Gladna deca srcu najbliža

Posla i hleba: Želje porodice Kostadinović

 

Prolazeći kroz Banjaluku naša novinarka je slučajno otkrila ljude koji sa petoro dece traže po oglasima hranu, odeću, komad nameštaja, ali i posao, jer nisu od onih koji bi da mladi i zdravi žive od tuđe milostinje. Iako su i tada bili u teškoj situaciji, a sa početkom zime u još goroj, nisu nas nazvali niti požurivali. Shvatili su da ima i većih i težih nevoljnika od njih. "Bilo nas je stid", priznaju 33-godišnja Slađana, majka petoro mališana, i njen suprug 36-godišnji Duško, nezaposleni elektrotehničar, bračni par koji je pre četiri godine otišao iz rodnog Novog Grada u nadi da će naći posao i stan u Banjaluci.

Petogodišnji Darko

I jedno i drugo ostalo im je nedostižan san. Sa decom su se skrasili, nakon izbacivanja iz raznih podstanarskih stanova, u tuđem kućerku koji im je dodelila mesna zajednica na korišćenje, strahujući da se pravi vlasnik odnekud iz Kanade ne pojavi na vratima i kaže im: "Napolje!" Između ovog straha ipak gora im je bila nemoć kada bi sve češće ostavljali decu bez večere. I tako su se i jedni i drugi okretali u krevetu, roditelji u očaju slušajući kako im se meškolje gladna deca kojima prazan stomak nije navlačio miran san na oči. Očevo nadničenje više nije bilo dovoljno za sedam članova.

Znajući u kakvom stanju smo ostavili porodicu Kostadinović i pre nego što smo objavili apel na Humanitarnom mostu, svim ljudima dobre volje, našim čitaocima iz dijaspore koji su nam se javljali s pitanjem kome je pomoć potrebna, mi smo davali adresu Kostadinovića u nadi da će im i pre objavljivanja teksta neko od njih priskočiti u nevolji. Tako je i bilo, i mi smo zaista ponosni na naše čitaoce. Kad obećaju, oni nikad ne iznevere. Jednog jutra samo je osvanuo mejl porodice Knežević, Ljubice i Bože iz Bad Ragaza u Švajcarskoj. Odlučili su istog časa da pomognu ne samo porodici Kostadinović, već i našoj višegodišnjoj štićenici, nepokretnoj Svjetlani Kljajić i njenoj ćerkici Jovani iz Sključana kod Kozarske Dubice.

– Došla sam 1984. u Švajcarsku iz Zenice i tu sam 1993. upoznala supruga, izrodili smo dve divne ćerke i živimo 21 godinu u srećnom braku. Teško nam je kada vidimo ljude u siromaštvu i nevolji, želimo da svi ljudi žive u miru i blagostanju. Sa Slađanom Kostadinović smo već stupili u kontakt i poslali joj 200 KM, a čim budemo u mogućnosti lično ćemo ih posetiti, kao i Svjetlanu Kljajić kojoj nameravamo da kupimo nova invalidska kolica – napisala nam je plemenita Ljubica koja radi kao pomoćna medicinska sestra, a njen muž je zaposlen u metalnoj struci.

Tek što smo Kneževićima iz Švajcarske rekli hvala, opet nas je obradovala nova vest, ovoga puta pristigla iz Nemačke, iz Ksantena. "Molimo vas da se zahvalite gospodinu Radetu Grahovcu koji mi je poslao 500 evra na kućnu adresu", javila nam je Slađana Kostadinović i dala broj telefona ove humane porodice koja već decenijama živi i radi u Nemačkoj i čiji je restoran El Dorado nadaleko poznat. Vlasnik ovog restorana, 64-godišnji Rade Grahovac, rodom iz Banjaluke, kratko nam je rekao: "Vaš sam stalni čitalac, nema dana, a da ne kupimo "Vesti". I čim sam pročitao apel, bez dileme sam uputio 500 evra kao pomoć ovoj siromašnoj porodici. Drago mi je da su novac primili i prvom prilikom kada budem išao u zavičaj, bože zdravlja, mi ćemo se i videti." "Vesti" se zahvaljuju i u svoje ime porodici Grahovac na plemenitom gestu.