Gujon: Samo mali pritisak na Prištinu…

Kosovo, koje nije član Ujedinjenih nacija, ne bi moglo da postoji bez podrške zemalja koje su ga priznale, a samo mali pritisak tih zemalja bio bi dovoljan da Priština primenjuje dogovoreno u dijalogu sa Beogradom i da prestane sa kršenjem osnovnih ljudskih prava Srba i nealbanaca.

Ovo u razgovoru za Kosovo onlajn kaže Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu u Vladi Srbije i osnivač humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“.

Kako kaže, na početku 21. neka, ne sme da se dozvoli da ljudi u Evropi, odnosno, Srbi na Kosovu, žive u getima. Sudbina dece sa Kosova je, kaže Gujon, ono što ga lično najviše zabrinjava i kao oca i čoveka koji je osnovao humanitarnu organizaciju baš za pomoć toj deci, jer deca, ističe, teško razumeju mržnju i zašto se neki ljudi loše ophode prema njima.

U Beograd 21. oktobra dolazi petorka u kojoj će biti Emanuel Bon, spoljnopolitički savetnik francuskog predsednika za Zapadni Balkan i Jens Pletnerm savetnik nemačkog kancelara Šolca. Posetiće i Prištinu. Mislite li da imaju plan kako da dijalog Beograda i Prištine „izvedu“ na put koji će dati rezultate? I da li to podrazumeva neke nove vidove pritiska na Beograd?

– Da bi doneli plan kojim bi rešili probleme koje trenutno imamo na KiM prvo bi trebalo da znaju šta je prethodilo i šta je dovelo do toga da imamo takve probleme danas na KiM. Ovde ne govorim o istoriji već o političkim odlukama koje su se donosile prethodne 23 godine. Srž problema je nepoštovanje tri stvari: međunarodnog javnog prava, postignutih sporazuma poput Briselskog sporazuma i nepoštovanje osnovnih ljudskih prava za Srbe na KiM. Da se poštuje Briselski sporazum koji je postignut pre deset godina i prema kome na severu KiM treba da budu srpski policajci, srpski tužioci, srpske sudije i prema kome kosovske snage bezbednosti ne smeju da uđu na sever KiM bez dozvole gradonačelnika četiri opštine na severu KiM, kada bi se to poštovalo, ne bismo imali teror koji se sprovodi prethodnih nekoliko godina na severu Kosova i Metohije. Jedino što još nisu pokušali do sada da bi rešili probleme u celom našem regionu je da saslušaju srpsku stranu i da prestanu sa primenom duplih standarda. To je jedino što mi tražimo. I naravno da tražimo mir, opstanak i povratak Srba na KiM.

Zašto bi srpska strana verovala da će Priština da ispuni bilo kakav novi dogovor kada deset godina nije osnovala ZSO? Sa Zapada se čuju poruke da ZSO treba da se formira. Da li su to iskreni podsticaji Prištine da tu obavezu ispuni?

– Kosovo je priznato kao država u određenim zemljama uglavnom na Zapadu. Ta takozvana država ne bi mogla da ima veliki budžet bez spoljašnjih donacija, nema svoju vojsku, ne može da se brani, ta tzv. država nije članica Ujedinjenih nacija, ona ne bi mogla da postoji bez podrške tih zemalja koje su je priznale, ne bi mogla da postoji. Šta to znači? To znači da bi jedan mali pritisak bio dovoljan da ta tzv. država primenjuje dogovoreno i da prestane sa kršenjem osnovnih ljudskih prava Srba i nealbanaca na KiM, jer ne smemo da dozvolimo da u Evropi početkom 21. veka ljudi žive u getima. Od kako je Aljbin Kurti došao na vlast 2021. godine bilo je 419 incidenata, bila su ubistva, ranjavanja i dece vatrenim oružjem, to ne sme da se događa. Samo mali pritisak je dovoljan. Očekujem i verujem da će se to kad-tad desiti jer ovakva situacija ne može da traje doveka.

Da li prosečan građanin Francuske danas nešto zna o tome da Srbi na Kosovu žive kao u getu, da su izloženi stalnim provokacijama od strane Albanaca, da su srpske bolnice na izmaku zaliha lekova i medicinskog materijala?

– Prosečan Francuz, kao i prosečan zapadnjak, nažalost, nema kompletnu sliku o dešavanjima na KiM, ali ipak ima ljudi koji to znaju. Mi smo, na primer, nedavno napisali pismo obaveštenja o svim dešavanjima na KiM za naših 12.000 donatora i za hiljadu Francuza koji su novinari, poslanici i ljudi od uticaja, kako bismo ih o tome obavestili. To je ono što je do nas. Kao Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu u maju, kada su bile ogromne tenzije na severu KiM, odlučili smo da uključimo našu dijasporu u rad sa stranim medijima, stranim zvaničnicima, stranim nevladinim organizacijama, kako bismo svi zajedno „gurali“ u istom pravcu, kako bismo upoznali svetsku javnost sa onom šta se dešava. I svi su se odazvali na naš poziv, od Amerike do Australije, preko cele Evrope. Imali smo posle toga članke na italijanskom, nemačkom, francuskom, engleskom, čak i na švedskom jeziku.

Izjavili ste da srpska dijaspora ume da bude jedinstvena kada je to potrebno, šta vas je u to uverilo?

– Srpska dijaspora ume da bude jedinstvena kada je to potrebno, a u to sam se uverio još 2014. godine kada smo zajedno sa srpskim zajednicama iz cele Evrope organizovali mnoge humanitarne konvoje za Srbiju i Republiku Srpsku koje su bile pogođene strašnim poplavama. Nekoliko konvoja je krenulo iz Pariza, Švajcarske, Austrije i svi su bili ujedinjeni, a sve razlike koje su postojale, jer u svakoj grupi ima nekih razlika, nisu se osetile jer smo svi radili sa istim ciljem. To jedinstvo ćemo pokazati i za par dana u Vašingtonu, gde idem na poziv našeg ambasadora Marka Đurića i gde ćemo imati veliki skup srpske dijaspore iz Amerike oko KiM sa ciljem da se bolje umrežimo i da zajedno radimo na tome da se ljudi u Americi i svetu bolje upoznaju sa događajima na KiM i da im se predstavi realna slika. To je veoma važno. Naša dijaspora je jedinstvena čim je potrebna Srbiji. To je pokazala u prošlosti, pokazuje danas pokazaće i sutra. S druge strane, bitno je da država Srbija preko Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, preko Vlade Srbije i drugih institucija pokažemo solidarnost prema njima i da im omogućimo da daju svoj potpuni potencijal za našu zajedničku borbu, jer ovo jeste naša zajednička borba za Srbiju i za srpski narod gde god da živi.