Iz Liverpula, dela Sidneja, zajedničku donaciju od 500 tamošnjih dolara poslali su kolege i prijatelji i naši čitaoci Davor i Denis, poreklom iz Bosne, koji su s po 100 dolara želeli da obraduje usamljene i bolesne bake Stanu Minić iz Dragočeva na Rogozni i Stanicu Milojević iz Dobrinje kod Tutina, porodicu Baždar iz Sjenice, staricu Vasviju Suljević iz Novog Pazara i Miloša Jovanovića, ratnika sa Košara koji živi u zabitom selu Troštice na Goliji.
Podrška za sirotinju
U kratkoj propratnoj poruci ova dvojica humanih Bosanaca ističu da godinama pomažu rođacima i sirotinji u rodnoj Hercegovini i Semberiji i da su iz „Vesti“ saznali sa kakvim se sve mukama suočavaju stari, siromašni i bolesni u Raškoj oblasti, što je, kako naglašavaju, bio povod da vrednu donaciju pošalju i u ovaj deo Srbije. Posebno ih je ganula sudbina nepokretne bake Stane Minić koja ni šporet ne može da naloži i jedva preživljava uz pomoć komšija iz susednih sela. Baka Stana dugo nije dobijala nikakvu pomoć, tek nedavno, nakon našeg apela, stigle su joj donacije iz Švajcarske i Austrije koje su joj omogućile da kupi brašno i lekove.
– Sama sam i nemoćna, da nije rođaka i komšija koji me povremeno posećuju i donesu mi hleba i mleka i dobrih ljudi iz sveta koji mi pošalju pomoć, meni zlata vrednu, umrla bih od studi i gladi – priča starica i podseća da su joj naši čitaoci iz Australije kupili krevet, dušek, šporet i televizor.
– Da mi nije ovog televizora umrla bih od samoće, nekada i po nedelju dana ne sretnem čoveka, a vukovi urlaju oko kuće. Nadam se da će mi ova donacija pomoći da dočekam proleće. Za kasnije, kako Bog kaže – ističe starica i dobrotvorima Davoru i Denisu šalje veliku zahvalnost, najlepše želje i pozdrave.
Donacija će puno značiti i Stanici Milojević iz Dobrinje kod Tutina, takođe usamljenoj, siromašnoj i bolesnoj starici koja jedva preživljava uz pomoć rodbine, dobrih komšija i retkih donacija naših čitalaca. Pomoć iz Australije dobro će joj doći da obnovi svoje male zalihe brašna i lekova. Nada se da će joj ostati i za „šećer i kafu“.
Tužna je i teška sudbina i porodice Baždar iz Sjenice. Glava porodice Raho je dugo na postelji i nepokretan, a njegovi naslednici: Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju i druge zdravstvene probleme, hrane se u narodnoj kuhinji, kubure sa lekovima i ogrevom i jedva preživljavaju.
– Uvek se obradujemo kada nam stigne neka pomoć. Ovoga puta platićemo dug za struju. Hvala puno dobrim ljudima iz Australije i svima ovde u Sjenici i svetu koji nam pomažu – poručuje Elko Baždar.
Za lekove
– Hvala bogu, trenutno nismo ni gladni, ni žedni, rešili smo se i duga za struju, imamo i lekova i nešto brašna u kući. Sve to nakon apela u „Vestima“ – priča Miloš Jovanović, siromašni i teško bolesni ratnik sa Košara koji sa bolesnom majkom Rosom i sestrom Marinom jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije.
– Brzo se istopi sve što nam dobrotvori pošalju i što uspemo da od sebe sakrijemo. Najviše trošimo na lekove, za hranu šta ostane – priča Miloš i veli da će i donacija iz Kanade otići „na tablete“.
– Nadam se invalidskoj penziji. Nažalost, još nije na vidiku. Kad bih imao bar i najminimalnije redovno primanje bilo bi nam lakše. Do tada, nadam se da nas dobri ljudi, a posebno humanitarac Hido Muratović koji je uz nas deset godina, neće ostaviti na cedilu – dodaje ovaj hrabri i od države zaboravljeni branilac Srbije.
Bez prihoda
Donaciji iz Australije puno se obradovala i starica Vasvija Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet koja godinama sama, u bedi i sirotinji i bez ikakvih prihoda, brine o teško bolesnom sinu Mirsadu. Nakon apela u „Vestima“ nedavno joj je stiglo 100 evra, pa je uspela da Mirsadu kupi lekove. Pomoć porodice Vranjaković iskoristiće da se opskrbi najpotrebnijim namirnicama.
Pelene za Bajru
Naša anonimna čitateljka iz Haga u Holandiji poslala je paket pelena i odeće Novopazarki Bajri Suljević koja dve i po decenije sama u podstanarskoj sobici brine o nepokretnoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti. Svaka pomoć njima mnogo znači, jer nikakva primanja nemaju, a samo za kiriju, lekove i struju mesečno im je potrebno bar 300 evra. Da nije dobrih ljudi ko zna da li bi još bile u životu.
