“Gardijan”: Rusija aktivirala “špijune spavače”

Otkako je počela invazija u Ukrajini, Rusija je primorana da pribegava sve rizičnijim i manje konvencionalnim metodama špijuniranja, uglavnom zato što je veliki broj špijuna koje je postavila pod diplomatskim pokrićem u Evropi proteran, navodi se u analizi londonskog „Gardijana“.

„Gardijan“ navodi da su tokom prošle godine, policijske i bezbednosne službe širom sveta optužile brojne ljude koji vode naizgled bezazlene živote da su ruski obaveštajci ili operativci.

Kao primere navodi argentinski par koji živi u Sloveniji, meksičko-grčkog fotografa koji je vodio prodavnicu vunice u Atini i sada tri državljana Bugarske koji su uhapšeni u Velikoj Britaniji.

Mnogi drugi optuženi su za prosleđivanje informacija Rusiji, uključujući čuvara u britanskoj ambasadi u Berlinu, osuđenog na 13 godina zatvora, i više od deset osoba uhapšenih u Poljskoj, a optuženih za obavljanje raznih zadataka za ruske obaveštajne službe.

Mnogo toga o troje bugarskih građana, za koje se tvrdi da su među petoro ljudi pritvorenih u februaru, ostaje nejasno. Oni su optuženi, ali suđenje im je tek u januaru i tek treba da se izjasne o krivici, a britanske vlasti nisu objavile detalje o optužbama.

Međutim, jedna stvar je jasna: otkako je Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu prošlog februara, Moskva je morala da pribegne rizičnijim i manje konvencionalnim metodama špijuniranja, uglavnom zato što je veliki broj špijuna koje je postavila pod diplomatskim pokrićem u Evropi proteran, tvrdi „Gardijan“.

Tradicionalno, sve tri glavne ruske bezbednosne službe, domaći FSB, strana obaveštajna služba SVR i vojna obaveštajna služba GRU, slale su svoje operativce u inostranstvo pod diplomatskim pokroviteljstvom. Takođe su koristili operativce koji se predstavljaju kao ruski poslovni ljudi, turisti ili novinari.

Rat je ovo značajno otežao za Rusiju. Centar za strateške i međunarodne studije procenio je da je u prva tri meseca rata iz ruskih ambasada proterano više od 450 diplomata, od kojih većina iz Evrope.

“Vreme posle rata, sa svim proterivanjima, bilo je sudbonosno za ruski obaveštajni sistem i oni su pokušali da ga zamene različitim stvarima”, rekao je jedan evropski obaveštajni zvaničnik za „Gardijan“ u proleće.

Mnogi putevi koje je Rusija ranije koristila za svoje agresivne špijunske operacije su zatvoreni.

Kada je Sergej Skripalj otrovan 2018. godine, trovači su bili agenti GRU-a koji su koristili ruske pasoše izdate pod lažnim identitetom da bi dobili britanske vize.

Istražna jedinica Bellingcat pratila je brojeve njihovih pasoša do određene službe za pasoše u Rusiji, omogućavajući identifikaciju mnogih drugih operativaca GRU-a koji su koristili pasoše sa sličnim serijskim brojevima, te je razotkrila brojne ruske agente.

Povrh toga, od rata je bilo kojem ruskom državljaninu mnogo teže da dobije vize za putovanje u Veliku Britaniju ili šengensku zonu, što znači da bi ljudi poput napadača na Skripalja sada imali velike probleme u dobijanju vize čak i ako nisu otkrivene njihove veze sa GRU-om.

Sve ovo znači da se Rusija okrenula aktiviranju „ćelija spavača“ ili prepuštanju aktivnijeg špijunskog rada na nezvanične agente i operativce.

To mogu biti državljani trećih zemalja, ili „ilegalci“, tj. ruski operativci koji se predstavljaju kao državljani trećih zemalja, a koji provode godine mukotrpno gradeći svoje pokriće. Ilegalci, zaostali iz programa iz sovjetske ere, tradicionalno rade malo aktivnog špijunskog posla, što im omogućava da se uklope u društva za dugoročne misije.

Međutim, u proteklih godinu dana na zapadu je otkriveno najmanje sedam navodnih ilegalaca, i to u Norveškoj, Brazilu, Holandiji, Sloveniji i Grčkoj. Neki su uspeli da pobegnu i pretpostavlja se da su se vratili u Rusiju, a drugi su uhapšeni u zapadnim zemljama.

Trojica osumnjičenih špijuna u Velikoj Britaniji uhapšena su u februaru, dva meseca nakon što su „Marija Majer“ i „Ludvig Giš“ uhapšeni u Ljubljani, u Sloveniji. Tamošnje vlasti veruju da su par Rusi koji su se predstavljali kao Argentinci i da su bili oficiri SVR-a.

„Majer“ je vodila umetničku galeriju u Ljubljani i koristila je taj posao kao pokriće za česta putovanja, uključujući i u Veliku Britaniju. Nije poznato da li je obavljala špijunske zadatke u toj zemlji, a ne postoje javni dokazi koji povezuju nju ili druge ruske operativce sa troje bugarskih državljana koji su nedavno optuženi.