U jednoj od najbogatijih zemalja sveta, Norveškoj, čije tržište rada nudi najviše mogućnosti, stopa nezaposlenosti je 3,2 odsto i najniža je u celoj Evropi.
Norveška se u ova teška vremena oslanja na bogate zalihe nafte i zemnog gasa i najviše zaposlenih ima upravo u sektoru eksploatacije nafte.
Norveška vlada ima poseban fond od 440 milijardi dolara iz koga, pored ostalog, finansira kurseve prekvalifikacije i pomaže nezaposlenima da se što pre vrate na posao.
|
22 miliona bez posla U celoj Evropskoj uniji stopa nezaposlenosti u septembru je dostigla 9,2 procenta. Bez posla je bilo više od 22 miliona ljudi, što je u odnosu na isti mesec prošle godine rast za više od pet miliona. |
Situacija je najgora u pribaltičkim zemljama, pre svega u Letoniji, gde je nakon masovnih otpuštanja radnika u državnoj upravi bez posla gotovo petina radno sposobnog stanovništva (19,7 odsto).
Druga po stopi nezaposlenosti u Evropi je Švajcarska, čija je pogodnost raznovrsna struktura privrede.
Ekonomski rast u Švajcarskoj u znatnoj meri je odredio finansijski sektor koji se zbog krize našao u problemima. Njegov udeo u bruto domaćem proizvodu je smanjen sa više od 12 na 10,5 procenata, ali su taj pad nadomestile druge privredne grane.
Švajcarska je, osim u bankarstvu, visoko konkurentna i u prehrambenoj industriji i farmaciji.
Niska stopa nezaposlenosti u zemljama kao što su Norveška, Švajcarska, Holandija ili Austrija ne menja činjenicu da je broj slobodnih radnih mesta u Evropi, zbog ekonomske krize, značajno opao.
Dok je prošle godine na sajtu europa.eu, koji služi kao baza podataka za ponudu poslova, bilo 1,2 miliona slobodnih radnih mesta, ove godine ih je 450.000 manje.
Od početka ekonomske krize u EU je bez posla ostalo oko četiri miliona ljudi. Oko polovine svih nezaposlenih je već najmanje godinu dana bez posla. Radi poređenja, u SAD je dugoročno bez posla "samo" deset odsto svih nezaposlenih.
U zoni evra, koja je u trećem tromesečju izašla iz recesije, situacija je najgora u Španiji. Stopa nezaposlenosti u toj zemlji u septembru je bila 19,3 odsto.
Špansku privredu teško je pogodio kolaps u građevinarstvu, koje je pre krize cvetalo. U grani koja se bazira na mnogo fizičkog rada, trećina zaposlenih su sezonski radnici. Od ukupnog broja ljudi koji su ostali bez posla, 90 procenata su radnici.
Posebno je alaramantna stopa nezaposlenosti među mladima. U septembru je u Španiji bez posla bilo 41,7 procenata ljudi do 25 godina.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
