Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti bestidno je prevario rimokatoličkog poglavara papu Franju predstavljajući mu kao albansko istorijsko nasleđe fresku Svete carice Jelene kao majku Skenderbega!
Ni to mu nije bilo dovoljno, pa je kao „kosovskom“ predstavio fresku koja se čak ni ne nalazi na prostoru Kosova i Metohije!
Ovu prevaru je otkrila docent, dr Jasmina S. Ćirić, istoričar umetnosti i profesor Univerziteta u Kragujevcu, ekspert za srpsku srednjovekovnu baštinu.
– Hvaleći se posetom Vatikanu, Aljbin Kurti je objavio i fotografiju gde papi Franji pokazuje obimnu knjigu o tzv. kosovskom nasleđu. Međutim, na otvorenim stranicama nalazi se loše reprodukovana freska na kojoj je prikazana Sveta carica Jelena iz manastira Lesnovo koji se nalazi između Kratova i Zletova u Severnoj Makedoniji – ističe ovaj stručnjak i to nesporno dokazuje fotografijama iz tog manastira čija je crkva sagrađena 1341. godine.
– Novija albanska istoriografija bez ikakvog istorijskog utemeljenja caricu Jelenu svojata kao Vojislavu Tribaldu Kastriot, majku Đurđa Kastriota Skenderbega, a u manastiru Lesnovo, Sveta carica je naslikana pored Svetog cara Konstantina, a preko puta fresaka Svetog Save Srpskog i Simeona Nemanje čime je podvučena analogija između prvog hrišćanskog vladara i prvih nosilaca duhovne i svetovne vlasti. Sličan pandan postoji i u Crkvi Svetog Đorđa u Starom Nagoričinu gde su car Konstantin i carica Jelena pored kralja Milutina i kraljice Simonide – objašnjava dr Jasmina S. Ćirić.
Ovaj ekspert priznaje da ne zna da li je više zgrožena time da je Kurti bestidno obmanuo rimokatoličkog papu ili što je u pitanju potpuna zloupotreba istorijskih činjenica i srpske kulturne baštine.
– Ovo je samo nastavak falsifikovanja istorije u svrhu oblikovanja i konstruisanja novog, kosovskog identiteta, te kreiranja pseudokorena Kurtijevog „kosovskog“ nasleđa. Razume se, nije slučajno odabrana ova fotografija, budući da je kult Skenderbega od izuzetnog značaja za taj novi diskurs. Kosovski Albanci Skenderbega naročito koriste u izgradnji kolektivnog nacionalnog identiteta, a to ih je zapravo dovelo u slepu ulicu, jer u vreme Skenderbega albanska nacija nije ni postojala – ističe dr Jasmina S. Ćirić.
Privatna poseta
Dr Jasmina S. Ćirić, profesor Univerziteta u Kragujevcu navodi da je javnost obmanuta i podatkom da je Aljbin Kurti bio u zvaničnoj poseti papi Franji, odnosno Vatikanu.
– Taj susret se nikako ne može nazvati zvaničnom audijencijom kod pape, već privatnim razgovorom što rimokatolički poglavar neretko prihvata. Da taj susret nema ni „z“ od zvaničnog ukazuje javno dostupna lista zvaničnih sastanaka rimokatoličkog pape. Vatikan ima vrlo pažljivo vođenje protokola, a ni Dnevni vatikanski novinski list „L’osservatore Romano“ ne pominje ovaj sastanak, a ne nalazi se ni na zvaničnoj listi Udienze ni za 21. ni za 22. jun 2023. Što je i razumljivo jer Vatikan nije priznao samoproklamovano Kosovo – ističe dr Ćirić.
Nema zabune
Na naše pitanje da li je reč o zabuni albanskih istoričara da su od carice Jelene „videli“ nešto drugo, ovaj stručnjak je kategoričan.
– Nema sačuvane freske majke Skenderbega, a posebno ne u Makedoniji. Pritom, Vojislava nipošto nije albanskog porekla kako se to neretko navodi u albanskoj istoriografiji, ali i na Vikipediji. Vojislavin otac je bio vlastelin. Romeji su reč Tribali koristili ponekad kao sinonim za Srbe. Po svim prilikama je pripadala Brankovićima budući da su oni držali teritorije oko Pologa u današnjoj Makedoniji i otuda je i Ivan Jastrebov pominje kao plemkinju koja je bila rodom od pološkog knjaza „Voisava Pologi domini filia“ – navodi ovaj stručnjak.
Kult Majke Tereze
Ona kaže da je Kurti naveo da je sa „papom Franjom razgovarao i o delu i nasleđu Majke Tereze“.
– To nije nimalo slučajno budući da se od 2000. godine širi kult Majke Tereze. Spomenici posvećeni Majci Terezi učestalo niču u brojnim gradovima Albanije, Severne Makedonije, kao i na Kosovu i Metohiji. Međunarodni aerodrom u Tirani čak nosi njeno ime. Međutim, suštinski razlog za potenciranje Majke Tereze u razgovoru sa papom, koji ponavljam nije deo zvanične Dnevne audijencije Svete stolice, je činjenica da je upravo Majci Terezi posvećena i katedrala u centru Prištine, koja po svojim gabaritima predstavlja najveću katoličku bogomolju na čitavom Balkanu. Vatikan ima svoje specifične interese i prioritete u svojoj spoljnoj politici. Odnosi sa državama i različitim regionima mogu biti deo kompleksnih geopolitičkih, religijskih i identitetskih pregovora – ističe dr Ćirić.
