnosti EU i ako bi za neki trebalo da se opredelim najbliži bi bio suverenistički jer bi se uklapao u naše nastojanje da zaštitimo nacionalne i državne interese, pre svega na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj“, kaže je on.

Koji god od druga dva koncepta da trijumfuje, posledice, kako smatra, ne bi bile dobre po Srbiju.

Čvrsta pozicija Nemačke

Zbog svega toga izjava Merkelove o proširenju EU pre svega je bila poruka Makronu, a ne Zapadnom Balkanu da njeno napuštanje politike ne znači i da Nemačka odustaje od liderske uloge i svog koncepta viđenja EU.

To je, podseća Adamović, bilo jasno i kada je Makronove ideje odbacila naslednica Angele Merkel na čelu njene stranke i kada je na čelo Evropske komisije došla Nemica. Tada je bilo očigledno da će Nemačka i dalje čvrsto štititi svoje pozicije i da su za nju ideje francuskog predsednika neprihvatljive.