EU pipa puls Rusije i Kine preko Janše

Non pejper s iscrtanim novim granicama na teritoriji nekadašnje Jugoslavije ne prestaje da puni medije različitim scenarijima o tome šta je u pozadini „nevidljivog dokumenta“, kako je i zašto je sada dospeo u javnost, ko je autor mape kojom su međe iscrtane po etničkom principu i kolike su šanse da iz nagađanja preraste u realnost.

Stručni deo javnog mnjenja napominje da će Slovenija od jula biti predsedavajuća Saveta Evropske unije, pa je dokument, inače medijski okarakterisan kao „dovršetak raspada SFRJ“, zato krenuo iz Ljubljane, a inače bi mogao da bude uvod u ovakav zvanični predlog. Stručnjaci za međunarodnu politiku, sagovornici „Vesti“, smatraju da ovakav potez, ako bi do njega došlo, ne može nikako da prođe bez velikih sila.

Deluje, kako kaže nekadašnji diplomata Milisav Paić, da je reč o probnom balonu kako bi se videla reakcija svih uključenih strana.

– To što su Slovenci, po svoj prilici, sastavili, iako sumnjam da su to uradili bez partnera u Briselu i Vašingtonu, trebalo bi da pokaže reakciju drugih država koje su važne, a to su, s jedne strane Zapad i SAD, a potom Rusije i napokon Kine jer bi to moglo da predstavlja neku vrstu Berlinskog kongresa, a pod patronatom velikih sila – ocenio je Paić za „Vesti“, uz napomenu da je to pitanje izuzetno komplikovano.

Predlog koji je, kako je objavljeno, adresiran iz Ljubljane, prema rečima našeg sagovornika, možda bi i bio izvodljiv kad bi u pitanju bila samo BiH. Međutim, kako je ukazao, ako bi se radilo o nekakvom paketu koji uključuje i Kosovo i Crnu Goru, pa i Severnu Makedoniju, to bi teško moglo da prođe bez najšireg konsenzusa svih zainteresovanih strana.

– U tom smislu bi najbolje bilo da se organizuje međunarodna konferencija koja bi se održala pod patronatom Ujedinjenih nacija, a ne Evropske unije, i možda bi se tada i moglo iznaći trajno rešenje – smatra ovaj diplomata.

Novinar Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik iz Nemačke, ukazuje da ovaj non pejper nije jedini takav dokument koji je u opticaju.

– Kad je reč o tom „non pejperu“, Janez Janša jeste to demantovao, a nije demantovao da se nije video sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Ako taj papir nosi, kako mediji objavljuju, Janšin rukopis, nije se on sam setio, jer setimo se da obično iz evropskih centara u ovaj region šalju emisare iz okolnih zemalja, smatrajući da su oni bliži i mogu bolje da pošalju poruku – objašnjava Stojanović za „Vesti“, uz opasku da je to u Ljubljani prihvaćeno jer u julu preuzima predsedavanje EU, pa joj sticanje poena nije naodmet.

Izgleda, prema rečima našeg sagovornika, da i Zagreb ima neki svoj papir.

– Šef hrvatske diplomatije je požurio u Sarajevo da teši nezadovoljne i objašnjava da to nije mešanje u unutrašnje poslove BiH, ali se može reći da u vazduhu nešto visi, prvenstveno vezano za BiH. Nezadovoljna su sva tri naroda koja tamo žive i međunarodna zajednica jer to nije dovršena priča – navodi Stojanović i ukazuje na različite stavove iz Federacije BiH, gde smatraju da bi svaka promena tog tipa dovela do rata, i Banjaluke, odakle se čuje da bi to moglo mirno da se reši.

Beograd se, kaže, u ovom planu o „velikim državama“ Srbiji, Albaniji i Hrvatskoj ne odriče Kosova, koje bi joj ovakav „non pejper“ oduzeo. Ukazuje da je taj papir sporan i u delu o ujedinjenju Srbije i Republike Srpske jer iako ga forsira na miran način, pominje pripajanje „dela“, a ne celovite RS, što ne odgovara Beogradu i Banjaluci.

– Uveren sam da do kardinalnog rešenja ne može da dođe u okviru EU, odnosno da ne može da se pronađe bez velikih sila SAD, Rusije i Kine – zaključuje Stojanović.

Brisel bez odgovora

Institucije EU nisu se izjašnjavale o „non pejper“ dokumentu, a kako je objavio briselski portal Euroaktiv, u Evropskoj komisiji i EEAS službi za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, na čijem je čelu Žozep Borelj, rečeno je da ništa ne znaju o navodnom dokumentu o prekrajanju balkanskih granica. Portparol predsednika Evropskog saveta je, upitan da li je u kancelariju Šarla Mišela, zvanično ili nezvanično stigao takav dokument, odgovorio da ne može dati nikakav komentar.

Protivrečni Berlin

Miroslav Stojanović ističe da je Berlinu, najmoćnijem evropskom centru, problematično i sporno razdvajanje po etničkim granicama.

– Nemačka je protiv toga, iako je učestvovala u rasturanju Jugoslavije i forsira nezavisnost Kosova bez obzira na to što se njegovim odvajanjem crtaju nove granice na Balkanu – ukazuje ovaj novinar i publicista.