„Gurke na Kosovu – podsticanje incidenata na severu“

Oduvek je Velika Britanija na prostoru jugoistočne Evrope projektovala svoje nacionalne i državne interese, a u ovom trenutku kad je ponovo postala samostalna država, odnosno država van EU, želi da afirmiše projekat tzv. Globalne Britanije i zadrži svoj uticaj i na Balkanu, kaže istoričar Saša Adamović.

Podsećamo, Velika Britanija podržala je akciju vlade Aljbina Kurtija „protiv organizovanog kriminala“ na severu Kosova u kojoj su specijalci ROSU bojevom municijom pucali na civile Srbe. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Britaniju da stoji iza napada ROSU na Srbe.

Prema Adamovićevim rečima, moglo bi se čak reći i da su Britanija i njene specijalizovane službe uvek imale tradiciju da se posebno bave ovim prostorom.

– Istorijski nam je to dobro poznato i dobro je dokumentovano tako da su sad opšta mesta da su britanske službe, odnosno britanska politika itekako imala presudan uticaj, primera radi, u državnom udaru od 27. marta 1941. godine, ili gotovo presudan uticaj u dovođenju Josipa Broza Tita na vlast 1945. godine. Znači, uticaj Britanije i njenih službi na našem prostoru je uvek bio evidentan – ističe Adamović.

Gurke na Kosovu – podsticanje incidenata na severu

Britanija je sposobna kao globalna sila da projektuje svoje interese širom sveta, a s obzirom da je jedna od najvažnijih država sponzora kosovske nezavisnosti nije čudno što se pojavljuju informacije o pojačanom uticaju te zemlje u poslednjim događajima na Kosovu.

Pojava Gurki, elitne jedinice britanske vojske na Kosovu tri dana uoči poslednjih incidenata na severu pokrajine ne bi trebalo da nas iznenadi jer je očito da su britanske službe imale određena saznanja da će doći do incidenata, kaže Adamović i dodaje da ne bi isključio mogućnost da su Britanci te incidente u mnogome podstakli.

Vođe antisrpske politike

On podseća da se tokom proteklih godina smanjio američki kontigent iz sastava Kfora i da on više nije najveći u okviru tih multinacionalnih snaga. Ističe da je američki kontigent Kfora zapravo minimalan i da su Amerikanci došli do tog nivoa da su se maltene povukli sa Kosova.

– Čak i ako Amerikanci zbog nekih drugih globalnih problema, pre svega u Indo-pacifiku, probleme na Balkanu stavljaju u drugi plan, Velika Britanija će tradicionalno ostati zainteresovana za ono što se ovde dešava i u budućnosti će biti neka vrsta predvodnika u tim zanimljivim, odnosno kontroverznim događajima – smatra on.

Britanija u UN – bez uvažavanja srpskih interesa

Adamović dodaje da Velika Britanija i dalje čvrsto stoji na stanovištu da se kosovska nezavisnost mora realizovati i ne vide se naznake da je politika u toj zemlji spremna da preispita svoj odnos prema Kosovu ili Republici Srpskoj.

„Zato ne bi trebalo da nas iznenađuje ili čudi što će se Britanija svim snagama truditi da zadrži svoj uticaj, ne toliko presudan kao što je bio u prošlosti, ali i dalje veoma značajan“, ističe Adamović i podseća na reagovanja Britanije na prostoru Balkana pogotovo kad nastupa u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

– Obično su nastupi britanskog ambasadora izrazito protivsrpski orjentisani, bez uvažavanja srpskih nacionalnih i državnih interesa i na prostoru Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine – naglašava Adamović.

Od negovanja „bolesnika sa Bosfora“ do dva svetska rata

Velika Britanija se oduvek trudila da ima značajno prisustvo na Balkanu, dugo vremena je bila glavni zaštitnik imperije koja je bila na izdisaju – Osmanskog Carstva i zahvaljujući njoj je „bolesnik sa Bosfora“ produžio svoj boravak na Balkanu za još čitav jedan vek.

Takođe, istorijski su poznati uticaji Britanije na knjaza Miloša, a spekuliše se i o njenom uticaju i na druge važne događaje u srpskoj istoriji, a moguće je čak među uticaje Britanaca na Balkanu ubrojati i izbijanje Prvog svetskog rata upravo na našem prostoru.

– U to vreme Velika Britanija je imala veliki interes da spreči nemačku izgradnju pruge Berlin–Bagdad koja bi dala možda odlučujuću geopolitičku prednost velikoj nemačkoj državi čija je namera bila da ospori vladavinu britanske imperije na kraju 19. i početkom 20. veka. Da ne pričamo o Drugom svetskom ratu kad je Britanija nameravala da spreči Kraljevinu Jugoslaviju, poučenu iskustvom stradanjem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, da zadrži neutralnost u novom sukobu velikih sila – zaključio je Adamović.