Ispred poslovnog centra Gorenja u Novom Pazaru, našeg reportera dočekao je siromašni Milan Milanović iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni koji je, najvećim delom pešačeći, u grad „sišao“ sa ćerkicom Marijom Marom, da bi preuzeo donaciju od 200 evra, koju im je poslala naša čitateljka i dobrotvorka, baka iz Memingema u Nemačkoj.
– Dugo nam, već godinama, posredstvom Humanitarnog mosta „Vesti“, pomažu dobri ljudi iz naše dijaspore, kupili su nam kravu, konja, zaprežna kola, šporet, motornu testeru… Kupuju nam namirnice, sredstva za higijenu, odeću i lekove, ponekad nam plate i dug za struju. Ne znam šta bi mi bez ove pomoći, bojim se da ne bi preživeli u zabitom selu na potpuno raseljenoj planini – rekao je Milan Milanović dodavši:
– Kada su nas pozvali iz „Vesti“ i rekli nam da smo dobili vrednu donaciju iz Nemačke, svi smo se veoma obradovali, a najviše supruga Eva i ćerkica Marija, učenica drugog razreda osnovne škole i đak pešak. Pošto smo dugo bez frižidera, a već stižu vrućine i preti opasnost da nam propadne mleko koje pomuzemo od krave, odmah smo rešili da kupimo novi, makar i najmanji, frižider sa zamrzivačem. U popust koji smo dobili u prodavnici Gorenja i dodatnu pomoć reportera Vesti“, rešili smo veliki problem. Naglašava da supruga Eva i on nikada ne bi mogli da zarade za bilo koji aparat za domaćinstvo.
– Ostali smo na Rogozni, u staroj i dotrajaloj kući, verujući i da će do našeg sela doći asfalt, da će imati nekog posla i da ćemo moći da radimo i od svog rada živimo. Jedno vreme sam, motornom testerom i konjem koje su nam kupili čitaoci „Vesti“, sekao i izvlačio drvo iz šume za neke prevoznike iz Novog Pazara, ali je zbog korone taj posao stao. Leti beremo kleku, pečurku i druge šumske plodove, međutim, ni od toga nema mnogo vajde, jer je grad predaleko, a kupci u naše selo retko navraćaju – žali se ovaj bolešljivi gorštak.
Moli nas i da dobroj baki iz Memingema koja je i ranije pomagala njegovoj porodici prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
– Hvala ti, bako, puno, da si nam zdrava i živa. Da nam nije stigla tvoja pomoć mi bi još dugo bili bez frižidera, a naš i inače težak život bio bi još teži – poručuje Milanova ćerkica Marija – Mara Milanović koja je naša štićenica od svoje treće godine.
Porodica Milanović živi i staroj kući sa zemljanim podom, bez vode i kupatila. Mada su Milan i Eva spremni da rade (i rade) i najteže poslove, za sada se bore samo za golo preživljavanje, a o renoviranju kuće, kupatilu i novom nameštaju mogu samo da maštaju.
– Mnogi su otišli sa Rogozne i još odlaze, mi smo ostali, možda bi nam u Novom Pazaru ili negde širom Srbije bilo bolje, bar bismo posla imali. Za sada ostajemo u Žunjevićima i na ovo malo sirotinje što imamo, videćemo kako ćemo dalje. Hvala čitaocima „Vesti“, hvala dobrim ljudima, hvala svima koji nam pomažu i misle na nas – poručila je Eva Milanović.
Za lečenje i komunalije
Donaciju od 100 evra, koju je poslao anonimni dobrotvor iz Luksemburga, dobili su i supružnici Hidajet i Bajramka Pljakić iz Oraša kod Tutina, takođe dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta. Osim što je dve decenije bez obe noge, Hidajet ima ozbiljne srčane i stomačne probleme, a njegovu jedva pokretnu suprugu Bajramku čekaju operacije oba kuka. Novac iz Luksemburga dobro će im doći za ponovni odlazak u Beograd, za lečenje, lekove, struju, ogrev…
– Hvala donatoru iz Luksemburga, Bog neka ga nagradi svim najboljim što poželi, hvala i drugim dobrim ljudima koji nam godinama pomažu. Mi smo stari, hendikepirani, bolesni i nemoćni, da nije pomoći dobrih ljudi naš život bio bi pretežak, ovako nekako guramo – ističe Hidajet.
Mara o telefonu, Milan o traktoru
Mala Marija Milanović mašta o novom telefonu sa mnogo interneta uz pomoć kojeg bi mogla i da uči, a njen tata Milan bio bi presrećan kada bi uspeo da nabavi neki makar i polovan traktor. Kaže da će ovih dana pokušati da stupi u kontakt sa humanitarnom organizacijom Srbi za Srbe u nadi da bi oni mogli pomoći.
