Grčka se oglasila o priznanju Kosova

Zamenik grčkog ministra spoljnih poslova Militijadis Varviciotis kaže da stav Grčke u pogledu statusa Kosova ostaje nepromenjen i naglašava da Atina snažno podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine radi postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma, u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU.

Varviciotis je rekao da je čvrsta i na zaslugama zasnovana perspektiva članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU u interesu same Unije, ali u isto vreme i ključni podsticaj transformacija u regionu.

On je naglasio da Grčka u potpunosti podržava svaku pojedinačnu inicijativu koja bi mogla da podstakne dalji napredak regiona i da posluži kao pripremni korak na putu ka EU i najavio da se u 15. septembra u Solunu održava regionalni balkanski forum.

Na pitanje da li nedavno podizanje Kanacelarije Kosova u Atini na viši nivo vodi ka priznanju nezavisnosti Kosova, Varviciotis je rekao da „kao što je dobro poznato, stav Grčke u pogledu statusa Kosova ostaje nepromenjen“.

– Istovremeno, dobro je poznato da je Grčka sledila konstruktivan pristup prema Prištini, u skladu s našim strateškim ciljem jačanja stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. S tim u vezi, Grčka je od 2019. godine domaćin Kancelarije za trgovinu i ekonomska pitanja Kosova u Atini, s ciljem olakšavanja naše bilateralne saradnje. Bez impliciranja statusnih pitanja, nedavno smo odlučili da je preimenujemo u Kancelariju za interese Kosova u Atini – rekao je Varviciotis.

Takođe je naglasio da Atina „snažno podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine i čvrsto veruje da sprovođenje onoga što je već dogovoreno ostaje ključno“.

– Nakon dva nedavna sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija… ključno je da obe strane intenziviraju svoj rad na postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma, u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU – dodao je zamenik grčkog ministra spoljnih poslova.

Varviciotis je rekao da je za Grčku veoma važno da „Srbija ubrza svoj napredak i što pre postane član evropske porodice“.

– To je prirodno mesto Srbije. Srbija je ključni partner EU. Prioritet srpske vlade za ubrzanje reformi na evropskom putu s posebnim naglaskom na područje vladavine prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije važan je korak u pravom smeru. U tom kontekstu, pozdravljamo mudru odluku zemlje da se pridržava nove metodologije proširenja, koja čini proces proširenja verodostojnijim, predvidljivijim, dinamičnijim i pod uticajem snažnijeg političkog upravljanja – rekao je.

On je podvukao da „vremenski okvir“ za pristupanje Srbije EU zavisi od „brzine i kvaliteta reformi“ i da je „ključno da se nastavi ispunjavanje reformskih obaveza i da se postignu opipljivi rezultati u njihovom sprovođenju“.

– Celokupni tempo pregovora EU i Srbije i dalje će zavisiti od napretka reformi, s posebnim naglaskom na poglavlja o vladavini prava. Sveobuhvatna normalizacija odnosa s Prištinom i dalje je ključni element u pogledu Pregovaračkog okvira Srbije – dodao je.

Varviciotis je ukazao da „Grčka veruje da je u vreme sve većih globalnih izazova i podela, čvrsta i na zaslugama zasnovana perspektiva punopravnog članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu same Unije, kao i ključni podsticaj i pokretač transformacija u regionu“.

– Nadamo se što skorijem održavanju prve međuvladine konferencije sa Severnom Makedonijom i Albanijom, u skladu sa postavljenim uslovima. Takođe, toplo pozdravljamo izričito izraženu nameru slovenačkog predsedavanja EU da pitanje proširenja ostane visoko na dnevnom redu, čime se povećava kredibilitet EU, i spremni smo da zajedno radimo tokom predsedavanja u tom smeru – dodao je.

On je izrazio nadu da će samit EU-Zapadni Balkan 6. oktobra, koji organizuje slovenačko predsedavanje, biti korak dalje ka ekonomskoj konvergenciji Zapadnog Balkana sa EU i da će dati opipljive rezultate.

Na pitanje da li u EU postoji stvarna politička volja da se oživi proces proširenja, Varviciotis je kazao da je „Zapadni Balkan region od strateškog interesa za EU kao integralni deo Evrope“ i da je „zajedničko uverenje da taj region nema drugog puta osim evropske integracije“.

Zamenik šefa grčke diplomatije ukazao je na to da je situacija nastala zbog pandemije kovida-19 odložila proces proširenja, kao i da ima „pitanja koja dele evropsku zajednicu“ i trenutaka koji „zahtevaju kompromisno rešenje kako bi se očuvalo jedinsto Unije“.

– Ali, mi smo svi i dalje snažno privrženi viziji EU da je ujedinjena Evropa geografski jedinstvena Evropa pod uslovom da se pravila EU u potpunosti poštuju – naglasio je.

Varviciotis je izrazio uverenje da bi „nova metodologija proširenja EU i najnoviji Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, s mobilizacijom oko 20 milijardi evra u investicijama uz dodatnih devet milijardi evra IPA pomoći, mogli da obezbede dugoročan i održiv razvoj regiona potreban za dalji napredak u evrointregraciji“.

On je naglasio da je Grčka „dosledno podržavala evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana i da neprekidno radi na tome da obezbedi da pitanje Zapadnog Balkana ostane pri vrhu agende EU“.

– U potpunosti podržavamo svaku pojedinačnu inicijativu koja bi mogla da podstakne dalji razvoj i napredak regiona i da posluži kao značajan pripremni korak na evropskom putu zemalja – rekao je i najavio da se 15. septembra u Solunu održava specijalni Balkanski forum „koji će za naše zapadnobalkanske partnere biti prilika da podele svoju viziju EU i da se čuje njihov glas“.

Varviciotis je rekao i da je pogrešno praviti razliku između ekonomske i političke integracije Zapadnog Balkana.

– Prema Ugovoru o EU, ispunjenje i političkih i ekonomskih kriterijuma preduslov je za članstvo. Ne treba zaboraviti da se odluke o reformama prvo donose na političkom nivou, nakon čega sledi direktan ili indirektan ekonomski i društveni uticaj – dodao je.

On je ukazao na to da shodno tome, „kako bi se izgradio odgovarajući institucionalni okvir za evropsku integraciju, Zapadni Balkan mora da nastavi s reformskim naporima“.

– Sve druge aktivnosti ili inicijative, poput mini Šengena ili Zajedničkog regionalnog tržišta, potpuno su dobrodošle i mogle bi poslužiti kao dodata vrednost daljoj modernizaciji i regionalnoj integraciji na putu zemalja regiona prema EU – dodao je.

Govoreći o Konferenciji o budućnosti Evrope, Varviciotis je izrazio očekivanje da će pružiti priliku da se čuje glas njenih građana.

– Reč je o procesu odozdo prema gore, direktnom demokratskom procesu koji se odvija prvi put u istoriji evropskih integracija…Siguran sam da će se u okviru ove otvorene rasprave postaviti pitanje proširenja, ne samo kao evropska politika, već kao deo opštije potrage za odgovorima na pitanja ko smo, koje su naše vrednosti i prioriteti unutar EU…. i siguran sam da kada je Zapadni Balkan u pitanju, niko ne može dovesti u pitanje ideju da je budućnost ovog regiona u EU – rekao je.

Govoreći o situaciji u Avganistanu i mogućem novom talasu izbeglica, zamenik šefa grčke diplomatije ocenio je da EU „nema jasan stav o svojoj migracionoj politici i Novom paktu o migracijama i azilu o kojem se pregovara“ i da „nije spremna da se suoči s novom migrantskom krizom zbog Avganistana“.