Evropska kriza u auto-industriji pogodila Srbiju

Problemi automobilske industrije u Evropi prelili su se na Srbiju. Neke inostrane firme koje proizvode delove zatvorile su pogone, a radnici su otpušteni.

Na udaru su se prvo našli poslovi kao što su izrada električnih kablova za automobile koji se prave u fabrikama u Evropi.

– Sa jedne strane nemate kupce jer je sve manja tražnja. Sa druge, tim firmama ovde više ne odgovara cena rada zbog čega pogone prebacuju na isplativije lokacije. Odlaze u Severnu Afriku gde im je do četiri puta jeftinije – rekao je Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Nemački Leoni u julu je zbog gubitaka u fabrici u Malošištu kod Niša najavio zatvaranje tog pogona do kraja godine zbog čega bez posla ostaje 1.900 radnika. Ta firma proizvodi kablovske snopove i žičane sisteme za BMW, Mercedes, Audi, Volkswagen, Porsche…

Posle 17 godina poslovanja u Srbiji nemačka Draxlmaier Grupa odlučila je da do 2026. ugasi proizvodnju u Zrenjaninu, najavio je u februaru Industrijski sindikat Srbije. Zbog krize u nemačkoj auto-industriji skoro 2.000 ljudi iz zrenjaninskog pogona moraće da traži novi posao. Proizvodili su kablovske setove i električne instalacije za Audi, BMW, Mercedes, Teslu.

Kineski Johnson Electric u Nišu saopštio je u februaru da smanjuje broj zaposlenih za 16 odsto, za 350 radnika, tako što im je ponudio sporazumni raskid radnog odnosa uz otpremnine. Ova firma proizvodi elektromotore, električnu i elektronsku opremu za Renault, Mercedes, BMW…

Beogradski Samostalni sindikat objavio je krajem prošle godine da je zbog krize u auto-industriji kineska firma Mei Ta iz Bariča kod Beograda uz otpremnine otpustila 300 radnika. U toj fabrici proizvode se delovi motora i komponente za turbo punjače.

„Ozbiljan problem“

– Ovo je za nas ozbiljan problem. U proizvodnji auto-delova upućeni smo na evropsko tržište na kom je za pet godina prodaja pala za tri miliona vozila. A teško je da se, na primer, brzo prebacimo na rastuće kinesko tržište – kaže profesor Marković.

Oko 100.000 ljudi u Srbiji trenutno je zaposleno u automobilskoj industriji, podatak je Srpske asocijacije uvoznika vozila.

Sada je najveći problem u sektoru takozvanih jeftinih poslova, proizvodnji kablova i jednostavnih sklopova za automobile, dok firme sa složenijom produkcijom opstaju.

Nemačka ZF Grupa u pogonima u Pančevu proizvodi komponente za električne i hibridne pogone, kao što su elektromotori, energetska elektronika, ručice menjača, mikroprekidači. Zapošljava 2.000 radnika i jedan je od najvećih izvoznika u Srbiji.

Nemački Bosch u Beogradu i Pećincima uposlio je 4.000 ljudi na proizvodnji auto-brisača, metlica, motora brisača i podizača stakala, kao i u IT centru na projektima digitalizacije, veštačke inteligencije, mašinskog učenja i razvoja softvera za vozila. Deseti je najveći izvoznik u Srbiji.

Stub srpske automobilske industrije od 1953. je Zastava iz Kragujevca. Posle ugovora Srbije sa globalnom Stellantis grupom u aprilu 2022. danas se u toj fabrici imena Fiat Chrysler Automobiles (FCA) proizvode najnoviji modeli električne i hibridne Fiat Pande i električnog Citroena C3.

Ivan Ristić, predsednik Sindikata FCA Srbija, kaže da je situacija u fabrici dobra.

– Proizvodnja raste, iz dana u dan sve veći broj automobila silazi sa traka. I treća smena počela je sa radom. Sva vozila koja uradimo su već unapred prodata i idu za poznatog kupca – rekao je Ristić za RSE.

Ristić navodi da u fabrici u Kragujevcu radi više od 3.000 ljudi, da je u toku prijem novih, kao i da je broj proizvedenih automobila poslovna tajna.

– Krizu auto-industrije u Evropi na svu sreću ne osećamo. Kod nas ide puna proizvodnja. Radimo novi model, potražnja je velika i dok god je tako problema neće biti – dodao je Ristić.

Kineska vozila jaka konkurencija

Profesor Dušan Marković podseća da su osnovni razlozi pada proizvodnje u Evropskoj uniji umanjena tražnja usled globalne neizvesnosti i posledica rata u Ukrajini, kao i inflacija u evrozoni.

Po podacima Evropske agencije za statistiku Eurostat, proizvodnja u EU značajno je opala u poslednjih pet godina; 2019. proizvedeno je 15,8 miliona automobila, dok je 2024. produkcija bila 12,1 milion. Kao razloge za pad od 23 odsto Eurostat navodi smanjenje potražnje, tranziciju ka električnim vozilima, probleme u lancu snabdevanja i ekonomske turbulencije.

Marković dodaje da je važna činjenica i prodor proizvođača iz Azije, prvenstveno iz Kine, koji dolaze sa kvalitetnim automobilima koji su i po trideset odsto jeftiniji nego u evropski.

Razloge za dobro poslovanje u Kragujevcu usred globalne krize profesor Marković vidi u kvalitetnom strateškom izboru – koji auto će se proizvoditi u Srbiji.

– Imali smo sreću što je tadašnje rukovodstvo Stelantisa shvatilo da su kineski automobili zapravo mnogo jeftiniji. I onda su išli ka tome da maksimalno pojednostave i pojeftine taj auto. Tako da smo mi dobili model koji trenutno ima prođu na evropskom tržištu – rekao je Marković.

Nema državne strategije

Do neke nove investicije, akvizicije ili premeštanja fabrika iz EU u Srbiju, u koju dolaze prvenstveno zbog manjih troškova proizvodnje, ostaje problem radne snage koja je izgubila radna mesta na ionako najslabije plaćenim, manuelnim poslovima u automobilskoj industriji. Za njih firme uglavnom angažuju ljude sa najnižom stručnom spremom, te su apriori malo plaćeni.

Marković kaže da rešenje postoji ali da država još nije donela strategiju razvoja auto-industrije.

– Moraju da se mapiraju lokacije sa auto-pogonima i da se identifikuju oblasti u kojima možemo da se održimo. Trebalo bi videti i koji segmenti bi mogli da apsorbuju gubitak radnih mesta – zaključio je Dušan Marković.

Na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovom temom nisu odgovorili Ministarstvo privrede Srbije, Privredna komora Srbije, nemačka Draxlmaier Grupa i multinacionalna kompanija Stellantis.