Albanija se nalazi u konstitucionalnoj krizi koja traje od februara, a koja je u velikoj meri izazvana Trampovom administracijom, piše „Forin polisi“.
Nedavno uplitanje američkog Stejt departmenta u lokalne izbore pretvorilo je manji politički nered u zapaljivu situaciju bez jasnog izlaza. Albanija se nalazi u konstitucionalnoj krizi koja traje od februara, piše Agim Nešo, albansko-američki analitičar za „Forin polisi“.
Niz curenja informacija objavljenih u nemačkom listu „Bild“ otkrio je sistematsko kupovanje glasova i nameštanje izbora od strane vladajuće socijalističke partije premijera Edija Rame na parlamentarnim izborima 2017. godine. Opoziciona koalicija Demokratske stranke i Socijalističkog pokreta za integraciju, protestujući protiv raširene korupcije u Raminoj vladi i dovodeći u pitanje legitimnost parlamentarnih izbora, podnela je ostavke na svoja parlamentarna mesta, obećavajući bojkot političkog procesa dok se Rama ne povuče.
Suočavajući se sa sve većim protestima i pritiskom javnosti, albanski predsednik Iljir Meta otkazao je lokalne izbore u zemlji koji su bili zakazani za 30. jun, pa ih je odložio za oktobar. Socijalisti su pokrenuli i postupak za smenu predsednika pod izgovorom da je postupao protivustavno da bi otkazao glasanje.
Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove, ušao je u ovu već napetu predizbornu situaciju na način na koji je uspeo da pogorša stvari.
Bila su dva aspekta Palmerove intervencije: prvo – on je proglasio opoziciju odgovornom za bilo kakvo nasilje na protestima; i drugo – validiranje jednopartijskih izbora 30. juna. Iako je prva poruka razumljiva, druga je u suprotnosti sa svim demokratskim principima.
„Palmer je zbunjujuće tvrdio da bi prvo trebalo da se održe izbori (čak i na račun stvaranja jednopartijske države bez provera i ravnoteže), nakon čega bi sledio izbor za novi ustavni sud, koji bi potom odlučio o valjanosti glasanja. On je takođe implicitno sugerisao da će SAD prekinuti veze sa bilo kojom strankom čije pristalice učestvuju u nasilju, i nije priznao žalbe opozicije da su nepravedno marginalizovane u izbornom procesu“, navodi Nešo.
„Do izbora 30. juna, Albanija je bila demokratija bez funkcionalnih institucija koje se bore za pravednost svojih izbora; od 1. jula, zahvaljujući opasnom putu koji je preuzela Ramina koalicija i pogrešna intervencija Palmera, zemlja danas nije ni demokratija ni republika“, piše analitičar.
Albanski birači su na kraju ignorisali kampanju socijalističke vlade i Palmerov pokušaj intervencije tako što su se tiho uzdržali od izbora. Rezultat je bio istorijski nizak odziv od oko 20 odsto na izborima.
Nešo zaključuje da Palmerova diplomatija ne odražava navodnu doktrinu Trampove administracije o poštovanju nacionalnog saomopredeljenja (počevši sa Amerikom na prvom mestu), niti da odražava principe liberalnog poretka koje su sprovodili drugi američki predsednici od Džordža Buša starijeg.
„Danas, Albanci, jedan od najviše proamerički nastrojenih naroda u svetu, počinju da dovode u pitanje namere i kompetencije svog strateškog partnera“, zaključuje on.
