FOGO pun plastike i drugog đubreta

Da li odlažete svoj otpad na pravi način? Naime, industrija koja prerađuje australijske kante za organsku hranu i baštenske organske proizvode (FOGO) upozorava da iz kanti, u kojima bi trebalo da se nađe samo hrana iz domaćinstva i baštenski otpad, izvlače i stvari kao što su mala plastika do municije, delova kosilica i plinskih boca.

U jednoj fabrici za preradu u Sidneju otkriveno je čak i telo preminulog psa?!

Među više od 500 australijskih opština, 27 odsto njih je uvelo FOGO sistem sa tri kante za domove i preduzeća, dok još 16 odsto sakuplja samo baštenski otpad.

Kako se sve više opština uključuje, industrija, koja prerađuje otpad u kompost, govori o zabrinjavajućem nivou ’kontaminacije’ ovog otpada, uglavnom plastikom.

Četrnaest godina od uvođenja prvog sistema za smeće FOGO, Patrik Souz, koji vodi fabriku za preradu u predgrađu Sidneja, Bedžeris Krik, zabrinut je da će nivo javnog angažmana u FOGO-u opadati, a ne rasti.

Prema njegovim rečima, ogromna količina bačene hrane, koja završava na deponijama, je noćna mora za životnu sredinu, stvarajući štetan metan, povećavajući efekat staklene bašte u Australiji.

Pri tome, ova bačena hrana može da reciklira u kompost, bogat hranljivim materijama za farmere pri uzgoju proizvoda.

Smatra da bi odlično bilo ako se što više od 2,5 miliona tone hrane, koliko bace australijska domaćinstva, preusmeri u proizvodnju komposta.

Međutim, umesto da farmeri dobiju novi izvor hrane za svoje proizvode, na mnogim mestima u otpadu se umesto hrane nalazi plastika, staklo i drugi otpad.

– Frustrirajuće je što su opštine potrošile mnogo novca da uvedu ove sisteme. Možda jednostavno nismo potrošili dovoljno novca za obrazovanje, to bi mogao da bude ključ – zaključio je Souz.

Druga stvara koja bi mogla da se uvede, da se bude strožiji prema građanima, koji kontaminiraju svoj organski otpad.

U njegovoj fabrici za preradu, postoji tim koji radi na pokretnoj traci i mora ručno da ukloni svaki komad plastike, koja ne može da se kompostira i druge predmete.

Ponekad su tovari toliko kontaminirani da moraju da se bace na deponiju.
Međutim, neki smatraju da možda nisu svi građani razumeli šta mogu da bace u svoju kantu za FOGO.

Prema Patriku Souzu, ključna stvar je veličina crvene kante za smeće za opšti otpad. Smatra da bi lokalne vlasti morale da preispitaju svoju odluku da obezbede manje crvene kante za otpatke, kao deo njihovog uvođenja FOGO-a.

Teoretski crvena kanta može da bude manja, jer trenutno u oblastima koje nemaju FOGO, otprilike polovina onoga što ide u opštu kantu za otpad je zapravo hrana.

– Najgori prestupnici su oni koji imaju crvenu kantu koja je premala i onda svoj opšti otpad stavljaju u zelenu kantu – naglasio je Souz.

Grad Melvil iz Zapadne Australije je uveo malu crvenu kantu za otpatke koja se prazni svake dve nedelje. Prema rečima Pola Molonija, menadžera za oporavak resursa, to nije jedinstven pristup.

– Mi nudimo mogućnost postojanja veće kante, ali građani to treba da plate, s tim da nije reč o visokoj ceni – objasnio je Moloni.

Melvil ima stopu od 3,1 odsto kontaminiranog FOGO otpada, što se smatra relativno niskim.
Opština je, kako je istakao Moloni, uložila oko 45.000 do 50.000 dolara u tromesečnu obrazovnu kampanju, pre nego što je uvela FOGO, koji je isplatio dividende.

Pored toga, opština je besplatno obezbedila kese za kompostiranje, koje su besplatne.
– To je još jedna stvar koja nam je pomogla da smanjimo kontaminaciju. Ukoliko nekome date prave alate, on radi pravi posao – naglasio je Moloni.

Pored toga, kako je istakao Moloni, domaćinstva su ostavljena na milost i nemilost kompanija koje tvrde da su njihove plastične kese ekološki prihvatljive.

– Te kese su još 70 odsto od plastike, tako da imaju u samo manji sadržaj plastike. Ljudi zaista pokušavaju da urade pravu stvar, ali marketing je trenutno protiv njih – upozorio je Moloni.

Sem toga, činjenica koliko se hrane u supermarketima trenutno prodaje u plastičnim kontejnerima, po mišljenju Souza to je još jedan veliki deo ukupnog izazova.

– Australijsko zemljište je verovatno najsiromašnije na svetu i potrebna mu je ova čista, reciklirana, organska materija istakao je Souz.

Prema rečima Pip Kirnen iz Clean Up Australia trenutno se 49 odsto organskog otpada u Australiji reciklira, s tim da se bitno razlikuje od države do države, od 75 odsto u Australijskoj kapitalnoj teritoriji do jedan odsto u Severnoj teritoriji.

Stope kontaminacije organskog otpada u nekim oblastima su svega 0,5 odsto, s tim da je prosek širom zemlje oko dva odsto.

– Jedan od razloga za kontaminaciju je taj što imamo generaciju članova zajednice koji su navikli da mešaju svoje tokove otpada. FOGO je nova usluga za mnoga domaćinstva i potrebno je vreme da se prilagode i edukuju – istakla je Kirnen i dodala da je infrastruktura za prikupljanje i preradu otpada od hrane još uvek u izgradnji, što sve utiče na količine prerađenog organskog otpada.

Obavezno recikliranje do 2030.

Savezna vlada je postavila novi cilj da svi gradski domovi i preduzeća budu u mogućnosti da recikliraju otpad od hrane do 2030. godine.

Da bi se to dogodilo, Souz veruje da će biti potrebno bolje obrazovanja javnosti o prednostima FOGO-a.

Rešenja drugih država

Pip Kirnen navodi Južnu Koreju kao primer, gde je vladina politika dovela do velikih promena.

– Tako su zabranili da se ostaci hrane bacaju na deponiju pre skoro 20 godina. Daleke 1996. godine reciklirali su oko 2,6 odsto otpada od hrane, a danas skoro sve recikliraju – objasnila je Kirnen.

Druga mesta poput Danske zapravo su smanjila bacanje hrane za 25 odsto za samo pet godina.

-Ali, zemlje kao što su Francuska, Norveška, Japan, bore sa tim, poput Australije, i uvode različite mere kako bi pokušale da se bore protiv bacanja hrane na deponiju.

Dodatnih 34 miliona dolara

Federalno odeljenje za klimatske promene, energiju, životnu sredinu i vodu saopštilo je da je do danas potrošeno preko 34 miliona dolara na 23 projekta za izgradnju i poboljšanje postojećih postrojenja za organsku reciklažu.