Grejaće nas vaša dobrota

Nevolje samohrane majke troje mališana, Vuke Barbu (42) iz Mramorka kod Kovina, kao i nemaština sa kojom se svakodnevno suočava, dotakle su u srce i plemenitog Marka iz dalekog Sidneja. Da bi bar malo olakšao njeno teško breme, posredstvom naše Redakcije, uputio je pomoć od 200 dolara kako bi Vuka imala za najosnovnije. Pošto je dar prosleđen na kućnu adresu ove samohrane majke, poželela je da se svom dobrotvoru od srca zahvali.

– Svaki put kada smo se našli u nevolji, humani zemljaci širom sveta su bili tu da nam pomognu. Zato nikada neću moći dovoljno da im se zahvalim, baš kao ni tom dobrom čoveku koji nam je sad uputio podršku. Malo je reći da nam je ovaj novac stigao u dobar čas, da dokupim ogrev sad pred zimu, ali i najosnovnije namirnice. Samim tim, i ove zime će nas grejati dobrota zemljaka izdaleka. Želim mu svako dobro u životu i svaku blagodat, ništa manje ne zaslužuje. Istina je da ćemo blagosiljati sve naše dobrotvore dok smo živi, jer samo zahvaljujući njihovom razumevanju imamo i sopstveni krov nad glavom, što nikako nije mala stvar. Iako to ni izbliza nije luksuz i kuća je koja stalno traži neku popravku, jer je stara i u nekim delovima trošna, za nas je poput palate – rekla je u dahu Vuka Barbu, koja bdi nad blizancima Davorom i Dijanom i Savom.

Najveću muku zadaje joj zdravstveno stanje najmlađeg sina, osmogodišnjeg Save, kome je još kao bebi odstranjen tumor na mozgu. Sa promenom vremena, ovaj mališan reaguje pojačanim epi napadima i agresivnošću. Iako je prema godinama odavno trebalo da krene u redovnu školu, on to ne može jer ne govori, ne ide samostalno u toalet već nosi pelene i ima poremećaj u ponašanju.

– Sa Savom ponekad ne znam šta da radim. Imao je brojne epi napade, teško mu je bilo šta pojasniti. Često je nervozan i agresivan, a ja ne mogu da shvatim zašto je to tako, niti kako da mu pomognem. Zato mora kod logopeda i defektologa, mora da se radi sa njim, a ja to ne mogu da mu omogućim u meri u kojoj bi trebalo – rekla je Vuka Barbu i dodala:

– Pošto živimo od socijalne pomoći i onoga što ponekad zaradim u nadnici, teško je namiriti sve potrebe. Protekle godine potrošili smo i mnogo ogreva, zbog čega sam morala i da se zadužujem, pa da taj novac vraćam. Nisam imala kome više da se obratim za pomoć osim dobrim ljudima u dijaspori koji su uvek imali razumevanja. Nisu me izneverili i nastavljaju da mi pomažu zbog čega ću im biti doživotno zahvalna.

Ne može da zaradi dovoljno

Kad je čovek sam u borbi da izvede troje mališana na put, od kojih je i jedan bolestan i kom treba konstantna nega, nedaće se često lepe jedne uz drugu.

– Stalni posao nemam, niti se može lako naći u Mramorku. Jedino kada mogu nešto da zaradim u nadnici, to je preko leta, a i tada moram da se snađem da neko pričuva najmlađeg sina Savu, jer on ne sme ostati sam ni na sekund. Zato sam često u raskoraku i nemam dovoljno novca da bih podmirila sve naše potrebe, jer kad od skromne socijale namirimo račune, malo toga ostane za puki život. Kad se još dodaju na to i Savini zdravstveni problemi, više je nego jasno zašto se često i nađem u problemu koji sama ne mogu da rešim – jada se Vuka.

Greška u imenu donatora

U jednom od prethodnih izdanja „Vesti“, na strani Humanitarnog mosta, zabeležili smo i da je uručena donacija Marka iz Sidneja porodici Filimonović iz Muhova na Goliji, čime je nehotično načinjena greška, budući da je ovoj porodici dar od 150 dolara (90 evra u protivvrednosti) uputila porodica Tešić iz Melburna. Ovom prilikom, želimo da uputimo iskreno izvinjenje našim humanim čitaocima iz Australije i učesnicima u brojnim akcijama na ovoj zabuni, zahvalimo na razumevanju, ali i dugogodišnjem poverenju.

Žrtva porodičnog nasilja

Vuka Barbu, svojevremeno i žrtva porodičnog nasilja, ističe da su deca i njihova dobrobit uvek na prvom mestu.

– Svašta sam do sada preturila preko glave u životu i jedino zbog dece sam nekako gurala dalje. Za njih živim i zato me već od same pomisli da nešto ne mogu da im obezbedim hvata panika. Ne znam šta nam sutra nosi, ali ne može da se poredi s onim kroz šta smo godinama prolazili i torturu koju smo trpeli. Još jednom hvala svim divnim ljudima koji su nam pomogli kad nam je bilo najteže – iskreno će Vuka Barbu, koja je sa dečicom mnogo toga prošla, dok u njen život nisu ušli ljudi dobrog srca.