Učenici Srpske dopunske škole „Sveti Sava“ u Italiji potvrdili su nadaleko poznatu izreku o Srbima kao duhovitom narodu. Na 33. međunarodnom festivalu humora za decu, njih osmoro iz Tori di Kvartezola, Alontea i Vićence osvojilo je dva prva mesta – za portret i grupni rad.
Festival sa temom Smeha, smeha deci održan je u beogradskoj opštini Lazarevac, a đaci do 15 godina slali su radove u nekoliko kategorija: za najbolji stih, priču, aforizam, sliku, karikaturu, strip, pesmu, film i fotografiju. Najbolji portret je uradila Maša Dabić, učenica sedmog razreda iz Tori di Kvartezola. Autori najboljeg grupnog rada u kategoriji Karikatura šala su Maša i njena sestra Iva (peti razred), Boris Šprenc (sedmi razred) i Milica Todorović (šesti razred), svi iz Tori di Kvartezola, Edoardo Zaneti (prvi razred) i Milica Mitić (drugi razred) iz Alontea, Jovana Mladenović (četvrti razred) i Maja Paripović (drugi razred) iz Vićence.
Iako su različitog uzrasta i iz različitih mesta, napravili su zajednički rad. Uspeli su zbog toga što, osim smisla za humor, koji je bio preduslov, imaju još ponešto zajedničko – svi vole da slikaju i da se druže i svima je nastavnica Dragica Doderović. Ona je prikupila i poslala njihove crteže, fotografije i karikature, tako da je grupni rad zapravo spoj nekoliko radova. Osim, recimo, crteža žabe kako na lokvanju čita novine, tu su fotografije Maše, Ive, Borisa i Milice Todorović, nastale prvog dana okupljanja posle onlajn nastave, a na kojima se vidi razdraganost, dečja luckastost i, najviše, njihova sreća zbog toga što su ponovo zajedno. Tu su i dva crteža Milice Mitić – portret nastavnice Dragice i crtež kojim je oslikala aktuelnu pandemiju, tačnije borbu protiv korona virusa (u centru je prestrašena bakterija pored vakcine, a pored su maska, rukavice i gel za dezinfekciju kao prevencija).
Posebnu pažnju privlači Edoardov rad s temom Baš je lepo što smo različiti, na kojem je prikazao nošnje i običaje nekoliko naroda. Razumljiv izbor, jer je dete iz mešovitog braka, a dodatnu posebnost radu daju godine autora.
„Učenik sam prvog razreda. Otac mi je Italijan, a majka Srpkinja. Mama kaže da Srbi vole mnogo da se šale. Ona, seka i ja se smejemo po ceo dan. Najsrećniji sam bio kad sam dobio prvu nagradu. I tad smo se smejali od sreće“, napisao je Edoardo za „Vesti“ i tako u nekoliko rečenica opisao sebe, razlog teme svog rada, odnos prema humoru i ovoj nagradi.
I znatno stariji drugar Boris, učenik osmog razreda, srećan je zbog osvojenog prvog mesta.
– Mogu reći da je naše učestvovanje na konkursu Međunarodnog festivala humora za decu super – u jednoj reči skupio je Boris sve što oseća, a onda naglasio: „Zahvalio bih dragoj učiteljici Dragici što nam daje motivaciju da učestvujemo na konkursima.“
A Dragici puno srce, jer je postigla cilj.
– Đake učim da je najvažnije učestvovati, družiti se, raditi na istom zadatku složno i sa puno ljubavi i osetiti slobodu izražavanja. Ova ekipa je i dobila prvu pojedinačnu i prvu grupnu nagradu, jer su ljudi primetili sreću, slobodu u izražavanju, kao i želju da na Festivalu humora zasmeju svu decu i sve ljude sveta kojima je u ovim teškim vremenima smeh najpotrebniji – navodi ponosna nastavnica.
Takmičenje sa samim sobom
Nastavnica Dragica otkriva da su đaci u početku bili stidljivi i da nisu želeli da se javljaju na konkurse. Kad su usvojili njene priče da na takmičenjima nije najvažnije pobediti, već da imaju dublju (već pomenutu) poentu, deca su se odazvala na više od 20 konkursa. Osvajali su prve, druge, treće nagrade i specijalne pohvale na raznim međunarodnim konkursima, kao što su Čitalići slovca, Sveti Sava princ i prosvetitelj, Dani ćirilice, Vidovdanska priča…
– I odavno im nije važno ko je prvi na papiru. Važno im je da se druže, učestvuju, vole, razumeju, hrabre jedni druge i ne odustaju od cilja da učestvuju u svemu što je zabavno, što nas obogaćuje novim saznanjima i umećima. Raduju se kad neko sa drugog nastavnog mesta pobedi, jer znaju da je ta pobeda za sve nas, za celu srpsku dopunsku školu u Italiji. Sad im je najslađe da se takmiče sa samim sobom. Da izvuku iz sebe ono najbolje, a to je bio i moj cilj. Da ih naučim da se sa sobom takmiče, a ne sa drugima. Sa drugima samo učestvuju, a neko će primetiti njihov trud i nagrada će stići najzaslužnijima – objašnjava učiteljica.
Važno je učestvovati
– Volim da učestvujem na konkursima. Nekad osvojim neku nagradu, nekad ne, ali nema veze. Važno je učestvovati i idemo dalje – izneo je svoj stav o takmičenjima Boris Šprenc, čime je dokazo nastavnici da su njena predavanja postigla željeni cilj.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
