U ponedeljak, u smiraj dana, kada je te večeri sve utihnulo, na obodu starog gradskog jezgra u berlinskom kvartu Rajnikendorf, zagrmela je narodna muzika iz prostorija KUD Zlatni opanak. Time je obeležen početak proslave 8. marta, dan pred praznik.
Na veselje su došli naši zemljaci iz svih krajeva Berlina i okoline, a, kako pri kraju večeri reče jedna dama, kolo koje je zaigrala posle dve godine, najlepši joj je poklon za 8. mart. Pokrajina Berlin je jedinstvena među 16 nemačkih, u njoj je Dan žena praznik i neradni dan pa je veselje moglo duže da potraje. Kvatro bend je mogao maksimalno da pojača zvuk, jer preko obližnje industrijske oblasti ne dopire do prvih komšija koji žele miran san. Stolovi su bili postavljeni po obodu sale, tako da je prostora za igru bilo dovoljno, što su gosti rado koristili. U pauzama su mogli domaćim jelima i pićima da nadoknade energiju.
Aleksandra Bošnjaković, članica uprave kluba je vrlo zadovoljna atmosferom i podseća da su pre ovoga 8. mart slavili još pre pandemije korone.
– Prethodni put kad smo slavili to nije bilo u našim prostorijama kao sada. Uspeli smo sve da realizujemo po planu, nadamo se da će tako biti i ubuduće. Ne znam kakav ću poklon dobiti za Dan žena, svakako se radujem iznenađenju. Suprug Srđan je u šali predložio da mi kupi kanister benzina, što, s obzirom na drastično poskupljenje goriva, ne bi bio nimalo skroman poklon. Suprug je inače kod kuće sa sinom Vanjom koji ima 11 godina, jer sam ja večeras prilično zauzeta i brinem da se sve odvija po planu – kazala nam je Aleksandra.
Poseban dan
Jedna od gošći, Antonija Ćakić, kaže da je pre svega uvek prijatno biti među našim ljudima.
– Mnogo je lepo večeras, 8. marta se osećam ipak malo uvaženijom nego običnim danima. U ovom klubu sam večeras prvi put, nadam se da ću naći vremena da ponovo dođem. U Berlin sam došla sam pre četiri godine iz Crne Gore, ali sam poreklom iz Hrvatske, a zaposlena sam u bolnici Šarite. Mlađi sin Nebojša je ovde sa mnom i radi u italijanskom restoranu, dok stariji sin Milan radi na brodu i trenutno je u Egiptu.
Antonijina prijateljica Marijana Đukić takođe uživa u atmosferi.
– Veoma je lepo večeras, takođe sam prvi put u ovom klubu, ali sam posećivala i ostale klubove. Devet godina sam u Berlinu, poreklom sam iz Hrvatske, rođena sam u Otočcu, nedaleko od Plitvičkih jezera. Najpre smo se preselili u Sombor, i prva stanica u inostranstvu, bio mi je Frankfurt, pa tek onda Berlin. Imam dve ćerke bliznakinje, Milanu i Živanu, od kojih je jedna trenutno kod mene u Berlinu, a inače žive u Somboru, kao i unuk Petar – navela je Marijana.
Praznik lepši u društvu
Na pitanje kakav poklon očekuje za 8. mart, Stefani Mihajlović ističe da joj je najveći poklon sin Milan.
– Rođen je u decembru, pretprošle godine, ali mu se svaki dan radujem kao da se tek rodio. Baš je super večeras. Od 2016. godine član sam folklornog ansambla u Zlatnom opanku, a pre toga sam igrala i u drugim kulturno-umetničkim društvima u Berlinu. Rođena sam ovde, a moji roditelji su došli iz Šapca. Provodim vreme uglavnom igrajući se sa sinom, što mi veoma prija i jako mi je zabavno – pomenula je Stefani, koja očekuje da će uslovi za putovanja tokom leta biti dobri jer se uželela Srbije u kojoj nije bila od oktobra.
Dok Dejan Dinov ode da donese nešto za jelo, njegova supruga Jelena nam je prenela kakva su njena iskustva i očekivanja za Dan žena.
– U avgustu će biti dve godina, od kako sam došla u Berlin. Došla sam iz Ravnog Sela, kod Novog Sada u kome sam i završila fakultet. Tamo sam navikla da 8. mart uvek sa društvom slavim, pa je tako i večeras, ali posle očekujem i poklon od supruga Dejana. Nadam se jednoj ruži. I suprug je tu, ali nije trenutno za stolom. On je rođen ovde i dugo igra folklor u Zlatnom opanku, pa sam, zahvaljujući njemu, i ja ovde došla. Radim administrativne poslove u jednoj građevinskoj firmu, a Dejan radi u bolnici. Odlazimo jednom ili dva puta godišnje u Srbiju, ali valjda će biti češće – optimistično nam saopštava Jelena.
Edina Jarić je došla sa prijateljicama, Elizom i Kristinom.
– Stvarno je fino, dobra atmosfera, muzika i društvo. Prvi put sam večeras ovde. Pre četiri godine sam došla iz Zenice i radim kao medicinska sestra. Do sada sam na 8. mart samo radila, a sada sam prvi put i malo izašla.
Ruskinja voli srpsku muziku
Među gostima ima i onih koji 8. mart, od svog rođenja pamte kao zvanični praznik. Viktorija Šterga, Ruskinja iz Zaporožja, došla je u Berlin 2005. godine i večeras je u dobrom društvu. O svojim utiscima kaže:
– Večeras sam prvi put u ovom klubu, veoma je dobra atmosfera, a i volim srpsku muziku. Kod nas je 8. mart normalni praznik, dok je ovde to tek od pre par godina. Navikla sam da je to neradni dan i da slavimo, uvek sa mamom i ostalim članovima porodice. Za poklon dobijamo uvek cveće, obično neka čokolada ide uz to, pa se nadam da ću i ja od dečka tako nešto dobiti, unapred se raduje Viktorija.
Uz klub cela porodica
Milena Vojkić, predsednica i Andreas Jungblut, potpredsednik kluba su prezadovoljni jer brojni gosti uživaju u domaćoj hrani i muzici.
– Ja sam zadužen za piće i da se sve odvija prema planu. Svaka dama koja je večeras došla, dobila je i ružu. Naš klub slavi ovaj praznik nekih šest godina, a već radimo i na realizaciji budućih planova. Počinjemo da razmišljamo kako bi bilo da kupimo prostorije, koje će naš klub imati u vlasništvu, pa onda ne bismo više morali da plaćamo kiriju. Sledeći poduhvat je Prvomajska proslava. Iako mi je maternji jezik srpski, po ocu sam Nemac. Moja majka je došla iz sela Subocka, kod Pakraca, pre skoro 50 godina, a ja sam rođen četiri godine kasnije. Nešto sam naučio od nje srpski, ali mnogo više od supruge Slađane, sa kojom sam 19 godina zajedno. Supruga Slađana i ćerke Andrea i Aleksa takođe su večeras ovde i uvek mi daju bezrezervnu podršku, da istrajem u ispunjavanju zadataka u klubu – naglasio je Andreas.
Mladi zaduženi za fotke
U foajeu kluba zatekli smo grupu mladih članova Opanka koji su na svoj način dali doprinos da proslava bude tako vesela i uspešna. O čemu je reč objašnjava David Trivić koji je bio prilično angažovan dok su njegovi roditelji uživali u dobroj muzici i raspoloženju sa ostalim gostima.
– U pitanju je fotografisanje i deljenje fotografija, na čemu se angažovao ceo tim. Mi smo svi ovde članovi kluba i zajedno idemo na folklor. Sada fotografišemo malo atmosferu, a ja delim slike zainteresovanima – navodi David.
On je predstavio ekipu:
– Tu su sa mnom još, Aleksa Jungblut, David Rakić, Miljan Dragutinović i sestre Maja i Milica Petrušić.
Taštu poslao u Srbiju
Vlade Babić, je tek tri godine u Berlinu, od kojih su dve bile pod koronom, pa se obraduje svakoj proslavi.
– Sin Nemanja i ja smo došli na ovo lepo veče da se družimo i upoznamo neke nove ljude. Veče je zaista fantastično. Prvi put sam u ovom klubu, ali odavno nam nije bilo ovako dobro. Mlađi sin, Bane, studira elektrotehniku u Beogradu, a supruga je u Užicu. Što se tiče 8. marta, ženama treba malo pažnje, neki spektakularni pokloni nisu potrebni, ali je cveće obavezno. Cveće su dobile sve dame u našoj familiji i srećne su. Supruga je cveće dobila putem Vocapa, ne miriše, ali je slika lepa – priča Vlade.
Sin Nemanja je uspeo, nezavisno od oca, da dođe i snađe se u Berlinu, a nedavno je zasnovao i porodicu.
– U Berlinu sam tačno dve godine, a pre toga živeo sam pet godina u Beču. Iz Užica sam posle srednje škole otišao na studije arhitekture u Beogradu, zatim nastavio u Beču, a završio ovde u Berlinu i nedavno počeo da radim. Prošle godine sam se oženio. Suprugu sam upoznao u Gdanjsku, na studentskom seminaru. Ona je Španjolka, iz Madrida, zove se Alba Marija Korona Gutjeres. Svadba je bila u Madridu, a planiramo da je priredimo i u Užicu. Upravo tim povodom sam supruzi i tašti namenio izuzetan poklon za 8. mart, a to je putovanje u Srbiju. One su krenule za Užice, kako bi supruga dogovorila detalje oko svadbe i zato nisu večeras ovde. Supruga je već bila u Srbiji i oduševljena je, a njena mama prvi put uopšte ide na područje Balkana – kaže Nemanja koji jedva čeka da čuje i taštine utiske.
