Duhovna relikvija srpskog naroda

U Danskoj kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu, poznatoj kao Crni dijamant, pred više od 100 zvanica, predstavljena je digitalna verzija „Miroslavljevog jevanđelja“, najstarijeg sačuvanog srpskog rukopisa iz 12. veka na staroslovenskom jeziku i ćiriličnom pismu. Ovaj događaj, pored Ambasade Srbije u Kopenhagenu, realizovali su predstavnici Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Srpske akademije nauka i umetnosti i Narodne biblioteke Srbije, predstavnici Danske kraljevske biblioteke i danske kompanije Phase One čija je oprema korišćena u digitalizaciji.

U uvodnom delu, brojne diplomatske predstavnike (više od 30), kao i predstavnike ugledne danske i srpske akademske zajednice, pozdravili su Soren Kristensen, zamenik direktora Danske kraljevske biblioteke i Mirjana Živković, ambasadorka Srbije u Kraljevini Danskoj, ukazavši na uzajamnu saradnju na promociji digitalizacije kulturnog nasleđa dve zemlje. Ambasadorka Živković je izrazila zadovoljstvo što danskoj publici možemo da se predstavimo odgovornim odnosom prema najstarijem sačuvanom srpskom dokumentu, koji je uvršćen na Unesko listu „Pamćenje sveta“, kao jedan od 120 dokumenata koji su pod zaštitom te organizacije zbog svoje izuzetne važnosti za čovečanstvo.

Arno Gujon, direktor Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju i akademici Nebojša Lalić i Aleksandar Kostić, ukazali su da ovaj dokument predstavlja duhovnu i kulturnu relikviju značajnu za srpski narod, koji se izdvaja kao primer uspešnog očuvanja kroz viševekovni period srpske istorije, prožet brojnim izazovima tokom teškog položaja srpskog naroda pod turskim ropstvom, kroz periode revolucionarnih borbi za slobodu, oba svetska rata, a posebno tokom Prvog svetskog rata, kada je ovaj dokument pratio srpski narod i njegovu vojsku kroz golgotu Albanskih planina.

Arno Gujon za „Vesti“ ističe da je u Kopenhagenu predstavljen dokaz pismenosti srpskog naroda koja traje već osam vekova.

– To je nešto zaista fascinantno, nešto što mnogi drugi narodi nemaju. Ovde je bilo važno da predstavimo Dancima ono što smo zajednički radili, a to je digitalizacija u čemu Danska slovi za lidera na svetskom nivou. Potom i da im objasnimo šta to znači za Srbiju jer ovde se ne radi samo o književnosti i pismenosti nego radi se o identitetu i o važnosti očuvanja srpskog identiteta. Ovde su večeras bili ambasadori mnogih zemalja, mnogo Danaca, svi su oduševljeni i mislim da je naša misija da predstavimo Srbiju, srpsku kulturu u svetu, ispunjena. Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju će nastaviti da promoviše Srbiju i srpski narod širom sveta – izjavio je Gujon.

Ambasadorka Mirjana Živković navodi da je bilo izuzetno zadovoljstvo i čast predstaviti Srbiju na najlepši mogući način putem prezentacije digitalizovanog „Miroslavljevog jevanđelja“, dokumenta koji predstavlja deo našeg kulturnog identiteta. Ali ne samo srpskog već i svetskog.

– Na primer, Danska kraljevska biblioteka je institucija koja je zadužena za digitalizaciju njihovog kulturnog nasleđa. Ali najstariji dokument na danskom jeziku potiče iz XVIII veka, zato što su se prvenstveno od kraja XII i XIII veka služili latinskim kao svojim pismom. Utoliko je predstavljanje našeg kulturnog nasleđa s autentičnim, ćiriličnim, staroslovenskim pismom, nešto vredno pažnje, divna prilika da predstavimo našu kulturu u zemlji koja o Srbiji malo zna – istakla je ambasadorka za „Vesti“.

Posle prezentacije održan je svečani prijem i priređen koktel za sve učesnike i goste ovog događaja.

Svetski događaj

Soren Kristensen, zamenik direktora Kraljevske danske biblioteke, naglasio je da je predstavljanje „Miroslavljevog jevanđelja“ izuzetan događaj, ne samo za Srbiju već i za svet. Dodao je da im je veoma drago da su baš oni doprineli digitalizaciji i da je to važan novi korak u saradnji dve zemlje. Specijalno za ovu priliku biblioteka je, „kao poseban poklon Srbiji“, izložila dva rukopisa slavnog danskog pisca bajki Hansa Kristijana Andersena , „Bazar jednog pesnika“ i „Drijade Srbije“ iz 1842. u kojima pominje Srbiju, kao i rukopise drugih autora a koje se odnose na slovensku kulturu.

Kristensenu je Arno Gujon, uručio prigodan poklon – prepis Miroslavljevog jevanđelja na kaligrafski način, na pergamentu sa minijaturama u 24 karatnom zlatu.

Najviši standardi

Digitalizacija „Miroslavljevog jevanđelja“ je urađena po najvišim svetskim standardima, a korišćena je sofisticirana profesionalna oprema vrhunskog kvaliteta, čiji je proizvođač danska kompanija Phase One. Rad kompanije prezentovao je njihov predstavnik Poul Husum. Inače, ova kompanija a i Danska uopšte slovi za lidera u domenu digitalizacije na svetskom nivou i pridaje posebnu pažnju digitalizaciji svoje kulturne baštine.

Gledaju nas iz 12. veka

Posle projekcije kratkog filma „Dobre vesti, zauvek“, akademik Aleksandar Kostić, direktor Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju u SANU, ukazao je da je „Miroslavljevo jevanđelje“ knjiga našeg identiteta, a srpsku kulturu i istoriju je teško zamisliti bez tog rukopisa. U slikovitom opisu nastanka dokumenta, ali iskušenja sa kojim se on suočavao tokom turbulentnih događaja, ukazao je da rukopis na neki način oslikava našu istoriju, ali i neku neverovatnu silu koja je na neobjašnjive načine sačuvala dokument od uništenja.

– Proces digitalizacije bio je zahtevniji nego što je tim na čijem sam čelu to zamišljao, a „Jevanđelje“ je snimljeno u pet varijanti – kao otvorena knjiga da se vidi kao objekat, a potom svaka strana uz posebne tehnike osvetljenja, kao i svaki inicijal i iluminacija, tako da digitalna prezentacija ima sačuvanih oko 1.600 snimaka visoke rezolucije – naveo je Kostić i ukazao da je uočeno da su iluminacije kojima su oslikana lica veoma živopisna, sa različitim izrazima, što ih je inspirisalo da naprave digitalni prikaz istih.

Ovim prikazom u trajanju od tri minuta, pod nazivom „Oni nas posmatraju iz 12. veka“ uz prateće dirljive tonove muzičkog stvaralaštva Ksenije Zečević, okončan je formalni deo ove izuzetno uspešne prezentacije.

Nova dostignuća

Akademik Nebojša Lalić za „Vesti“ takođe ističe da je „Miroslavljevo jevanđelje“ jedan od najznačajnijih dokumenata srednjovekovne umetnosti i najznačajniji dokumenat iz naše istorije.

– „Miroslavljevo jevanđelje“ je sada sačuvano, digitalizovano u laboratoriji SANU i ono sada predstavlja dakle jedno od dostignuća koje je ta nova metodologija koju primenjuje SANU postigla u poslednje vreme – naglasio je akademik Lalić u izjavi za „Vesti“.

Original u Beogradu

Originalni primerak „Miroslavljevog jevanđelja“, urađenog na pergamentu, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a 166. list „Jjevanđelja“ u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

„Jevanđelje“ je 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju, a u junu 2005. upisano je na Unesko listu „Pamćenje sveta“.