Kada investitore pitate koje su sigurne valute u vremenima geopolitičkih i ekonomskih potresa, najčešći odgovor biće američki dolar, švajcarski franak i japanski jen.
Istorijski gledano, očekivalo se da ove valute zadrže vrednost u kriznim periodima. Međutim, tokom 2025. i početkom 2026. godine situacija se značajno promenila.
Američki dolar i japanski jen zabeležili su oštre padove, dok je švajcarski franak ojačao, ali to jačanje donosi nove izazove za švajcarsku ekonomiju, piše Blic.
Pad dolara započeo je nakon što je američki predsednik Donald Tramp 2025. godine uveo carine koje su poremetile globalnu trgovinu i pokrenule talas prodaje američke imovine, uključujući i dolar kao svetsku rezervnu valutu.
Dolar indeks, koji meri vrednost američke valute u odnosu na korpu drugih valuta, pao je za 9,37 odsto tokom 2025. godine, a dodatno je oslabio i u 2026.
Analitičari privatne banke Julius Baer ocenili su da su nepredvidive trgovinske politike samo jedan od uzroka slabljenja dolara, dok rast američkog duga dodatno urušava poverenje investitora.
Devizni analitičar Dojče banke Džordž Saravelos otišao je korak dalje, ocenivši da je status dolara kao sigurne luke mit. On navodi da dolar istorijski nije pouzdano jačao u periodima tržišnog straha, te da je poslednjih godinu dana izgubio korelaciju sa američkim akcijama.
Pojedini investitori čak upozoravaju da se dolar nalazi u dugoročnom medveđem ciklusu, podsećajući na period između 2002. i 2008. kada je američka valuta izgubila oko 41 odsto vrednosti.
Japanski jen je tokom 2025. beležio snažne oscilacije. Početkom godine iznosio je oko 156 jena za dolar, da bi ojačao kada je Banka Japana nagovestila podizanje kamatnih stopa.
Međutim, nakon što je Sanae Takači postala premijerka i najavila ekspanzivnu fiskalnu politiku, jen je ponovo oslabio, a prinosi na japanske državne obveznice su porasli.
Valuta je pala gotovo šest odsto od njenog dolaska na vlast do kraja januara, uz spekulacije o mogućoj intervenciji vlasti.
Analitičari Sitija i ING banke procenjuju da bi nivo od 160 jena za dolar mogao da podstakne intervenciju japanskih ili američkih vlasti, jer bi dalje slabljenje moglo destabilizovati tržište.
Za razliku od dolara i jena, švajcarski franak je tokom 2025. ojačao gotovo 13 odsto u odnosu na dolar i nastavio rast i u 2026, dostigavši najviši nivo u poslednjih 11 godina.
Politička stabilnost Švajcarske, nizak javni dug i snažna izvozna ekonomija učinili su franak atraktivnim utočištem kapitala.
Međutim, preterano jačanje valute stvara ozbiljan izazov za švajcarsku ekonomiju.
Inflacija u Švajcarskoj iznosi svega 0,1 odsto, dok je referentna kamatna stopa Švajcarske narodne banke na nuli. Jačanje franka dodatno pojačava deflatorne pritiske i otežava poziciju izvoznicima.
Predsednik Švajcarske narodne banke Martin Šlegel izjavio je da je banka spremna da interveniše na deviznom tržištu ukoliko bude potrebno. Ipak, analitičari UBS procenjuju da masovna intervencija trenutno nije verovatna.
Strateg iz finansijske kuće Ebury Metju Rajan ocenio je da su dolar i jen izgubili deo svoje reputacije sigurnih valuta, dok je švajcarski franak učvrstio poziciju kao najpoželjnija sigurna luka.
Sličan stav izneo je i analitičar japanske banke MUFG Li Hardman, koji je istakao da se franak dugoročno pokazao kao najstabilnija valuta među razvijenim ekonomijama.
Ipak, jačanje franka nije bez rizika. Ukoliko se trend nastavi, švajcarske vlasti mogle bi da budu primorane na intervenciju kako bi zaštitile izvoz i sprečile dalje usporavanje inflacije.
Poslednje dve godine pokazale su da ni tradicionalne sigurne valute više nisu imune na političke odluke, fiskalne rizike i globalne trgovinske tenzije.
Dolar trpi zbog rastućeg duga i trgovinskih sukoba, jen je pod pritiskom fiskalne politike i intervencija, dok franak jača do tačke koja počinje da šteti sopstvenoj ekonomiji.
U takvom okruženju investitori se sve češće pitaju da li pojam sigurne luke i dalje ima isto značenje kao nekada.
