Država smrdi od glave

Cifre su neumoljive – borba protiv korupcije samo deklarativna

 

Borbu aktuelne vlasti protiv korupcije, najavljenu kao prioritetnu, ova crna statistika, može se reći, pretvara u deklarativnu. Srbija uz vladin Savet za borbu protiv korupcije ima i Agenciju koja se bavi istim problemom, a od početka avgusta pojačani su i novoformiranim Koordinacionim telom za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije na čijem je čelu lično premijer Aleksandar Vučić.

Zalud brojna državna tela, smatra kriminolog Dobrivoje Radovanović, kada je korupcija sistemska.

– Srbija nije ušla u red visokokorumpiranih zemalja, već iz njega nije ni izašla. Možemo da imamo 15 raznih organa za borbu protiv korupcije, ako ne rešavamo bazu koja je emituje, a to je odnos političara prema privredi, ali i svim ostalim oblastima društva – ukazuje Radovanović.

Menjati sistem iz korena: Vladimir Goati i Nemanja Nenadić

 

On ističe da osim finansiranja politike iz ilegalnih izvora, ozbiljan problem predstavlja odlučivanje na relaciji političar-bankar-privrednik, koje se, prema njegovim rečima, pretvorilo u ustaljenu šemu.

– Kada propalom biznismenu treba zajam, političar okrene direktora banke i naloži da se ovom daju milionski krediti. Bankar upita kako će ih vratiti, a odgovor političara je da ne mora da brine, jer će kredit biti pokriven iz državnog budžeta – objašnjava Radovanović za "Vesti", najstrašniji izvor korupcije.
 

Iz korupcionaškog kruga se, prema njegovoj oceni, teško može izaći kada je u Srbiji, gonjenje krivaca selektivno, a sud zavistan od vlasti.

Na loš rad pravosuđa kao najveći problem, ukazuje i Jelisaveta Vasilić iz vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, objašnjavajući da za Srbiju nije dobro što formiranje njenih instutucija nije dovršeno.

– Nema borbe bez nezavisnih institucija. Mi u savetu smo mislili da će taj posao biti gotov, jer ne može mala grupa ljudi da se bori protiv korupcije sa ovakvim pravosuđem i lošim zakonima koji kada se donesu, ponekad moraju i tri puta da se menjaju – ocenila je Vasilićeva u izjavi za naš list.

Da je uloženo dosta energije, kao i da su utvrđeni novi organi, ne spori predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati, ali on problem vidi u nedovoljnoj uverljivosti antikorupcijskih mera.

Ekonomista Dragan Radović smatra da je neophodnost u toj borbi, suzbijanje sive ekonomije koja godišnje, obrne deset milijardi evra u prometu robe i usluga.

– To je ogroman keš novac, a sa smanjenjem sive ekonomije, stalo bi se na put i pranju novca. Bez toga prave borbe nema – ističe Radović.

Ovaj borac protiv sive ekonomije i korupcije objašnjava da u toj "sivoj zoni" nije vrh vlade, a ni sirotinja na uličnim tezgama.

– Tu je četvrti red administracije i inspekcije kojima su prsti u mitu, jer daju dozvole "ispod ruke", uzimaju procenat od poslova i drže konce opstruišući svaku kontrolu – kazao je Radović za "Vesti".
 

Svejedno što je bilo nekih hapšenja kada se, kako navodi ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević, ništa od pravila igre bitnih za korupciju nije menjalo u proteklom periodu.

– Ništa se nije promenilo od načina finansiranja stranaka, tretmana javnih preduzeća kao partijskih prćija gde se finansiraju stranke, reketiranja poslovnih ljudi i domaćih i stranih radi dobijanja sredstava za ličnu potrošnju i za finansiranje stranka i političke kampanje – pobrojao je Prokopijević u izjavi za "Vesti".

Miroslav Prokopijević smatra da će visok nivo korupcije nepovoljno uticati i na dolazak investitora.

– Širina korupcije posledica je pravila igre koja su ostala ista i daju iste rezultate. Bez obzira na ovu halabuku, svom snagom protiv korupcije, što služi za bacanje prašine u oči naivnoj publici, nivo korupcije je isti samo što ćemo o nepodopštinama ove Vlade tek čuti kad ona ode – rekao je Prokopijević.

Visok nivo korupcije u Srbiji nije iznenadio ni direktorku Agencije za borbu protiv korupcije Tatjanu Babić koja kao prioritet za efikasniju borbu navodi sistemsku saradnju svih državnih organa i institucija.

– Ne mogu Agencija, Tužilaštvo, ni država da se bore sami protiv korupcije – ističe Tatjana Babić.
 

Programski direktor TS Nemanja Nenadić kaže da borba protiv korupcije mora da bude ubedljivija.

– Nema vidljivijih pomaka u pogledu javnosti rada Vlade i drugih organa, odnosno i dalje se ne postupa po zahtevima za pristup informacijama. Skupština ne koristi dovoljno nalaze nezavisnih državnih organa i sopstvene zaključke povodom njih za nadzor nad radom Vlade – ukazao je Nenadić.

VLASTI U TIRANI I PRIŠTINI OGREZLE U KORUPCIJI: Kosovu i Albaniji i Afrika da pozavidi

U Transparensijevom ovogodišnjem izveštaju o percepciji korupcije, Kosovo se nije pomerilo ni za jotu. I ove godine dobilo je isto ocenu kao i prošle godine – 33, što je svrstava među visokokorumpirane (nalaze se na 110 mestu od 175 ocenjenih). U grupi sa Kosovom nalaze se Malavi, Etiopija, Ekvador, ali i Albanija koja je ove godine sa istom ocenom – indeks 33.
 

To međutim, znači da se percepcija o korupciji u toj državi popravila, jer je prošle godine u Albaniji ocena bila niža – 31, odnosno predstava o korupciji veća.

Niže rangirane od indeksa – 33 ove godine su uglavnom afričke zemlje, pa se tako smatra da više korupcije ima u Obali Slonovače. Manje od Kosova i Albanije korupcije ima u Džibutiju, ali i u Indoneziji, Argentini i Nigeru (indeks korupcije 34).