Izjava nemačke kancelarke Angele Merkel o proširenju EU pre svega je bila poruka francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, a ne Zapadnom Balkanu, da to što je najavila da napušta politiku ne znači i odustajanje Nemačke od liderske uloge i svog koncepta viđenja EU.
Ako je i izgledala kao prigodna, optimistična i izjava koja nekima budi nadu, najnovija poruka Merkelove da će Evropa biti istinski ujedinjena samo kada sve zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije, zapravo ukazuje na svu krizu kroz koju će Brisel tek da prolazi.
To je u razgovoru za Sputnjik potvrdio analitičar Saša Adamović, ocenivši da ta izjava u stvari pokazuje da u EU vlada duboka, suštinska podeljenost oko budućnosti same EU. On napominje da će posle britanskog napuštanja EU, kao dve najvažnije zemlje ostati Francuska i Nemačka i da je iz izjava njihovih lidera Angele Merkel i Emanuela Makrona jasno da one nisu primakle stavove po pitanju daljeg puta EU.
Velike razlike između Berlina i Pariza
„Iz njihovih izjava vidi se da su po sredi velike razlike kada je u pitanju budućnost EU, s obzirom na to da Nemačka i dalje insistira na proširenju, pre svega zemljama Zapadnog Balkana, dok bi ih Makron stavio na čekanje sve dok se ne raščisti situacija u samoj EU, odnosno dok se ne odredi pravac u kojem će EU dalje nastupati, proširenja ne bi bilo u dogledno vreme“, napominje ovaj istoričar.
Adamović smatra da izjavu Merkelove o proširenju ne treba pogrešno shvatiti, jer je stav Nemačke o ulasku Srbije u EU poznat i nikada se nije menjao, a podrazumeva da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova, ali i da bi bilo poželjno da u tom procesu dođe do unitarizacije BiH, ako ne i do samog ukidanja RS. U oba slučaja bi bila naneta velika šteta srpskim nacionalnim interesima, ističe on i dodaje da od takvog puta u EU, na uštrb svojih nacionalnih interesa, Srbija ne bi imala nikakve koristi.
Adamović zato smatra da ne bi bilo zgoreg da Srbija dobro sagleda situaciju u kojoj je EU.
„U ovom momentu možda bismo i mi mogli da uvedemo neku vrstu monitoringa EU, da vidimo u kojem pravcu će ona da se kreće. Imajući u vidu prošlih pet godina kada je briselska elita uvela EU u veliku krizu, a da se malo toga suštinski promenilo u vođstvu EU, s razlogom može da se pretpostavi da će u narednih pet godina situacija u EU biti još gora nego što je sada“, upozorava sagovornik Sputnjika.
Tri opcije
Na pitanje koja od te dve struje u EU koju oličavaju Merkelova i Makron u sadašnjim okolnostima ima više šansi da prevlada, Adamović odgovara da je to teško proceniti jer je u igri i treća opcija.
Ideji Merkelove o nemačkoj Evropi i liberalu i globalisti Makronu, koji želi centralizaciju EU, gde bi članice i dalje žrtvovale svoje nacionalne suverenitete u korist Brisela, suprotstavlja se suverenistička opcija koju simbolizuje potpredsednik Vlade Italije Mateo Salvini insistirajući na povratku suvereniteta zemljama članicama i zaštiti granica EU, objašnjava Adamović.
„U svakom slučaju, u samoj EU imaćemo zanimljivu i oštru borbu između tri različita koncepta budućnosti EU i ako bi za neki trebalo da se opredelim najbliži bi bio suverenistički jer bi se uklapao u naše nastojanje da zaštitimo nacionalne i državne interese, pre svega na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj“, kaže je on.
Koji god od druga dva koncepta da trijumfuje, posledice, kako smatra, ne bi bile dobre po Srbiju.
Čvrsta pozicija Nemačke
Zbog svega toga izjava Merkelove o proširenju EU pre svega je bila poruka Makronu, a ne Zapadnom Balkanu da njeno napuštanje politike ne znači i da Nemačka odustaje od liderske uloge i svog koncepta viđenja EU.
To je, podseća Adamović, bilo jasno i kada je Makronove ideje odbacila naslednica Angele Merkel na čelu njene stranke i kada je na čelo Evropske komisije došla Nemica. Tada je bilo očigledno da će Nemačka i dalje čvrsto štititi svoje pozicije i da su za nju ideje francuskog predsednika neprihvatljive.
