„Srbija želi da njeni odnosi sa SAD budu temelj našeg budućeg napretka, razvoja i stabilnosti“, rekao je ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Ðurić na virtuelnom obeležavanju Dana državosti Srbije, u organizaciji ambasade.
Ðurić je podsetio da se ovaj dan oboležava u znak sećanja na 15. februar 1835. kada je Srbija usvojila prvi moderan, liberalan ustav, ali je podsetio i na početak Prvog srpskog ustanka, koji je, kako je rekao, bio srpska revolucija.
Istakao je da je Srbija bila među prvim zemljama koje su odbacile feudalizam, a da je danas, 217 godina kasnije moderna i i demokratska zemlja, koja teži da bude lider u ekonomskom razvoju, demokratskim reformama i povezivanju u regionu i delu sveta u kojem se nalazi.
Podsetio je i da se ove godine obeležava 140. godišnjca uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD.
– Mi sada imamo odgovornost da ispunimo očekivanja i snove predaka, da čuvamo odnose koji su bili tako dragoceni za razvoj i napredak našeg regiona, ali i postizanje zajedničkih ciljeva Srbije i SAD – rekao je Ðurić.
Ukazao je na to da su Srbi i Amerikanci bili saveznici i partneri u oba svetska rata.
Prema njegovim rečima, ne treba zaboraviti da je Srbija u Prvom svetskom ratu, boreći se za slobodu, izgubila jednu trećinu stanovništva, a da su se u Drugom svetskom ratu, suprotstavljajući se nacizmu, Srbija i SAD zajedno borili svim snagama.
Istakao je da u svom mandatu želi da ispriča priču o prijateljstvu i uspehu, uputivši na kraju pozdrav: „Živela Srbija, živela Amerika!“
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Metju Palmer takođe je podsetio da se ove godine obeležava 140 godina od potpisivanja konzularnog sporazuma između Srbije i SAD, kojim su odnosi dve zemlje, kako je rekao, ušli u novu eru koja traje do danas.
„Kroz istoriju smo bili partneri i saveznici u radosnim i tragičnim vremenima, i borili se zajedno u dva epska rata koja su preoblikovala Evropu, potresla svet i stvorila geopolitički pejzaž u kojem sada živimo“, naveo je Palmer.
Podsetio da je da je u julu 1918. tadašnji američki predsednik Vudro Vilson naredio da se srpska zastava podigne uz američku na Beloj kući kao gest prijateljstva i solidarnosti, kao i na niz primera pružanja pomoći SAD Srbiji.
Istakao je i da SAD ne mogu da se dovoljno oduže srpskim porodicama koje su pružile dom za 500 američkih pilota u Drugom svetskom ratu u operaciji „Halijard“.
Rekao je i da Amerikanci i Srbi utiču na živote jedni drugih kroz umetnost, književnost, nauku i sport, ističući neverovatna otkrića Nikole Tesle, Mihajla Pupina, kao i na doprinos Dejvida Vujića, član tima koji je radio na projektu Apolo 7 koji je poslao čoveka na Mesec.
