Evropskoj uniji potrebna je nova strategija za Zapadni Balkan, ukazuju Bečki ekonomski institut (WIIW) i Fondacija Bertelsman, uoči Samita EU-Zapadni Balkan u Sloveniji.
Čelnici EU okupiće se u Sloveniji 6. oktobra, a „u torbi“ će imati devet milijardi evra težak ekonomski i investicioni plan, koji treba da privuče privatne investicije u vrednosti od više milijardi, navodi se u saopštenju.
– To je optimistički. Obećani ekonomski paket neće mnogo promeniti na lošoj ekonomskoj situaciji na Balkanu, već će doneti “još istog“ – ocenio je Ričard Griveson, koautor studije fondacije „Bertelsman“.
Direktor WIIW-a rekao je da koliko dodatna sredstva i plan ekologizacije i digitalizacije balkanskih privreda treba podržati, toliko su oni u prošlosti slabo funkcionisali.
– Dosadašnja strategija EU forsiranja regionalne ekonomske integracije u cilju podsticanja procesa ekonomskog pristizanja i rešavanja konflikata nije bila uspešna – ocenjuje Štefani Vajns, ekspertkinja za pitanja EU u Fondaciji Bertelsman u Briselu.
Prema njenim rečima, ako EU stvarno želi snažnije da integriše Zapadni Balkan onda mora više da razmišlja o ključnoj zemlji u regionu – Srbiji.
– Podrška članstvu u EU je tamo značajno niža nego u drugim zemljama. Na kraju će EU morati da donese jednostavnu geopolitičku odluku – želi li zaista integrisati Zapadni Balkan, ili ga i dalje imati kao spornu zonu pred kućnim pragom, u kojem uticaj šire i Rusija i Kina – upozorila je Vajs.
Studija pokazuje da zemlje regiona ekonomski daleko zaostaju za članicama EU.
Konstatuje se da nasleđe ratova u bivšoj Jugoslaviji i dalje opterećuje odnose među zemljama.
– Srbija je ekonomski i politički “teškaš“ u regionu i s tim u vezi igra ključnu ulogu – podvlači Griveson.
Podsećaju da su tokom 2000-tih bilateralni ekonomski sporazumi sklopljeni između zemalja Zapadnog Balkana imali blago pozitivni efekat – izvoz u regionu je porastao za oko 14 odsto.
Kasnije učešće u CEFTA, koje je od 2007. zamenilo bilateralne sporazume, povećalo je izvoz u regionu za 38 odsto.
Ako se izuzme Srbija, koja svoju spoljnu trgovinu obavlja pre svega sa EU, u oba slučaja rast je bio čak i 70 odsto, navodi se u studiji.
Iako je regionalna integracija povećana, to se nije značajno odrazilo na ekonomski razvoj.
– BDP regiona je i dalje veoma nizak, ukupno je na nivou BDP-a Slovačke. Potencijalna dobit iz pojačane regionalne trgovine se gotovo nedovoljno materijalizovala – kaže Griveson.
On je dodao da se razdor prema novim članicama EU na istoku Evrope povećao, što je zabrinjavajuće, jer bi siromašnije zemlje trebalo brže da rastu od bogatih.
BDP po glavi stanovnika na Zapadnom Balkanu je između 20 i 40 odsto nivoa Nemačke, a time ispod svakog od većine istočnoevropskih članica EU.
To gotovo nije promenio ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, pošto se izvoz u EU u poslednje dve decenije povećao za manje od jedne četvrtine.
Direktne investicije iz EU su u istom periodu porasle za oko 46 odsto, što je, smatraju, skromno u poređenju sa rastom direktnih investicija iz EU u Poljsku, Češku, Slovačku ili Mađarsku pre pristupanja Uniji.
Griveson ističe da se ne može govoriti o procesu približavanja, iako postoje naznake da bi moglo doći do vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu, a time na Zapadni Balkan.
U Studiji se navodi da su uspesi u oblasti infrastrukture ograničeni, iako su države regiona uspešno priključene na transevropske saobraćajne i energetske mreže.
– I dalje postoje velike rupe, na primer u vezi brzog interneta. Sa Kinom je u region nastupio jedan akter koji zadaje sve više glavobolje Evropljanima. Najavljene kineske investicije u region su vredne oko sedam milijardi evra. Često te investicije dovode do ekonomske ovisnosti, na primer Crna Gora, i slabe uticaj EU. O tome treba razmisliti – kaže Vajs.
Da bi se ekonomski razvoj zemalja regiona podstakao autori studije preporučuju što sveobuhvatnije ekonomsko priključenje EU.
– Posebno zato što je pristupanje za većinu iz političkih razloga sve udaljenije, Brisel mora ponuditi alternativu – konstatuje Vajs.
Jedna mogućnost bi bila otvaranja strukturnih i kohezivnih fondova, kao i drugih finansijskih instrumenata EU za Zapadni Balkan.
To, navodi se u studiji, ne bi teško opteretilo poreske obveznike EU, svega jedan odsto BDP-a.
I integracija u carinsku uniju, kao i proširenje postojećih Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bili bi korisni, zaključuje se u studiji.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
