– U jednoj i drugoj reprezentaciji ima dosta kvalitetnijih igrača od mene. Želim da pomognem što je više moguće Ciboni, a najviše bih voleo da zaigram za reprezentaciju Srbije – poručio je godinama ranije Jagodić-Kuridža.
Sa 34 godine je skrenuo pažnju na sebe sjajnom partijom, jer je postigao 16 poena, a njegova saradnja sa kapitenom Milošem Teodosićem je prelomila susret. Koliki je njegov uticaj na igru videlo se u i finalu Kupa Radivoja Koraća kada je u dresu Crvene zvezde postigao samo osam poena, a opet je bio MVP.
Svetislav Pešić, selektor reprezentacije, oduševljen je Jagodić-Kuridžom, a otkrio je i kako je reagovao kada ga je pozvao telefonom.
– To je fantastičan dečko i ima ogromno iskustvo, to niko ne može da mu uzme. Šta ti vredi iskustvo, ako ne znaš da ga koristiš i pretvoriš u kvalitet. On je to uradio na najbolji mogući način, igrači mu veruju. Teodosić ga je stalno tražio, zna da izvuče faul, pogodio je onu dvojku. Drugo bacanje smo namerno promašili, tako da kažem alal vera. Kada sam ga zvao on kaže: „Čekaj, za koju reprezentaciju? Je l’ stvarno treba da igram za reprezentaciju?“ Odmah je prihvatio, zahvalan sam mu zbog odnosa prema mladićima. Ne mogu svi da budu Jokići, Danilovići, Divci i Bodiroge. Igraju i drugi momci košarku, kao gospodin direktor reprezentacije Tarlać. Nije nivo Bodiroge, ali ni Bodiroga nije imao ono što je imao Tarke. Sve to treba staviti u funkciju – rekao je Pešić.
Jagodić-Kuridža bi upravo mogao da bude ključni tas na vagi i za pobedu protiv Belgije (nedelja, 15.30), jer odlično poznaje rivale. Igrao je od 2016. do 2018. godine u Ostendeu i to pod palicom sadašnjeg selektora Darija Đerđe. Pojasnio je i kakav meč očekuje u Belgiji.
– Ne očekujem lak meč, ja sam igrao u Belgiji, znam te igrače i znam da će biti sigurno teško. To su igrači koji dugo igrjau zajedno ne samo u reprezentaciji, nego i u klubu. U Ostendeu su svi igrali, taj trener trenira i reprezentaciju i uigrani su. Biće drugačiji meč, jer igramo na gostovanju – rekao je junak prve pobede Srbije u kvalifikacijama za Mundobasket 2023.
A kao ni put do dresa reprezentacije Srbije, ni životni put Marka Jagodića nije bio lak. Detinjstvo mu je obeležio rat i beksto iz Hrvatske u izbegličkoj koloni.
Tada osmogodišnji dečak Marko je iz rodnog Obrovca kod Zadra pobegao tokom „Oluje“. Porodica je završila u Požegi, gde je Markov stariji brat Srećko počeo da trenira košarku. Marko je krenuo njegovim stopama, prve košarkaške korake napravio je u KK Sloga. Kada je bio u osmom razredu sticajem okolnosti prešao je u Suboticu, gde je nastavio da se bavi košarkom u Spartaku. Tu je proveo tri i po godine i došao do prvog tima, ali kada se Spartak bukvalno raspao i završio u najnižem rangu Marko odlazi u Novi Sad. Tamo je takodje proveo tri i po godine, u KK Novi Sad.
Nakon Novog Sada put ga odvodi u Čapljinu, gde je bio kraće vreme, potom odlazi u Banjaluku. U tom gradu je igrao za Borac, da bi se potom vratio u Čapljinu. U sezoni 2011/12 u prvenstvu BiH bio je proglašen najkorisnim igračem. Jasmin Repeša, trener koji je rođen u Čapljini, često je boravio u svom rodnom mestu i pomagao lokalnom klubu. Prilikom jednog boravaka video je Marka Jagodića Kuridžu i prepoznao njegov veliki potencijal koji ga je odveo u Cibonu.
