Dugo čekana pomoć

Posle nekoliko godina, razlog za radost proteklih dana imala je porodica Baždar iz Sjenice, koja živi u užasnim uslovima i uglavnom zavisi od pomoći dobrih ljudi iz ovog kraja, ali i iz naše dijaspore. Donaciju od 200 evra, Baždarima je poslala Grupa Bošnjakinja iz Amerike, koju čine: Jasmina Grabovica, Hasa Ćato, Fatima Ožegović i Semida Dženanović. Ove humane žene, pored ove ugrožene porodice, obradovale su sa još 500 evra i druge siromašne familije u ovom kraju.

Ogrev najpreči

Glava porodice Baždar, podsećanja radi, starina Raho godinama je nepokretan i ne ustaje iz bolesničke postelje, a njegovih četvoro naslednika Elko, Safija, Sabaheta i Ela, žive od 11.000 dinara (manje od 100 evra) socijalne pomoći. Svi imaju probleme u mentalnom razvoju i nemoćni su da sami funkcionišu. Ni ručak ne mogu da spreme, pa su uglavnom usmereni na narodnu kuhinju u Sjenici, pomoć komšija i dobrih ljudi iz ove varoši na Pešteru. Bolest i težak život ove porodice ganuli su pre tri godine, a potom i prošle godine, nekoliko naših čitalaca iz više evropskih zemalja koji su im svojim prilozima pomagali da nabave namirnice, obezbede, ogrev, plate struju i lakše prežive zimu na surovom Pešteru.

– Hvala do neba dobrotvorkama iz Amerike, Bog neka ih čuva! Mnogo nam znači njihova pomoć, jer smo dugo bili zaboravljeni od svih i bez dinara u kući. Oskudevamo u svemu i snalazimo se kako znamo i umemo. Da nije pomoći dobrih komšija i sugrađana ne znam da li bi dočekali proleće – navodi Elko Baždar i dodaje:

– Od ove donacije kupićemo još drva, jer zima na Pešteru zna da potraje sve do kraja aprila, pa čak i do maja. Platićemo dug za struju, a što nam ostane potrošićemo za najneophodnije namirnice i lekove. Mnogo nam znači kada drva kupimo i spremimo u proleće. Osuše se tokom leta, pa kad stigne zima bolje gore. Svaki metar i svaki dinar ili evro nama je zlata vredan.

Poput dara s neba

Dugo vremena donacije naših čitalaca zaobilazile su i porodicu Rama Seferovića iz naselja Zeleni kod Rožaja. Njemu su pre pet godina čitaoci „Vesti“ sagradili novu kuću, nakon čega je i akcija utihnula. Ipak, dokaz da nisu zaboravljeni stigao je u vidu donacije od 160 evra koje mu je poslao naš čitalac Fikret Tutić iz Nemačke. Još 100 evra uručeno je od Sefata Bronje, takođe iz Nemačke i 50 švajcarskih franaka, poklon porodice Drobnjaković iz Švajcarske.

– Bubrežni sam bolesnik i stalno sam u opasnosti da mi otkažu oba bubrega, a u međuvremenu izdalo me je i srce. Imao sam dve teške operacije i hvala Bogu preživeo sam, ali ništa ne smem da radim, niti da se naprežem. Svu brigu o kući i deci vodi supruga Fatima, koja je rođena sa iščašenjem kukova, a ima i druge zdravstvene probleme. Zato nam je ova donacija poput dara sa neba. Još nisam siguran na šta ćemo donaciju utrošiti, jer nam sve nedostaje – kaže Ramo Seferović.

Naglašava i da će najveći deo donacije, ipak, potrošiti za izmirenje duga za struju.

– Sve nekako može da se prolongira, može da se preskoči i neki obrok, ali dug za struju mora da se plati, jer u suprotnom odmah seku – ističe Seferović.

I dalje teško žive

Teško bolesni Ramo živeo je sa takođe ozbiljno bolesnom i jedva pokretnom suprugom Fatimom i decom Ajšom i Alminom (tada tek rođenim) u oronuloj baraci u kojoj su ih svake zime šibale kiše, vetrovi i planinski mrazevi. Sada imaju topao krov nad glavom, ali i dalje teško žive.

Ne želimo da „kukamo“

Naš saradnik i poznati humanitarac Hido Muratović uručio je Seferovićima i mnogo odeće, obuće i najpotrebnijih namirnica.

– Hvala mnogo našim donatorima, hvala im što su nas se ponovo setili. Možda bi nam pomoć stigla i ranije da smo je tražili, ali nismo hteli da ponovo kukamo i molimo, jer smo već dobili krov nad glavom. Bojali smo se da neko ne pomisli da samo kamčimo, a mi smo baš u muci i nevolji – iskreno će Ramo.