Goran Petronijević, dugogodišnji branilac u Haškom tribunalu ocenjuje da su nove istrage i optužnica protiv srpskih generala na čelu sa Nebojšom Pavkovićem, deo paklenog plana Prištine i njenih zapadnih mentora da se u jednom trenutku nadležnost međunarodnog Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu proširi i na Srbe.
– U srpskoj javnosti ovaj sud se već naziva sudom za zločine OVK, a ja od njegovog osnivanja upozoravam na opasnost da bi veoma lako mogao da se za Srbe pretvori u Haški tribunal 2, jer će najveći broj optuženih ponovo biti naši generali i vojnici. Voleo bih da grešim, ali poslednji događaji upućuju da su kosovske vlasti u sprezi sa svojim zapadnim mentorima već počele da ostvaruju taj plan.
Zar to nije sud koji će suditi samo bivšim pripadnicima OVK?
– A gde to piše? U Statutu ovog suda jasno stoji za koja krivična dela je nadležan, kao i za koji vremenski period će biti nadležan, ali ne i da će se ispitivati odgovornost samo jednog naroda. Jasno je navedeno da će se ispitivati svi ratni zločini počinjeni u ograničenom periodu od ukupno tri godine i to od 1998. do 2000. Činjenica je da su se srpske snage bezbednosti povukle juna 1999. i da je od tada bio otvoren lov na sve što je srpsko, ali šta ćemo sa godinu i po dana do tada? Stvar je više nego ozbiljna.
Za te zločine većina je već osuđena u Haškom tribunalu?
– Tako je, ali sa stalnim pokretanjem istraga i podizanjem optužnica u Prištini, zapravo se te istrage na mala vrata uvlače u nadležnost Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu. Poznato je da Amerika već godinama unazad traži od Srbije da se procesuiraju odgovorni za ubistvo braće Bitići, a plašim se da će oni u jednom trenutku ovaj predmet jednostavno ustupiti sudu u Hagu. To će faktički biti i zeleno svetlo da se krene sa istragama i krivičnim prijavama i protiv drugih Srba, a pre svega protiv srpskih generala i oficira, a zatim i na hiljade drugih čiji je jedini zločin što su branili otadžbinu.
Može li Srbija da se suprotstavi takvom scenariju?
– Srbija ima i danas mehanizam da odgovori, a tu mislim na Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Nažalost, po mom dubokom stručnom mišljenju, ta institucija nije u pravosudnom sistemu države Srbije, jer se finansiraju od raznih nevladinih donacija, a suštinski ne radi ništa, mada ima nadležnost i za Kosovo i za Hrvatsku i za BiH. Do sada su mogli da pokrenu najmanje stotinu optužnica protiv Albanaca koji su učestvovali u brojnim ratnim zločinima, ali i ono što su pokrenuli na kraju se završilo potpunim fijaskom poput suđenja Gnjilanskoj grupi. Očigledno to ne rade po nečijem nalogu, a ako ih Amerikanci finansiraju, onda im ambasada SAD to ne dozvoljava. Zar se nismo svi do sada više puta uverili da im je jedini nalog da gone i procesuiraju samo Srbe.
Zbog čega je Albancima bilo bitno da saslušaju Pavkovića?
– To je bio očigledan pritisak na Srbiju, ali i jasan pokazatelj zbog čega iz petnih žila pokušavaju da uđu u Interpol. Moramo biti svesni da će čim uđu u ovu organizaciju podići na hiljade lažnih optužnica i poternica koje će od Srbije da naprave logor iz koga svi koji su branili zemlju neće smeti da izađu. Dok to ne uspeju oni će nastaviti da, uz blagonaklonost Zapada, krše međunarodne zakone.
Na šta konkretno mislite?
– Statutom Haškog suda je jasno propisana procedura na koji način je moguće ispitivanje optuženih ili osuđenih u ovom sudu, a u pokušaju da saslušaju generala Nebojšu Pavkovića, Albanci ne samo što nisu tražili tu dozvolu od Sekretarijata Mehanizma kao naslednika Tribunala, već su najverovatnije i obmanuli vlasti u Finskoj jer su im se sa zahtevom obratili preko instituta međunarodne pravne pomoći, odnosno Ministarstva pravde Finske.
Šta bi promenilo i da su se obratili Sekretarijatu Tribunala?
– Nemoguće je pokretati bilo kakav postupak protiv optuženih ili osuđenih pred Sudom UN bez dozvole te institucije, kao što je nemoguće da se vodi postupak za već presuđena krivična dela bez obzira da li je okrivljeni za njih osuđen ili oslobođen. Čak i u slučaju da za određene krivične postupke Tribunal dozvoli mogućnost pokretanja istrage, na kraju tog postupka je potrebno tražiti mišljenje da li taj proces može ili ne da se započne pred drugim sudom.
Sve moguće sem drvenog šporeta
Koliko je realno da Pavkovića, pošto mu istekne kazna ili dve trećine kazne, iz Finske prebace za Prištinu? Na osnovu čega bi mogli da ga uhapse?
– Iskreno se nadam da je Finska stabilna pravna država i da tako nešto ne bi sebi dopustila. Ali, naše iskustvo sa postupanjem takozvanih trećih država ili međunarodne zajednice je takvo da je apsolutno sve moguće sem drvenog šporeta. Dakle, ne treba isključiti i tu opciju, ali sam uveren da Finska ipak ništa neće učiniti, a da prethodno ne dobije saglasnost Mehanizma za ratne zločine kao naslednika Haškog tribunala.
Slučajevi Orić i Šljivančanin
Da li je u praksi Tribunala bilo još nekog slučaja pokretanja istrage kod ljudi koji su presuđeni?
– Bilo je, ali su u svim slučajevima poštovana pravila. Tužilaštvo u Bijeljini je svojevremeno zatražilo od Haškog tribunala mišljenje vodeći istragu protiv Nasera Orića. Doduše, kada je Tribunal dozvolio podizanje optužnice, naprasno, u roku od 24 sata nadležnim se oglasio Sud BiH koji je prethodno imao 20 godina vremena da to uradi. Ali, oni su se proglasili nadležnim kako bi se taj proces prebacio u Sarajevo i kako bi Orić na kraju bio oslobođen. Drugi slučaj je istraga i optužnica Hrvatske protiv Veselina Šljivančanina. Haški tribunal je dao mišljenje da Hrvatska nema prava na to i to su prihvatile sve zemlje sveta, pa tako i hrvatska poternica važi samo u Crnoj Gori i Hrvatskoj i nigde više.
