Huška NATO na Srbiju

Iza zahteva za povećanje broja NATO trupa u sastavu Kfora krije se opasna namera Prištine da se zapadna alijansa uvuče u sukob sa Srbijom. Ovo je jedinstvena ocena vojnih eksperata.

Da podsetimo, prištinski premijer Aljbin Kurti u intervjuu za nemački „Di velt“ zatražio je povećanje snaga Kfor u južnoj srpskoj pokrajini i naveo da bi to „pomoglo miru na celom Zapadnom Balkanu“, ali i „podržalo odbrambene napore Kosova“. Pritom je ovaj poziv upućen NATO-u samo dve sedmice pre zasedanja najvišeg organa ove alijanse, odnosno Vojnog komiteta koji je zakazan za 18. i 19. januar u Briselu. Predviđeno je da se na prvoj sednici drugog dana zasedanja govori o „bezbednosnom okruženju“ i misiji Kfora. Ova tema će okupiti načelnike štabova sa predstavnicima zemalja koje učestvuju u Kforu iako nisu članice NATO: Jermenije, Austrije, Finske, Irske, Moldavije, Švedske, Švajcarske i Ukrajine.

Cilj etničko čišćenje

General Milomir Miladinović, predsednik Skupštine Kluba generala i admirala Srbije ističe da je teško poverovati da bi povećan broj vojnika NATO obezbedio mir na prostoru Kosova, ali i Balkana.

– Dosadašnja praksa je pokazala da gde god da je NATO obezbeđivao mir, tu su se dešavali ratovi. Sva suština politike koju sprovodi Aljbin Kurti oslonjena je na podršku Zapada, a faktički NATO snaga. Pokazalo se da ne preza da se problem statusa KiM reši ratom, ali je Kurti svestan da nema potencijala za takav sukob. Istovremeno, svestan je da Srbija ima taj potencijal, ali da ne želi rat. Zato pokušava da prizivanjem novog kontingenta NATO na Kosovo, već dovoljno mučnu situaciju tamošnjih Srba dodatno oteža. Time bi pokazao ne samo da ima podršku Zapada, već bi dodatno zastrašio Srbe kako bi ih na miran način prisilio da se isele u većem broju i stvorio etnički čist prostor – ističe general Miladinović.

Beograd jači nego 1999. godine

Međutim, general Miladinović ističe da je Srbija u daleko boljem položaju nego što je to bila 1999. godine kada je napao najmoćniji vojni savez, odnosno NATO.

– Za mir na Kosmetu zaslužan je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Za razliku od predsednika Slobodana Miloševića, Vučić ima kontakte sa zapadnim liderima, uključujući i komandante Kfora i glavnokomandujuće NATO-a u Evropi. Takođe, bez obzira na angažovanje Rusije u Specijalnoj operaciji u Ukrajini i dalje imamo, barem retoričku, podršku predsednika Ruske Federacije. Vladimir Putin sigurno nije predsednik Boris Jeljcin koji je Srbiju ostavio na cedilu kada joj je bilo najpotrebnije – naglašava general Miladinović.

Zamka za Zapad

General Miladinović dodaje da bi NATO direktno prekršio Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN po kojoj se našao na Kosovu, ukoliko bi upao u takvu zamku Kurtija. On podseća da su snage NATO-a samo deo misije Kfora koja je po Rezoluciji 1244 u funkciji pomoći, a ne zaoštravanja odnosa.

– Osnovni cilj ove misije jeste da obezbedi sigurnost svim građanima KiM i da se ne meša u političke odluke o konačnom rešenju statusa južne srpske pokrajine – naglašava general Miladinović.

Opasnost dolazi iz Nemačke

Admiral Antić nije ni malo iznenađen porukom Aljbina Kurtija da su „nemački vojnici dobrodošli na Kosovo“, odnosno da se njihov broj sa sadašnjih 70 poveća na svih 400, koliko je odobrio Bundestag.

– Jasno je da je Nemačka, kao vodeća zemlja EU i glavni saveznik SAD u Evropi, glavni pokrovitelj lažne nezavisnosti Kosova. Ne bi nas iznenadilo da Angela Merkel izjavi da je Briselski sporazum potpisan samo da se omogućilo Kosovu da organizuje i naoruža svoje oružane snage, kao što je priznala da je sporazum u Minsku trebalo da to omogući Ukrajini – ističe admiral Boško Antić.

Prema rečima admirala Antića, Kurtijev zahtev usledio nakon što su elitne jedinice vojske i policije Srbije pokazale da su spremne da intervenišu u slučaju progona kosovskih Srba.

– Aljbin Kurti je shvatio da će njegove snage u tom slučaju biti uništene. I to su procene koje je dobio od svojih zapadnih pokrovitelja, bez kojih nikada ništa ne preduzima. Povećanjem broja snaga Kfora, to jest NATO-a, Kurti želi da one budu u mogućnosti da se efikasno suprotstave intervenciji snaga Srbije, a da nelegalno formirane oružane snage pod njegovom kontrolom mogu da bezbedno nastave sa progonom Srba. Dakle, Kurti ne priziva te snage da bi donele bezbednost i mir na Zapadnom Balkanu. Gde god su one došle mir je bio još više ugrožen zbog njihovog opredeljivanja za jednu stranu, a sasvim je jasno da bi to bila albanska. Upravo suprotno, povećanje broja NATO vojnika bi dovelo do ugrožavanja bezbednosti Srbije, jer moramo biti svesni da nam NATO neće oprostiti vojnički poraz koji su doživeli 1999. godine – naglašava admiral Antić.

Muk o zločinima

Admiral Antić kaže da je suština bezbednosnog problema na KiM to što Kfor ne ispunjava zadatak koji mu je poveren Rezolucijom 1244.

– Tek kada se dogodi neki veći incident Kfor se oglasi, ali tako što upozori Srbe da se uzdrže od odbrane, kao i one koji ih napadaju. Nakon Kumanovskog sporazuma NATO je mirno posmatrao zločine terorističke OVK i sva nedela posle toga, pa i pogrom 2004. godine kada je uništavano sve srpsko. Ni jedan albanski zločin nad Srbima nije rasvetljen – naglašava admiral Antić.

U stroju 3.800 vojnika

Na početku misije, juna 1999. godine, Kfor je brojao 50.000 pripadnika iz 39 zemalja članica i partnera NATO. Ta brojka je 2002. smanjena na 29.000 vojnika, a krajem naredne godine na 17.500.

Trenutno je na prostoru južne srpske pokrajine raspoređeno oko 3.800 pripadnika Kfora.

SAD 635

Italija 628

Mađarska 469

Turska 342

Poljska 247

Austrija 243

Švajcarska 187

Hrvatska 146

Letonija 136

Grčka 109

Severna Makedonija 65

Rumunija 62

Albanija 58

Velika Britanija 41

KiM bez lekara za pet godina

Potpredsednica opozicione DPK Vljora Čitaku kazala je da kosovski premijer Aljbin Kurti želi svima da očita lekciju, ali da ne ume da vlada.

Iz opozicije u Prištini inače poslednjih dana stiže mnogo kritika na račun Kurtija. Tako je Memlji Krasnići izjavio da su barikade i tenzije na Severu rezultat Kurtijevog insistiranja po pitanju registarskih tablica, od čega je kasnije odustao.

Pokrajina i bez toga ima ogromne probleme. Prošle godine je 205 mladih lekara napustilo Kosovo, dok je oko 60 specijalista Univerzitetske klinike dalo otkaz da bi radili na Zapadu. Takođe, više od 630 medicinskih sestara je otišlo sa Kosova u potrazi za boljim uslovima rada. Male plate i loši uslovi rada i dalje su glavni uzroci sve većeg broja odlazaka zdravstvenih radnika.

Predsednik Lekarske komore Kosova Pljeurat Sejdiju rekao je da je trend odlaska lekara sa Kosova porastao za 35 odsto, dodajući da je najviše otišlo anesteziologa i pedijatara.

– I 2021. godine odlazili su mladi lekari, ukupno njih 159, što znači da je situacija postala još gora. S ovakvim trendom zdravstveni sistem rizikuje da ostane bez lekara za pet godina – rekao je Sejdiju.