DW: Američki poraz i u Bosni?

„Avganistanski scenario kroz urušavanje BiH“ – to je ono što bi, prema tvrdnjama pojedinih analitičara, moglo da se dogodi zbog odsustva reakcije Zapada u BiH. Može li Eskobar da spreči takav scenario?

Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar razgovara tokom posete Bosni i Hercegovini sa državnim, entitetskim i političkim zvaničnicima o aktuelnoj političkoj krizi koju analitičari ocenjuju kao „najopasniju“ od kraja sukoba devedesetih godina.

Eskobar sada poručuje da „u BiH neće biti rata“ i da je „otvorena mogućnost za povlačenje svih odluka koje se odnose na prenos nadležnosti“, ali je Milorad Dodik, odmah nakon sastanka sa američkim izaslanikom, najavio nastavak „vraćanja nadležnosti“ entitetu Republici Srpskoj.

Konstatujući da Ustav BiH nije promenjen u skladu sa sprovedenim reformama, rekao je da „reforma ne može biti iznad Ustava“, „BiH nema pravo na odbranu i formiranje odbrambenih struktura, nema pravo na fiskalni sistem, nema pravo na sud i nema pravo na obaveštajnu službu. U Ustavu piše da to pripada entitetima i mi ćemo to vratiti“, rekao je Dodik.

„Neizbežne sankcije“ niko još ne spominje

Dodik je zaista govorio i o Oružanim snagama BiH „smanjenog kapaciteta“, kako one ne bi postale „dominantno muslimanske“. Za analitičare s kojima je DW razgovarao to je Dodikov pokušaj „izvlačenja“ iz neugodne situacije u koju je sam sebe doveo. Novinar agencije Hina Ranko Mavrak kaže da bi Dodik mogao da plati podjednaku cenu, bilo da istraje u svojim namerama, bilo da od njih odustane.

– Ako istraje, sankcije su nezbežne, jer je sve drugo katastrofa, ponavljanje avganistanskog scenarija kroz urušavanje BiH kao države uz puko posmatranje Zapada. Ako odustane, ispašće politička kukavica kojoj je najvažnija sopstvena koža – tvrdi Mavrak za DW.

Glasan u Americi, miran pred Dodikom

Eskobar, koji je uoči dolaska u Sarajevo primetno oštrijim tonom govorio da Dodik jednostranim vraćanjem nadležnosti „štiti svoju moć i bogatstvo“, nije spominjao sankcije u obraćanju javnosti nakon susreta u Predsedništvu BiH. Posle odvojenih razgovora sa članovima Predsedništva Željkom Komšićem, Šefikom Džaferovićem i Miloradom Dodikom, Eskobar se susreo i sa predstavnicima ostalih nivoa vlasti u BiH i Federaciji BiH.

„Sjedinjene Američke Države sa svojim partnerima neće dozvoliti i sprečiće bilo koju vrstu pokušaja unilateralnog kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i otimanja državnih nadležnosti. SAD sa svojim partnerima neće dozvoliti i sprečiće bilo koju vrstu potencijalnih sukoba i rata u BiH“, rekli su Eskobarovi sagovornici, prenoseći reči američkog izaslanika.

Niko ne želi rat, ali je situacija ozbiljna

Mada su svi učesnici razgovora u Sarajevu saglasni u oceni da „neće biti rata u BiH“, regionalni urednik BIRN-a Srećko Latal podseća da kriza još nije rešena i da je pitanja rata ili mira u toj zemlji „jako osetljivo“.

– Jasno je da građani BiH ne žele rat. Ne žele ga ni međunarodni zvaničnici, ali bojim se da lokalni zvaničnici i dalje ne shvataju u potpunosti ozbiljnost situacije prouzrokovane političkim ratom koji vode srpske, hrvatske i bošnjačke partije – kaže Latal.

On nije potpuno uveren da je kriza zaustavljena posetom Gabrijela Eskobara i smatra da će biti potreban dodatni angažman, ne samo SAD, već i Evropske unije, kako bi se uklonila šteta pričinjena institucijama BiH.

– To zavisi od spremnosti Amerike i Evrope da pomognu, ali i od toga da li će li Rusija, Kina i Turska prestati da koriste BiH i Balkan kao monetu za potkusurivanje regionalnih i globalnih odnosa. Siguran da se bilo koja opcija podele BiH ne bi završila mirnim putem – zaključuje Latal.

Urednik portala „Politički.ba“ Sead Numanović navodi da Rusija „čvrsto stoji“ iza Dodikovih leđa i da je sve što on radi „oprobani ruski metod“.

– Zapad se zamajava poluizjavama i pustim obećanjima, a zna se da će na kraju delovati na osnovama faktičkog stanja. I tako Evropa danas ima rastući broj zamrznutih konflikta – od Kipra, do Moldavije. Što bi BiH bila izuzeta iz ruskih uspeha – pita Numanović.