Australijski farmaceutski lobi namerno obmanjuje potrošače, nepoštenom kampanjom zastrašivanja, tvrdeći da su 133 jačine (miligramaže) i vrste lekova u nedostatku.
Ovo je izjavila portparolka federalnog ministra zdravlja Marka Batlera, nastavljajući time prepucavanje Savezne vlade i australijskih apotekara.
Do razmimoilaženja je došlo posle najave reforme, koja će omogućiti pacijentima sa određenim stabilnim, ali hroničnim stanjima, da kupuju lekove za 60 dana na jedan recept, umesto za sadašnjih 30 dana.
Udruženje farmaceuta je u svom odgovoru saopštilo da za 17 odsto, od 325 lekova obuhvaćenih Programom farmaceutskih beneficija (PBS), vlada nestašica. Ujedno kažu da, dok su neki lekovi možda široko dostupni u određenim jačinama, drugačije doze istih lekova nema dovoljno, što utiče na 133 leka.
Predsednik Uduruženja farmaceuta Trent Tumi se obratio svim poslanicima vladajuće Laburističke stranke:
– Vlada tek treba da garantuje da nijedan pacijent i nijedna apoteka u zajednici neće biti u gorem položaju zbog ovih promena.
Međutim, portparolka ministra Batlera je rekla da za lekove koji podležu 60-dnevnom izdavanju, svega sedam, od onih sa liste lekova koji nedostaju, nemaju alternativu, kao što su drugi brendovi, jačine ili formulacije koje su dostupne za zamenu.
– Činjenica je da farmaceutska lobistička grupa namerno obmanjuje potrošače nepoštenom kampanjom zastrašivanja. Većina nestašica je kratkoročna. Postepeno uvođenje politike jeftinijih lekova u tri tranše, zajedno sa činjenicom da će pacijenti prvo iscrpiti svoje postojeće recepte, minimiziraće verovatnoću iznenadnog porasta potražnje – istakla je portparolka ministra zdravlja.
Dr Ešli Hopkins, farmaceut i šef istraživačke grupe kliničke epidemiologije na Univerzitetu Flinders, koji nije povezan sa esnafskim udruženjima rekao je da postoje prednosti ovih reformi za pacijente.
– Ljudi sa hroničnim oboljenjima mogu da uzimaju više lekova i mogu da dolaze u apoteke čak i češće, nego svakih 30 dana, ponekad svake dve nedelje ili još češće, i to im predstavlja teret. Dakle, u tom smislu ove reforme su dobre za pacijente – objasnio je dr Hopkins.
Međutim, on je zabrinut zbog broja lekova koji ispunjavaju uslove za produženo propisivanje i rekao je da je nekim pacijentima prepisana promena njihovih lekova što bi im ostavilo višak zaliha prethodnih lekova, a to bi dovelo do gomilanja otpada i lekova.
Dr Elena Šnajder-Faček, sa odseka za farmakologiju Univerziteta u Melburnu, složila se da bi pacijenti sa stanjima kao što su: srčana oboljenja, hipertenzija i hronični bol imali koristi.
Ona veruje da se nestašicom lekova može upravljati s obzirom da je vlada odobrila privremeni uvoz leka odobrenog u inostranstvu kao zamene za onaj koji je u nedostatku, sve dok je prethodno registrovan u Australiji.
Inače, nestašica lekova je često neizbežna zbog nestašice sirovina usled elementarnih nepogoda, logističkih poteškoća, nedovoljnih serija lekova ili povećane potražnje.
Promena trenutnog 30-dnevnih zaliha na 60 dana za pacijente sa stabilnim, ali tekućim stanjima, bila je preporuka kliničkih stručnjaka u nezavisnom savetodavnom komitetu za farmaceutske beneficije 2018. godine, ali tu meru nije sprovela bivša koaliciona vlada.
Uopšte pacijenti će uštedeti do 180 dolara godišnje, a vlasnici koncesionih kartica do 43,80 dolara za svaki lek u okviru reformi.
Veletrgovcima više od 200 miliona
Vlada plaća veletrgovcima, više od 200 miliona dolara godišnje, da isporuče lekove apotekama bilo gde u Australiji.
Ukoliko apoteci ponestaje lekova, za većinu lekova, veletrgovci su u obavezi da isporuče te lekove bilo kojoj apoteci u roku od 24 sata.
Manje novca za farmaceute?
Dr Elena Šnajder-Faček je zabrinuta da će neki farmaceuti biti pogođeni ovim reformama.
– Za svaki recept farmaceut prima naknadu za pružanje usluga zajednici. Apoteke se oslanjaju na ove naknade, koje često čine veliki deo njihovog poslovanja. Ova reforma bi onda mogla da dovede do skraćivanja radnog vremena, jer će farmaceuti možda morati da skrate smene – istakla je dr Šnajder-Faček.
