Đoković otvorio dušu pred Srbijom: Bio sam sebičan, osuđivaće, neće oprostiti

Novak Đoković, najbolji teniser planete, odlučio je da se obrati Srbiji.

Đoković je bio gost emisije „Oko“ na RTS, a pričao je o mnogim temama koje interesuju domaću javnost.

Srpski teniser je gotovo mesec dana ćutao nakon što je deportovan iz Australije, a njegovo prvo obraćanje za BBC privuklo je mnogo pažnje.

Nije želeo da ometa tenisere koji su se takmičili na Australijan openu, niti da sebe stavlja u prvi plan dok je trajao prvi grend slem u sezoni. Ipak, ostalo je mnogo otvorenih pitanja na koja je odgovarao za BBC, a sada je Đoković otkrio i nove detalje.

Novak je otkrio čitav niz zanimljivih stvari.

Otkrio da li razmišlja da se vakciniše nakon svega što je doživeo u Australiji.

„Držim otvoreni um, nisam isključiv. Sve je moguće, videćemo kako će se razvijati situacija. Trenutno sam odlučio da snosim posledice, speman sam na to kao što priznajem svaku grešku. To je odluka koju sam doneo svesno i nezavisno.“

Govorio je o intervjuu koji je dao za „Ekip“ kada je već znao da je pozitivan.

„Priznao sam da je to bila greška. On je duže u tenisu nego ja, on je jedan od najuglednijih sportskih novinara i radi za ‘Ekip’. Ta nagrada mi je bila veoma značajna, pre određenog vremena smo odlučili da će taj dan biti intervju. Saznao sam za test dan pre ili tog popodneva. Razmišljao sam šta da radim, bio sam sa maskom sve vreme osim kada smo se slikali. Bio sam udaljen nekoliko metara od njih. On je posle potvrdio da sam nosio masku sve vreme, da je greška i da sam se postavio sebično priznajem. Svi pravimo greške, ali ne očekujem da će mi svi oprostiti. Shvatam da ima mnogo ljudi koji će me osuđivati.“

Istakao je da će čitava situacija uticati na njega.

„Ne mogu da kažem da će stvari biti iste kad se vratim na teren, jer sigurno da će ova situacija uticati na moj povratak sada u Dubaiju. Nadam se, ja se trudim i radim na tome da energiju usmerim u pozitivnom smeru, da bude konstruktivna za mene. Da iz nje izvučem gorivo koje mi je potrebno na terenu i fizički i mentalno i igrački, i da pobedim na mečevima na kojima učestvujem. Postoji i dodatni motiv sigurno, da izađem na teren i zaigram bolje nego ikad. Kažem, ništa nije zagarantovano ali se radujem i uzbuđen sam što ću imati priliku da igram u Dubaiju.“

Objasnio je šta za njega znači nastupanje pod zastavom Srbije.

„Ne samo da mi donosi sreću, nego mi donosi i ogromno zadovoljstvo. I u pravu ste, osvajanje Dejvis kupa u 2010. godini bila je jedna ogromna odskočna daska za pojedinačnu karijeru i moju, i Nenadovu, i Jankovu, i Viktorovu. Nadam se da će Dejvis kup i ATP kup, i sva timska takmičenja koja imamo u našem sportu, služiti i dalje kao velika odskočna daska za pojedinačne karijere jer smo deo individualnog sporta i nemamo puno prilika da igramo u timskim takmičenjima, tako da predstavljanje Srbije u takvim takmičenjima predstavlja ogromno zadovoljstvo, motivaciju i ponos.“

„Olimpijska medalja, pogotovo zlatna je uvek želja da se borim za Srbiju na Igrama. Radiću na tome da budem što spremniji i da dam maksimum u Parizu. Planiram i spremam se da tamo predstavljam Srbiju. Malo je falilo, pritisak je privilegija, što kaže Bili Džin King. Učestvujem u sportu u kome je to neminovno, nije mi strano. Period uoči Igara mi je bio izuzetno naporan i nisam imao vremena da budem maksimalno spreman. Nisam bio srećan kako sam ga završio, iako jesam koliko sam daleko otišao.

Premotavao sam film puno puta moram da priznam, pokušavajući da razumem šta sam uradio loše i šta je trebalo drugačije da uradim, jer sam igrao čitav turnir fenomenalno. Vezao sam ne znam koliko pobeda za redom, od Beograda, preko Rolan Garosa, Vimbldona, nisam izgubio nijedan set do polufinala, vodio 6:1 i 3:2, servirao… I onda se desio momenat. Prosto, nekako sam osećao i u toku tog meča da sam stvarno na rezervama snage, i mentalne i fizičke. Malo je falilo… Pritisak je privilegija, što kaže Bili Džin King, a ja učestvujem u sportu u kojem je neminovno da imate mnogo pritiska i nije to nešto strano za mene. Ali jednostavno, taj period uoči Olimpijskih igara bio je izuzetno naporan za mene i nisam imao vremena da budem maksimalno spreman. Ali uprkos tome, zadovoljan sam kako sam stigao daleko na turniru, a naravno nisam bio zadovoljan kako sam ga završio.“

Otkrio da li razmišlja da se vakciniše nakon svega što je doživeo u Australiji.

„Držim otvoreni um, nisam isključiv. Sve je moguće, videćemo kako će se razvijati situacija. Trenutno sam odlučio da snosim posledice, speman sam na to kao što priznajem svaku grešku. To je odluka koju sam doneo svesno i nezavisno.“

„Voleo bih da igram na puno turnira, to ne zavisi od mene, već od pravila zemalja. U ovom trenutku znam da ću moći da igram u Dubaiju, to je moj prvi turnir ove sezone, imam veliku želju da nastupam na grend slemovima i velikim ATP turnirima. Pravila se stalno menjaju, ja sam otvorenog uma i pokušavam da razumem pandemiju i borbu sa virusom kao svi građani sveta. Hteo sam da se troduplo promeni ono što unosim u organizam, u tenisu svaka promena može da izazove pozitivne i negativne stvari. Što se tiče učestvovanja na turnirima ja sam spreman i željan da nastavim sa svojom teniskom karijerom.“

Diplomatski je odgovorio da li ga nervira nadimak „Novax“, kako ga zove britanska štampa.

„Tokom čitave moje karijere sam imao ljude koji će me podržavati ili oni koji neće.“

„Svaki čovek ima slobodu i osnovna ljudska prava da donosi odluku koje se tiču njega i njegovih prava. Ne dopada mi se što me etiketiraju što me stavljaju u iste kategorije sa nekim inicijativama ili zajednicama. Uvek sam se trudio da poštujem tuđ izbor.“

Odgovorio je da li bi osvojio Australijan open da je učestvovao.

„Ništa u životu nije garantovano. S obzirom na istorijske rezultate, sviđale su mi se moje šanse. Na tom terenu se osećam kao u svom dvorištu, u svojoj kući, što više čovek pobeđuje sve više se povećava samopouzdanje. Iz poštovanja prema Rafaelu Nadala i ostalih igrača, ne bih rekao da bih osvojio. Da sam imao dobre šanse sigurno jesam.“

Pojasnio je i kako je provodio vreme u Australiji.

„Imao sam kratak period slobode između prvog i drugog sudskog procesa, nekih četiri dana. Tada sam bio na terenu i u teretani, da nadoknadim šta sam izgubio prva dva dana kada nisam mogao da se krećem. Sva moja pažnja je bila usredsređena na tenis, trenirao sam na centralnom terenu,… Nisam se oglašavao jer sam smatrao da nije trenutak da se oglasim, ali bi mi za dan ili dva došla obavezna konferencija za štampu gde bi me to pitalo. Većinu svog vremena sam proveo u advokatskim kancelarijama gde su putem onlajn linka vodio sudski spor. Onda sam deportovan iz Australije, morao sam da se pomirim sa tim da neću igrati.“

Govorio je i o Srbima koji su mu pružili podršku ispred hotela „Park“.

„Mnogo sati su proveli ispred, pružili su mi ljubav koja mi je dala mnogo snage. Zahvalan sam na podršci iz Srbije i sveta. Naučili su pesmu ‘Veseli se srpski rode’, to je bila jedna od himni tih dana. Okupili su se tu jer su želeli da meni pruže podršku, jedan od najvećih razloga je što želim da se i njima, pa i lično zahvalim. Ovog puta na slobodi i lice u lice.“

„Zabranjeno je da vidim bilo koga od migranata, zabranjeno nam je bilo da izađemo iz sobe. To je globalni problem i nadam se da ćemo globalno moći da nađemo bolje rešenje jer zaslužuju da imaju krov nad glavom. Potrudiću se da pronađem način na koji mogu da im pomognem, nije laka situacija jer sam ja profesionalni sportista, pa nije pozicija da komentarišem.“

„U situaciji kada je svetska pandemija pravila su ista za sve, ta pravila sam pratio. Nisam iskoristio privilegovan status kao najboljeg tenisera na svetu, kao najuspešnijeg igrača na Australijan openu.“

Pojasnio je i zbog čega je odlučio da javno objavi da je dobio izuzeće.

„Vaspitavan sam i odrastao sam u domu, u kulturi gde se vrednuje iskrenost i otvorenost. U skladu sa tim vrednostima sam postupio, svestan sam da se uoči odlaska u Australiju se nagađalo da nisam vakcinisan zbog nekih intervjua. Trudio sam se da status o vakciniciji zadržim za sebe. Nisam mislio da ću morati da pričam o tome da bih mogao da igram tenis. To je zakonsko pravo. Kada sam polazio za Australiju odlučio sam da to objavim. Želeo sam da budem transparentan, bio je neizvestan moj odlazak tamo, ne žalim zbog toga. Da li bi izgledalo drugačije da to nisam uradio? Ne znam.“

Pojasnio je i detalje oko medicinskog izuzeća.

„Nas troje smo imali izuzeće, hrvatski trener i češka teniserka. Čehinja je učestvovala na turniru, pa se stvorio problem kada sam ja došao. Onda su im ukinuli vize i onda su i oni morali da budu deportovani.“

Pojasnio je i kakav odnos ima sa Danilom Medvedevim.

„Imamo izvanredan odnos, pun poštovanja i podrške. Jako ceni što sam mu pomogao kao junioru, njegov trener je iz Kana. Dok se probijao trenirao sam sa njim, davao sam mu savete, sugestije, odgovarao na pitanja koja bi mogla da mu pomognu u karijeri. Kada smo igrali Dejvis kup u Nišu ponudio sam mu da budemo u avionu. Imamo sjajan odnos iako smo postali veliki rivali, u poslednjih 12 meseci smo imali nekoliko izvanrednih duela. On mi je poslao poruku 45 minuta posle finala. Ne bih ušao u sadržaj poruke, ipak je to privatno. Bila je to podrška. Podržao sam i ja njega i on mene, čestitao sam mu na izvanrednom turniru. Dopada mi se što je autentičan, svoj, što se ne ustrčava da kaže šta misli. Kaže i ono što se ljudima neće dopasti, nije uvek politički korektan. Poistovećujem se sa njim, i ja sam sam takav. Uvek uzdižem onog ko je mene pobedio, ne uzimam ništa od zasluge protivnika koji me je pobedio. Uvek imam svoj stav i verbalizujem svoje namere i ciljeve.“

„Ovog puta su se otvorile dve, tri nedelje. Posetio sam zavičaj, gde imam korene. Posetio sam Jasenovo gde je bila naša porodična kuća. Imao sam čast da sedim u društvu mitropolita Joanikija u manastiru Ostrogu, koji je jedan od najsvetijih mesta u srpskoj veri. Bio sam i sa patrijarhom Porfirijem, vidao sam rane, tražio sam vreme da se oporavim.“

Nije ljut na narod Australije.

„Doživeo sam mnogo lepih stvari u Australiji, nemam ništa protiv naroda Australije. Imam lepu vezu sa ljubiteljima sporta, a sami rezultati su dokaz kako se osećam kada odem u Australiju. Teško je zaboraviti sve što se dešavalo, želim da se vratim u Australiju i da igram ponovo na „Rod Lejveru“, koji je moj najuspešniji stadion u karijeri“.

Kako se oseća sada.

„Jeste i nije. Osećam se bolje nego u Australiji, imam dvoje dece, ima mnogo toga što me raduje i van tenisa. Doživljavam čudan osećaj koji nisam imao ranije zbog svih dešavanja u prethodnom periodu.“