Evropa živi na kredit: Nemačka nikad zaduženija

Javni dug Nemačke prevalio je dva biliona evra, ali stručnjake od zemalja evrozone najviše zabrinjava Italija. Namera je Evropske unije da se zaduživanjem iščupa iz krize. To će verovatno potrajati i iduće godine.

Nemački Bundestag je u četvrtak izglasao rebalans budžeta za ovu godinu i time omogućio rekordno zaduživanje od 240 milijardi evra. Time će javni dug Nemačke narasti na 2,2 biliona evra (2,200 milijardi evra) – i to je rekord. Nemačko zaduženje danas iznosi 80 odsto BDP-a.

I druge članice Evropske unije (EU) su zbog krize prisiljene da žive na kredit. Dugovi se gomilaju od Finske do Grčke. Eurostat je objavio da će ukupna zaduženja u državnim budžetima evrozone iznositi skoro sto odsto BPD-a.

Ali, šta je sa Paktom o stabilnosti i rastu evrozone kojim je propisano da javni dug članica ne sme preći 60 odsto, a nova zaduženja tri odsto? Ta odredba Pakta je privremeno, do kraja godine, stavljena van snage.

Tako će verovatno biti i iduće godine, saznaje se iz krugova bliskih evropskom komesaru za monetarnu politiku Paolu Đentiloniju. Dakle, protiv krize će se i dalje boriti ogromnim zaduženjima. Koliko dugo može to da traje?

Koliko god bude potrebno, kaže Guntram Volf, šef trusta mozgova Brugel u Briselu.

– Kako procenjujem, pravila o ograničenju duga neće važiti ni sledeće godine. To ima smisla dok se nalazimo u vanrednoj situaciji što se tiče privrednog rasta – ističe Volf.

Volf smatra da su zaduženja manje problematična nego što je to bio slučaj u finansijskoj krizi pre desetak godina. Jer, danas su kamatne stope za državne obveznice vrlo niske.

Volf ne veruje da će doći do rasta kamata sve dok centralne banke poput Evropske centralne banke vode agresivnu monetarnu politiku, odnosno štampaju novac i preplavljuju tržište.

Izlaz iz dugova: privredni rast

Ko će na kraju platiti ceh? „Kod visokih zaduženja je uvek odlučujuća stopa privrednog rasta. Ako se postigne veliki rast, onda će se problem zaduženja rešiti sam od sebe. Politika državne štednje kod velikih zaduženja pomaže tek u maloj meri“, pojašnjava Volf.

To mišljenje deli i Markus Ferber, nemački evroposlanik, stručnjak za finansije Demohrišćana. „Trenutno nismo zabrinuti za stabilnost evra“, kaže on za Dojče vele.

Ipak, Ferber misli da bi se iduće godine trebalo vratiti ograničenju zaduživanja u evrozoni. U suprotnom, smatra, preti opasnost da će pojedine članice nastaviti da rešavaju probleme novim zaduženjima umesto reformama.

Ferber ističe da zajedničko zaduženje EU u iznosu od 750 milijardi evra za ublažavanje posledica krize mora da ostane usamljeni presedan.

„Neće uspeti oni koji misle da nacionalne budžete saniraju tako što će dugove da prebaci na Evropu. Jer i te dugove moraju da otplate države članice“, objašnjava Ferber. A to znači: iduće generacije.

Grčka i Italija – problematične države?

Grčka se već približila javnom dugu od 200 odsto. Ipak, sagovornici ne misle da je to veliki problem jer se Grčka prethodnih godina sanirala.

– Grčka je jedina od 27 članica EU koja je plan obnove nakon korone povezala s agendom reformi. Grčka me brine manje nego neke druge zemlje. Moja najveća briga je Italija – kaže evropski parlamentarac Ferber.

Upozorava da bi kod rasta kamatne stope ili talasa bankrota talijanska država i banke mogli zapasti u ozbiljne poteškoće. Italijanski javni dug trenutno iznosi 180 odsto BDP-a.

Guntram Volf iz trusta mozgova Brugel ističe da Mario Dragi, novi italijanski premijer i bivši šef Evropske centralne banke, vodi jasnu politiku privrednog rasta

– Ako Italija bude imala samo malo veći rast, onda je finansijska kriza veoma malo verovatna – kaže Volf.

Centralne banke nude jeftin novac, kamate su niske kao i inflacija. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard poziva kolege iz celog sveta da nastave sa takvom monetarnom politikom. Dakle, nastavak zaduživanja. A nakon pandemije će se videti kako dalje.