I princeze su bile hrabre

Više od 80 srpske dece sa tri kontinenta učestvovalo je u svojevrsnom vremeplovu u kojem su se upoznali sa srpskim vladarkama – kraljicom Jelenom Anžujskom, kneginjom Milicom i kraljicom Simonidom, njihovim životima i karakternim osobinama. Zanimljiv pogled u prošlost omogućila im je interaktivna, edukativna radionica u organizaciji Sava onlajn škole srpskog jezika, kulture i tradicije.

Deca uzrasta od četiri do 12 godina iz Australije, Novog Zelanda, Holandije, Kanade, Nemačke, Norveške, Švedske, Velike Britanije, Južne Afrike, Irske, Italije, Danske i Švajcarske zajedno su se vratili u srednji vek. Zahvaljujući Aleksandri Mihajlović, autorki enciklopedije o srpskim princezama, upoznali su tri istaknute vladarke i dobročiniteljke: kraljicu Jelenu Anžujsku, kneginju Milicu i kraljicu Simonidu, vladarke koje su uspele da svojim bogougodnim delima pomognu srpskom narodu i ostave neizbrisiv trag. Pričala im je Aleksandra o njihovoj mudrosti, snazi u teškim vremenima, snalažljivosti i nepokolebljivosti, osobinama koje ih čine toliko posebnim. U priči nisu zanemarene ženska i majčinska strana vladarki, pa su mališani saznali kako su odgajale decu, sa kakvim problemima su se suočavale, kako su se ponašale, ali i kako su se oblačile i negovale.

Haljine i mačevi od papira

– Još jednom smo pokazali kako se ozbiljne teme mogu obraditi na lak i prijemčiv način. Deca su bila ushićena, slušajući o srpskim vladarkama, zamišljajući ih kako su izgledale (jedan od zadataka koji su dobili), gledajući neverovatno interesantne srednjovekovne odore, a pitanja koja su postavljala pokazala su da su na radionicu došla pripremljena – kaže zadovoljno Jelena Marčeta iz Sava onlajn škole.

Većina devojčica je, dodaje, nosila ručno pravljene kostime srpskih princeza, a dečaci su se naoružali kartonskim mačevima.

– Želim i ja da budem princeza i da pomažem drugima – zaključila je sedmogodišnja Jelena iz Italije na kraju radionice, koja joj je bila „mnogo, mnogo lepa“.

I šestogodišnjem Stefanu iz Velike Britanije dopalo se ovo edukativno druženje koje je bilo i puno iznenađenja.

– Nisam znao da su srpske princeze bile tako hrabre. Za vitezove jesam, ali sam se baš iznenadio za princeze – rekao je mališan.

Radionica je trajala sat i po, a deca su bila puna pitanja: da li su despot Stefan i Marko Kraljević bili drugari i vršnjaci, da li su princeze mogle da biraju kakve će haljine nositi, koji je manastir osnovala kneginja Milica, da li su haljine teške, da li se koristi pravo zlato za izradu haljina i još puno drugih.

Dali krila srednjem veku

– Bila je to jedna divna promocija srpskih vladarki. Deca su bila čarobna sa svojim kostimima, pitanjima, pronicljivim zapažanjima. Pravo je uživanje pričati im i družiti se s njima – kaže Aleksandra Mihajlović, koja je deci bila vodič kroz srednji vek.

Ona smatra da je važno s decom pričati o ovakvim temama, „da znaju korene, ko su im bili preci i koliko su njihovi životi dali pečata i uticaja celoj ondašnjoj Evropi“.

– Veoma mi je drago da ih je ova tema toliko inspirisala. Vidim i da pristižu radovi za likovni konkurs. Na crtežima se vidi koliko su se uživeli, koliko su svojom maštom i ručicama dali krila srednjem veku – dodaje Aleksandra.

Deci se obratio i despot Stefan, pokazavši im svoj oklop, na šta su mališani oduševljeno reagovali.

– Despot Stefan je najhrabriji vitez na svetu! Naučio sam da je imao samo 12 godina kada je došao na vlast. To je baš malo za tako važan posao – konstatovao je Dario (8) iz Australije.

Radoznalost bez granica

Kako je radionica bila namenjena našoj deci u rasejanju, poneki su malo slabije znali srpski jezik.

– Uprkos tome, nisu se ustručavali da pitaju i iskažu šta misle i osećaju. I to je bilo najlepše! Njihova otvorenost i pronicljivost bili su, zaista, sjajni! Iskreno sam bila dirnuta – kaže oduševljena Aleksandra Mihajlović.

Jaki mišići i ozarena lica

Prema Ivaninim rečima, potpuno oduševljenje je nastalo kad vitez Stefan zatražio od dece da stegnu mišiće „jer želi da proveri koliko su jaki“. Kako kaže, videli su ozarena dečja lica „a to je upravo ono zbog čega sve ovo rade“. Despota Stefana je glumio Nemanja Stojković, učitelj u Savi i apsolvent na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

– Istorijsko i kulturološko nasleđe sopstvenog naroda neophodno je gajiti svežim znanjem i sećanjem. Sećanjem kao prošlim, ono odakle potičemo i sećanjem kao budućim, ono kuda idemo. Ishod takvog percipiranja stvarnosti nas određuje sada. U tom smislu, ovakva vrsta radionice je od neprocenjivog značaja za sve nas – navodi Nemanja.

On dodaje da je beskrajno radostan i zahvalnost što je imao priliku da sa novim naraštajima podeli takvu vrstu vrednosti.

Virtuelna izložba

U okviru priče o načinu odevanja u srednjovekovnoj Srbiji, učesnici radionice imali su priliku da bar virtuelno posete izložbu kostima, koji su korišćeni u seriji „Nemanjići – rađanje kraljevine“. Vodič im je bio kostimograf Stefan Savković, koji je deci objasnio kako nastaju kostimi, pokazao impresivne odore napravljene specijalno za seriju o Nemanjićima. Mališani su tako videli vladarsku odeću Stefana Nemanje, ratničku opremu Stefana Prvovenčanog, svečanu odoru arhiepiskopa Save, ali i haljine Nemanjine supruge Ane, kao i Evdokije i Ane Dandolo – prve i druge žene Stefana Prvovenčanog. Osim kostima, prikazane su i replike srednjovekovnog oružja, oruđa i nakita, takođe napravljenog za snimanje serije.