Goca Božinovska skrhana, progovorila o 22 godine tuge zbog smrti Zorana Šijana!

Zoran Šijan, šampion Evrope u kik-boksu i jedan od žestokih momaka beogradskog asfalta, ubijen je 27. novembra 1999. u Beogradu. Šijan je tada imao samo 35 godina, a njegovo ubistvo do danas nije razjašnjeno, dok se o motivima samo spekuliše.

Zoranova supruga, poznata pevačica Goca Božinovska, koja sa Šijanom ima dvoje dece, Zoranu i Mirka, otvorila je dušu i do detalja opisala sam početak njihove ljubavne priče, za koju mnogi smatraju da je filmska.

– To je bila ljubav na prvi pogled. Upoznali smo se u Herceg Novom, ja sam otišla na letovanje, nikad nisam ni pomislila da ću se udati. To veče smo Zlata i ja izašle sa našim drugom Krušom, on je bio Zoranov drug, tu noć smo celu proveli zajedno. Sledeće jutro je on morao da se vrati za Beograd, imao je svadbu, ženio se neki njegov drug. Otišao je, nismo razmenili ni telefone, ni ništa. Posle četiri dana smo se mi vratili s mora, sletele na aerodrom, on čovek stoji i čeka nas. Čeka avion, a to je bio treći avion od ujutru. Kao slučajno, čeka nekoga… Posle mi je rekao da je već jedan avion sleteo, da je on čekao i da pošto nismo izašli iz tog aviona, on je sačekao i ovaj, popodnevni. On nas je pozvao na ručak, otišle smo Zlata, ja, moja mama i Jelena moja, bila je mala. Otišle smo sa njim na ručak, ovde u Surčin, u neki sportski centar, sad više to ne postoji. Odvezao me je do stana, da ostavim dete i mamu, ja sam se presvukla, otišla i kupila nešto što je trebalo da im ostavim, i izašli smo – priča Goca i dodaje:

– Otišli smo u Surčin tu noć smo bili zajedno, on me je tu noć zaprosio, posle dva dana poznanstva. Ujutru u pet sati mi ležimo, ja mu kažem: „Treba da me voziš“, tad sam stanovala u centru, u Dimitrija Tucovića. On mi kaže: „Mogu da te vozim samo da uzmeš svoje stvari i da se vratimo“, ja kažem: „Kakve stvari, tu su mi i mama i dete“. On kaže: „Ja sam te najozbiljnije pitao“, ja sam počela da se šalim sa njim, kažem mu: „Pa nisi obavestio svoje roditelje“, mislila sam da je sve šala. On je odmah zvao mamu, pitao je gde mu je tata, zvao ih da dođu. Kad mu je došla majka, on kaže: „Mama, ja sam se oženio“. Onda je pozvao neke tamburaše iz Surčina, krenulo veselje, pozvao drugove, a ja moje nisam ni obavestila. Zvala sam odmah Zlatu, da joj kažem da sam se udala, ona je mislila da se šalim. Zlata je odmah pozvala moju sestru, oni su mene zaključali, kažu da nisam normalna, zaključali su me u stanu i rekle: „Ne ideš ti nigde, koja crna udaja, je l’ si ti normalna, ti ne znaš čoveka, a udaješ se“, ja im kažem: „Ja sam se već udala, gotovo, mi smo sinoć pravili veselje“. Oni su mislili da sam pukla, da nešto nije u redu sa mnom. To je bio jul mesec. Ja sam posle radila do Nove godine, odradila još te tezge koje sam imala dogovorene – govori pevačica.

– Odem vikend da odradim, on me čeka na aerodromu, to je tako trajalo dva meseca, a onda mu je puk’o film. Bili smo na nekoj svadbi, prišao mi je neki stariji čovek, deda i zalepio mi 100 maraka na glavu. On je ustao, uhvatio me za ruku i rekao: „Ustani, uzmi stvari, idemo kući“, ja mu kažem: „Kako da idemo kući, svadba u toku, ja glavna pevačica na svadbi“, on kaže: „Ja ne mogu da dozvolim da moju ženu pljuju i lepe“. I nikad više nisam uzela mikrofon u ruke dok se nismo rastali. Naravno da mi je to teško palo, ali ja sam njega volela neizmerno, do poslednjeg dana, meni je bila veća ljubav prema njemu nego prema muzici… Posle sam već krajem decembra ostala u drugom stanju, Zorana se rodila u septembru, posle 14 meseci i Mirko. Sve se nekako brzo izdešavalo, tako smo brzo živeli, tako je sve brzo i prošlo – izjavila je Goca.

Danas se navršava 21 godina od Šijanove smrti, a Božinovska je sada otkrila koliko joj je bilo teško da sama odgaja decu, koja su bila tek osnovci.

– Teško je i razvedenoj ženi da odgaja sama decu što joj otac stoji na usluzi, može da pritekne u pomoć, a pogotovo meni koja sam imala Jelenu od 16 godina i dvoje male dece. Jelena je već prešla u Beograd, krenula u srednju školu, Zorana je bila drugi razred, Mirko prvi… Jako mi je bilo teško, trebalo je zaraditi, prehraniti ih, školovati ih… Haos! Samo ja znam kako sam izdržala, sve sam pregurala na svojim leđima… Onda je bilo i bombardovanje, pa sam sklanjala decu, vukla ih, katastrofa – govori Goca.
Kada je Šijan upucan, Goca nije bila u Srbiji, a vest o njegovoj pogibiji javio joj je legendarni pevač i njen veliki prijatelj i kolega Šaban Šaulić. Pevačica nije mogla da dođe sebi od šoka kada je čula da je njen bivši muž mrtav, a u tom trenutku bila je zabrinuta i za život svog sina.

– Ja sam bila u Beču… Ne ponovilo se. Uvek kad se toga prisetim, kad pričam o tome, ja moram da popijem tabletu za smirenje. Ja sam te noći pevala u Beču, a imala sam ujutru avion za Rim. Pre nego što je trebalo za Beč, on je uzeo decu. Zoran je uvek uzimao decu za vikend, bio je izuzetan otac, stvarno ih je voleo, bio je mnogo vezan za njih, sve je činio za njih, vodao ih je. Bio je ponosan i na mene. Tad sam već snimila jedan album „Još sam jaka“… I pre tog mog puta za Beč, on se šalio sa mnom i rekao mi: „Dokle ćeš da uživaš, a ja da čuvam decu. Pa dobro, kad već ideš negde šta ćeš da kupiš svom mužu“… Voleo je poklone i ja sam mu uvek, kad idem negde, nešto kupovala. Iako tada nismo bili zajedno – izjavila je Goca.

– Mi smo imali više nego prijateljski odnos. Kad izađemo na večeru on me predstavlja prijateljima kao svoju suprugu, ja kažem: „Bivša“, on kaže: „Bivša, sadašnja i buduća“, nikad mi nije dozvolio da izgovorim to „bivša“. Kod nas je ta ljubav bila mnogo jaka, ludačka i tako se i završila, ludački. On je živeo trista na sat, uleteo je u ono lepo, nije mogao da se nosi sa tim, oko sebe je imao i pravih prijatelja, a i neprijatelja. Te noći sam bila u Beču, sa mnom je trebalo zajedno sutradan u Italiji da radi Šaban Šaulić. Ja sam završila prvi blok pesama i došli su neki momci sa torbama, šaneri, imali su mušku garderobu. Ja sam odabrala jedan prelep džemper, od kašmira, kupim i ostavim ga u garderobi. Odem da odradim drugi blok, kad sam se vratila u garderobu, pozvonio mi je telefon. Zvao me je Šaban, mislila sam da me zove zbog tezge, što je trebalo sutradan da radimo. Odmah sam čula da mu je čudan glas, pita me: „Gde si, je l’ si čula nešto?“. Iste sekunde su mi se noge odsekle, znala sam da se nešto desilo. On mi kaže: „Smiri se, molim te, nije istina“ – priseća se Božinovska.

– Inače, kad sam završila taj prvi blok pesama zvao me je i rekao mi: „Mirko je sa mnom, Zorana je otišla kući. Mirko neće da se odvoji od mene, kupio sam mu punu kesu kinder jaja i neće da ide. Kuka, plače. Evo sad će još malo da ide kući, da ga zet odveze“. Tako da je meni bilo u glavi da je dete sa njim. Šaban mi je rekao: „Mislio sam da znaš, možda nije istina, čuo sam da su upucali Šijana u Dimitrija Tucovića“. Tačno se auto zaustavio ispred zgrade gde je mene pokupio prvi put kad smo se uzeli, ja sam tu stanovala. Šaban mi kaže: „Stani, ne paniči, možda je i živ“. Ja sam pala odmah tu, onesvestila sam se, skočilo je obezbeđenje tu oko mene, polivali su me vodom, odvezli me u hotel… Kad sam krenula na put, tri dana mi je igralo oko, išla sam tada sa Kukijem (Ivan Kukolj Kuki), kažem mu: „Nemoj da pomisliš da ti namigujem, desno oko mi igra već tri dana, ne mogu da gledam“, on meni kaže: „Nemoj da ga izdaješ“, ja mu kažem da ću da idem kod očnog čim se vratim za Beograd. Tog momenta, kad mi je Šaban javio, tad je prestalo. Tako je prestala naša priča, a počela moja muka i borba sa životom do današnjeg dana. Ljudi te gledaju i svi misle da si najsrećniji na svetu, da ti ništa ne fali, lepa, zgodna, mlada, popularna u tom trenutku, sa hitovima, ali su uvek neki bol, patnja i tuga bili u meni. Život je išao dalje, ja sam bila relativno mlada da bih ostala sama, desile su se onda i neke ljubavi, ali uvek trčiš svojoj deci, nikad potpuno ispunjena. Ne možeš ostaviti malu decu koja su tek na početku života i gledati sebe, ali to je život – dodaje ona.

Mirku, koji je tada tek krenuo u prvi razred, i Zorani, koja je godinu dana starija od brata, gubitak oca najteže je pao. Goca se trudila da njena deca ne saznaju za Zoranovu pogibiju, ali, kada su ipak shvatili o čemu je reč, pevačica je morala da se suoči sa najtežim trenutkom u njenom životu.

– Njih je odmah uzela Zlata (Petrović), odvela ih je kod sebe. Mirko je bio mali, ali je uvek bio namazan, on je video da su mi oči skroz otečene, ja sam plakala, ali sam se skrivala, a on mi kaže: „Majko, zašto plačeš“, ja ga ubeđujem da ne plačem, ali mi suze same idu. Pita me: „Majko, šta te boli“, ja mu kažem da me boli duša… On je u razgovoru shvatio sve, samo se bacio na pod kod Zlate i počeo da udara nogama o pod i da viče: „Moj tata je u grobu, moj tata je umro“. Bio je strašno pametan, a bio je toliko mali, prvak je bio, u septembru je pošao u prvi razred, a to se desilo u novembru. Ja sam im objašnjavala da ostanu sa Zlatom, da mama ide da isprati tatu, ali nije bilo šanse da ih ubedim – priča pevačica.

– On je jecao celu noć i bio budan da ja ne bih otišla bez njega, tako da sam ih na kraju povela na sahranu iako su bili mali. Tad sam se kajala što sam to uradila, međutim, kako vreme odmiče, shvatila sam da su oni to zapamtili, pamte koliko je bio veliki, koliko je bilo ljudi na njegovoj sahrani, svaki detalj znaju bolje nego ja. Tako se završio taj period, ali do dana današnjeg taj bol je potisnut duboko u meni. Hvala mu, izdešavale su se neke stvari, ali da je možda drugačije tekao naš život, da smo u tom trenutku bili onakvi kakvi smo bili pre, možda ja to nikad preživela ne bih, ovako je Bog hteo – govori Goca.

Šijan poslednje godine svog života nije proveo sa Gocom, već sa njenom najboljom drugaricom, Goranom, sa kojom ju je prevario. Zoran i Gorana su dobili i sina Vukašina, a Goca ističe da nikada svojoj deci nije branila da imaju kontakt sa bratom. Oni su sada bliski, često se viđaju, a Vukašin je najviše vezan za svog starijeg brata Mirka.

– Sad je Vukašin porastao, veliki je momak i on voli Mirka kao starijeg brata. Normalno. Bila je velika razlika između njih. Sve što se izdešavalo između mene i njegove mame, prosto je tako život nametnuo, nemoguće je bilo da oni budu u nekim boljim odnosima, mi smo bile drugarice. Međutim, kako vreme odmiču, deca rastu. Ali ja njima nikad u životu nisam branila. Govorila sam im uvek: „Vi kad god poželite i kad odlučite, mama nikad vama to neće da zabrani, to je vaš život. I mama će jednog dana da ode, a vi ostajete, ako je to u vašem srcu i duši vi radite kako hoćete“ – izjavila je Goca.

Božinovska ističe da bi malo toga u svom životu promenila, ali ono što zasigurno nikada ne bi menjala je upravo Šijan.

– Uvek bih izabrala njega, srećna sam što sam imala u jednom periodu svog života takvog lepog čoveka i što sam sa takvim, kvalitetnim čovekom rodila decu, to nikad ne bih promenila. Sad kad bi ustao iz groba, da sam mlada, opet bih isto izabrala. Jedino što bih promenila u svom životu je da on bude živ. Prihvatila bih deset žena da ima pored, da ih ja sve finansiram i izdržavam, samo da je živ. Sve u životu, sve bih dala, odrekla bih se svega, izašla iz kuće, otišla da spavam u kontejneru, da može on da oživi, ali to je nemoguće. Svima je nama tako zacrtano. Ja sam imala prilike posle njega i da se udam i da živim na visokoj nozi, da uživam, ali ja to nisam htela – dodaje Božinovska.

– Htela sam da budem uz svoju decu, nisam htela da mi neko decu gleda popreko. Hajde ljubav, čisto da imaš neki svoj život ispunjen, to je normalno da dozvoliš sebi, ali ni u kom slučaju da neki čovek dođe i da remeti mir mojoj deci, da oni plaču zbog njega. Oni često sada, kada su odrasli, kažu: „Kakav smo mi gubitak imali u detinjstvu, a mi nikad pored tebe to osetili nismo, nismo imali osećaj da nam nešto fali“. Onda su mi ljudi govorili da sklonim Zoranovu sliku, da ne valja da stoji slika u kući, ali ja je nikad nisam sklonila, do dana današnjeg. I to je jedan od razloga, ne možeš ti da ideš da živiš sa nekim i da nosiš slike uramljene od pokojnog muža, to je smešno. Zato se divim i Ceci, preplakala sam Veljkovu svadbu od radosti, kao da sam ja ženila sina ili udavala ćerku. Znam šta je i ona prošla, moj i njen život su slični, s tim što je ona od Arkana imala podršku što se tiče karijere, a ja nisam, sama sam se borila, ni od koga ništa nisam imala, ni od familije, osim jednih prijatelja Limuna i Branke – priča Goca.

– Šta god mi je trebalo, od njih sam imala, da mi daju, donesu, pomognu. To je Zoranov najbolji drug. Nisam bila u nekim finansijskim problemima, ali sam bila svesna da moram da grizem debelo, da radim pun gas, a ovako sam u glavi imala da deci ništa neće faliti. Međutim, pogodila sam hit godine. Sve me strefilo, najveća tuga i najveća radost, Bog mi je dao u istoj godini da ubodem najveći hit i da mi deca izgube oca. Moraš da odeš na nastup, da doneseš novac, da deca žive od nečega, a ljudi kažu: „Evo je, ode, ne žali ni godinu dana“. Ja sam u crnini pevala, u crnoj haljini sam radila novogodišnji nastup, ali sam morala to da odradim, to mi je bio jedini nastup za koji sam novac dobila unapred. Niko me nije pitao i niko nije video kako je u mojoj duši. Ljudi ti se udvaraju, muškarci prilaze, ja mlada, lepa, zgodna, a meni u glavi da bih ih najradije poubijala sve. Kako da im objasnim da mi nije do života. Živ se čovek na sve navikne i ja sam se navikla da živim sa tim i da vodim život nekim svojim tokom. Neke stvari bih promenila, bilo bi pametnije, ali sve je tako trebalo da bude – zaključila je Goca Božinovska priču.