Švajcarski zdravstveni gigant Galenika, odlučio je da ugasi farmaceutsku proizvodnju u svojoj filijali Bišel u Interlakenu i tako do kraja 2026. godine bez posla ostavi do 170 radnika. Pod obrazloženjem „nedostatka konkurentnosti“ i ekonomskih razloga, korporacija zatvara pogone i preusmerava poslovanje ka unosnijim delatnostima kućne nege.
Odluka je doneta uprkos činjenici da grupa beleži rast prodaje i stabilne profite. Dok se u finansijskim izveštajima ističu dobri rezultati, radnici i njihove porodice suočavaju se sa neizvesnošću. Uprava tvrdi da su razmatrane različite mogućnosti, od dodatnih ulaganja do izgradnje nove fabrike, ali je procenjeno da takvi potezi nisu dovoljno isplativi.
Umesto modernizacije i očuvanja proizvodnje, Galenika se opredelila za gašenje pogona i otpuštanja. Jednokratni troškovi restrukturiranja procenjuju se na 35 do 40 miliona švajcarskih franaka, uz očekivano povećanje dobiti od oko tri miliona godišnje od 2027. godine. Takva računica jasno pokazuje šta je prioritet i interes akcionara ispred sudbine zaposlenih.
Filijala Bišel biće preusmerena na sektor kućne nege koji se u uslovima starenja stanovništva smatra perspektivnim i profitabilnim. Za Interlaken, mali grad koji zavisi od radnih mesta u industriji, ovo znači ozbiljan udarac. Gubitak 170 radnih mesta nije statistika, već pitanje opstanka za mnoge porodice.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj potez pokazuje lice savremenog korporativnog kapitalizma u kojem se poslovne odluke pravdaju hladnim ekonomskim pokazateljima, dok se društvene posledice guraju u drugi plan. Konsultacije sa zaposlenima ostaju formalnost, a obećanja o socijalnoj odgovornosti blede pred logikom profita.
Gašenje proizvodnje u Interlakenu nije samo poslovna odluka, već jasna poruka o vrednostima savremenih korporacija. Kada se radna mesta gase zarad skromnog rasta dobiti, postavlja se pitanje gde je granica između racionalnog upravljanja i društvene neodgovornosti.
Piše: Stefan Stojanović
