Stavio je u 40. godini bivši štoper Partizana Bojan Ostojić tačku na igračku karijeru i započeo trenersku, u ulozi asistenta Saši Mićoviću u novom prvoligašu, Smederevu 1924. Dve decenije je špartao terenima Srbije, stekao golemo iskustvo, a ako se tome doda temeljitost, profesionalan odnos i maksimalna korektnost u međuljudskim odnosima, mnogi mu predviđaju berićetnu budućnost na klupi. A igračka, sad već prošlost, donela je, redom, sledeće klubove – Sevojno, Sloboda (Užice), Radnički 1923, BASK, Novi Pazar, Voždovac, Čukarički, Partizan i za kraj, crno-belu filijalu Teleoptik, gde je u poslednjih godinu dana bio igrač trener.
Sa mora u Smederevo
Nova stranica života počela je spontano. Kako kažu Partibrejkersi u pesmi „Hiljadu godina“ – „jedan poziv menja sve“. A taj poziv stigao je, odmah po povratku sa mora iz Egipta, od Mićovića koji je bio pomoćnik Vladanu Milojeviću u Čukaričkom, u vreme kad je Bojan nosio dres „brđana“.
– Mislio sam prvo da me zove da idemo da pijemo kafu u kafiću gde dosta vremena zajedno provodimo – iskreno će Ostojić za „Vesti“. – Nisam se nadao da će uslediti poziv da mu budem pomoćnik. Oberučke sam to prihvatio. Lakše mi je da iz kopački odmah krenem u trenerski posao i da ostanem i dalje u fudbalu.
Bilo je, kaže, u poslednje vreme i poziva da nastavi igračku karijeru.
– Više sam se bazirao na trenerski posao. Istekao mi je ugovor sa Partizanom, razmišljao sam šta i kako. Znao sam da neću dobiti poziv iz kluba da nastavimo dalju saradnju. Svaki početak je težak, ali, Bog me je pogledao. Došao sam u Smederevo 1924, ambicije su da se opstane u Prvoj ligi. Na nama je da to ostvarimo.
Sa Sašom Mićovićem se poznaje 10 godina.
– Zna kakav sam, znam i ja kakav je on. Hvala mu na tome što mi je ukazao veliko poverenje da mu budem prvi pomoćnik.
U gradu grožđa i gvožđa dočekao ga je i sportski direktor Predrag Sikimić.
– Znamo se iz perioda kad je igrao u Crvenoj zvezdi, Voždovcu… Sjajan momak, sportska priča… Bili smo rivali, vodili ratove na terenu. Nadam se da ćemo sada zajednički napraviti dosta.
Ostojić je u klub stigao taman za početak priprema.
– Poznajem već dosta igrača. Idemo 17. jula na Zlatibor, bićemo tamo deset dana. Čekamo žreb za takmičenje. Voleo bih da u prvom kolu budemo gosti.
Pored „oklopnika“, viši rang su izborili i Dubočica, OFK Beograd i Tekstilac.
– Biće dobra konkurencija. Srpski klupski fudbal je, generalno, napredovao. Vidi se to po ulaganjima u infrastrukturu i dovođenje igrača. Ljudi iz Smedereva su 24 sata na telefonima, daju sebe 100 odsto. Dešava se da u ponoć pričamo o nekim igračima. Ima tu dosta fudbalera koji su bili u Srpskoj ligi, ali ovo je sada viši rang. Radi se na dovođenju novajlija, pojedinci su već došli. Fudbalerima ništa bez trenera, trenerima ništa bez fudbalera. Imamo dobar stadion, hoćemo da vratimo publiku na tribine. Daće bog da uživaju.
Bojan svakodnevno putuje sa Konjarnika, gde živi, do Smedereva. Nije, kaže, još stigao da prošparta Đurđevim gradom:
– Imamo po dva treninga dnevno, nema vremena da odemo do grada i da sednemo sa ljudima koje znamo odranije. Fokusirani smo na rad.
Prva titula najdraža
Rastanak sa Partizanom, u koji je došao 2016, emotivno nije bio lak.
– Znam koliko su mi crno-beli pomogli, kao i da sam ja dao 100 odsto sebe klubu. Zahvalio sam se stručnom štabu, počev od Ivana Tomića, koji me je doveo, preko Marka Nikolića, Miroslava Đukića, Bate Mirkovića, Gordana Petrića, Igora Duljaja… Bilo je tu i dosta pomoćnih trenera, sa svima sam imao sjajnu komunikaciju. Mnogo su mi pomogli, imao sam od koga da učim. Jedna vrata se zatvore, druga otvore, moramo da gledamo samo pozitivne stvari.
Poslednja godina beše u srpskoligaškoj filijali Teleoptiku:
– Više sam bio igrač nego pomoćnik u stručnom štabu. Ujedno sam polagao za trenersku B licencu. To su sjajni momci, drago mi je da su neki napredovali. Subotić je otišao u Čukarički, mislim da će imati ozbiljnu karijeru. Purić se otisnuo na Kipar, to su dva baš kvalitetna štopera. Žao mi je što ranije nisu dobili veću šansu da dokažu da mogu da nose i dres Partizana.
Osvojio je Ostojić u Partizanu duplu krunu 2017, a Kup Srbije i u naredne dve godine.
– Najdraže mi je to kad sam došao, pa smo uzeli i prvenstvo i Kup. Mnogim „grobarima“ je to možda i najdraža titula.
Čuveno Zvezdino saplitanje na Voždovcu tada beše…
– Tako je. Vredno smo radili, prvo kod Tomića, pa Nikolića. Na svakom treningu i utakmici borili smo se kao da nam je poslednja.
Vrlo brzo je postao ljubimac navijača crno-belih.
– Prepoznaju trud, borbenost, i onda nikada neće zameriti zbog neke greške. Partizan je velika institucija, svaki igrač treba da bude svestan koji grb nosi.
Na pitanje da li se već može reći da mu je trenerski san crno-bela klupa, Ostojić izbegava direktan odgovor:
– Kad god sam mnogo unapred razmišljao, ništa mi se nije ostvarilo. Idem polako, stepenik po stepenik, pa ćemo videti dokle ću dogurati. Sad mi je jedini fokus na Smederevu 1924!
Crno-belima prethodna sezona beše crna…
– Partizan je imao dobru šansu da bude drugi na tabeli i da se bori za Ligu šampiona. Nisu uspeli, ali to što je bilo – prošlo je. Ide sad novo takmičenje, novo dokazivanje, nova borba za titulu, Kup, LŠ… Kako brzo se zaborave neki uspesi, neuspehe zaboravljam još brže. Mislim da će Duljaj napraviti dobar tim. Znam kako radi i koliko je posvećen klubu.
Svuda ima prijatelje
Upitan da izdvoji saigrače sa kojim se najbolje slagao na terenu, ali i van njega, Ostojić za kraj razgovora kaže:
– U svakom klubu ima nekoga. Ostao sam u dobrim odnosima sa većinom saigrača i ljudi iz uprave. U Voždovcu – Marko Zdravković, Danijel Stojković, Zoran Popović, u Čukaričkom Igor Matić, Nenad Mirosavljević, Dejan Boljević, Nikola Janković, Srnići… Da ne pričam o Novom Pazaru, gde imam kućne prijatelje i van kluba. Sad je tu i trenerski momenat, raspitujemo se za neke fudbalere, pa se trudimo da dobijemo što više informacija. Tu su i momci iz Teleoptika, iako dosta mlađi od mene, međutim, kad smo u svlačionici, svi smo isti.
Novopečeni trener će, glasno razmišlja, kao učitelj biti od podjednake koristi i defanzivcima i napadačima:
– Štoperima mogu da predložim kako da se postave u kom trenutku. A, špicevima koju lažnu kretnju da naprave, gde je štoperima najteže.
Nisam „stvorio“ Milenkovića i Pavlovića
Na pomen da je Ostojić u Partizanu od Nikole Milenkovića i Strahinje Pavlovića, sada uspešnih internacionalaca i reprezentativaca, napravio igrače, Ostojić će skromno:
– Svi mi stavljaju tu etiketu, ali nije tako. Oni su, pre svega, kvalitetni momci. Sjajni su fudbaleri, što su pokazali kad su otišli iz Partizana. Bili su dijamanti kluba. Koliko sam pomagao ja njima, toliko su i oni meni, iako su dosta mlađi. Spoj mladosti i iskustva dosta znači na terenu. Imao sam sreću da me slušaju. Bili su na svakom treningu maksimalno ozbiljni i koncentrisani. Tako su se i oprostili od Partizana. Milenković je dao gol u finalu Kupa, baš kao i Strahinja, ali smo nažalost tada poraženi u finalu od Vojvodine u Nišu.
Štoperu se ne praštaju greške
Ističe Bojan ono što je dobro znano:
– Na štoperu je velika odgovornost. Jedna mala greška može da te košta bodova i daljeg takmičenja. Ako samo jednom kiksiraš, to se dugo pamti. Zato greške moraju da se svedu na minimum.
Omiljena formacija mu je…
– 4-2-3-1, onda 4-3-3… Zavisi sve od protivnika, kao i kakve igrače u timu imamo.
Ne žalim za inostranstvom
Kaže Bojan da sad, po završetku igračke karijere, nema za čim da žali:
– Ako je toga nekad i bilo, nema potrebe da se prisećam. Gledam pozitivne stvari. Sutra, kad izgubim utakmicu kao trener, ona prekosutra više ne postoji.
Nesvakidašnja je Ostojićeva igračka karijera – nikad nije otišao u inostranstvo!
– Te 2016, kad sam došao u Partizan, već na polusezoni sam imao ozbiljne ponude da odem u tursku Alanju i francuski Lens. Jurili smo, međutim, titulu i smatram da nisam pogrešio. Ostao sam, osvojili smo tu duplu krunu, i ne žalim zbog takve odluke. I pre Partizana sam imao pozive iz inostranstva, mogao sam da zaradim dosta više novca, ali nisam gledao onako kako danas većina fudbalera gleda. Birao sam klub koji je, u tom trenutku, najbolji za mene.
Istorija sa Čukaričkim
Ostojića su do Humske 1 lansirale odlične partije tokom trogodišnjeg mandata u Čukaričkom, u vreme kad je ostvaren i najveći uspeh u istoriji kluba – osvajanje Kupa Srbije 2015:
– Do trofeja smo stigli baš protiv Partizana, koji je imao neverovatno jaku ekipu. Zvezda je imala fenomenalne igrače, a izdvoji se Čukarički koji je tek ušao u Superligu. Veliki uspeh koji ću, takođe, pamtiti do kraja života.
O Zvezdi uvek uz respekt
To da je Ostojić, pre svega, veliki čovek i pravi sportsmen, govori, između ostalog, i činjenica da se uvek sa maksimalnim poštovanjem odnosio prema Partizanovom večitom rivalu, Crvenoj zvezdi:
– Nikada nisam rekao ružnu reč o njima, niti ću. Imam dosta prijatelja među crveno-belima. Znam koliko oni daju sebe za Zvezdu, zarađuju od Zvezde. Imaju porodice i moraju da se trude da ostvare što bolje rezultate, onda idu i premije. Ne mogu da želim Crvenoj zvezdi ništa loše. Poštujem svakog zaposlenog na „Marakani“, svakog njihovog navijača. Mnogi od njih me danas zaustavljaju na ulici i prvi komentar im je da svako treba takav da bude. Sportista mora i na terenu i van njega da predstavlja primer svima.
Zlatiborski specijaliteti za igračku dugovečnost
Interesantan je Bojanov recept za igračku dugovečnost:
– Zdravlje na usta ulazi. Volim da jedem moju zlatiborsku hranu. Slanina, sir, kajmak, na tome sam odrastao. Da sada uzmem to da menjam, možda bih se čak i povredio (smeh). Možda sam dva puta bio povređen, ali ništa ozbiljno.
Kad već pomenu rodni kraj – Ostojić će sa Smederevcima u Prvoj ligi biti rival i Slobodi:
– Pratim dešavanja tamo, u kontaktu sam sa ljudima iz užičkog kluba. Baš kad sam bio na moru, zvali su me i pitali za jednog igrača. Moramo svi međusobno da se pomažemo. Možda je to, generalno, ključno da Srbija još više napreduje.
Pred reprezentacijom je svetla budućnost
Ostojić je zenit igračke karijere dostigao u zrelim godinama. U eliti je zaigrao tek sa 28 pa, kako sam kaže, nije mogao da se dokaže tako brzo da bude na oku selektora. Dodaje da je i faktor sreće tu bitan, pa priču o nacionalnom timu fokusira na sadašnji trenutak:
– Tim koji je bio na SP u Kataru – to su sve sjajni momci. Mlada ekipa koja će tek da sazri. Nadam se da će da se bore za sam vrh svetskog fudbala.
Sa licencama korak po korak
Ostojić, trenutno vlasnik trenerske B licence, namerava, naravno, dalje da se stručno usavršava:
– Sledeće godine ide A licenca. Da bi se upisala, mora da se radi godinu dana u klubu.
A, onda – profi licenca…
– Kod mene to sve ide lagano, ali sigurno. Kao i igračka karijera!
Megvajer, Boaći…
Nije lako Bojanu da izdvoji najopasnijeg napadača kog je čuvao:
– Igralo se u Evropi protiv Mančester Junajteda, AZ Alkmara… Hari Megvajer vredi 80 miliona evra i igra protiv mene, koji zarađujem smešne pare u odnosu na njega. U Srbiji – velike bitke sa napadačima Crvene zvezde bio je nezgodan Boaći…
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
