Već uoči sastanka na vrhu G7 je počela predstava: britanski premijer želi da se cenjka oko Bregzita, Tramp poručuje Evropljanima da budu „više Američki“.
Domaćin susreta je optimističan – ali bez konkretnih očekivanja, piše Dojče vele.
Francuski predsednik Emanuel Makron će na sastanak na vrhu grupe zemalja G7 koji je sazvao u letovalištu Bijaric u svakom slučaju stići svež: tek je ove sedmice stigao sa tronedeljnog odmora u predsedničkom letovalištu u Breganjonu.
Zadatak koji Makron ima na samitu od subote do ponedeljka deluje gotovo kao nemoguća misija: u svakom slučaju izbjeći neuspeh kakav se dogodio na prošlom susretu G7 u Kanadi.
Jer tada su američkog predsednika Donalda Trampa još nekako namolili da potpiše završni dokument susreta – ali je Tramp u rekordnom roku povukao potpis i ostavio tadašnjeg domaćina, kanadskog premijera Džastina Tridoa da se crveni od sramote i peni od besa. Takvu sudbinu Makron svakako želi da izbegne.
Mnoštvo razloga za svađu
I to iako je na programu ovog samita više nego dovoljno tema gde će lako izbiti svađa: odnos prema Iranu, zaštita klime – i najnovija inicijativa Makrona, problem Brazila i njegove eksploatacije prašume Amazona gde sada besne požari, pitanje poreza za globalne internet-koncerne, treba li opet prihvatiti Rusiju u ovu grupu uprkos aneksiji Krima…
A onda su tu i sasvim lični interesi nekih od gostiju: britanski premijer Boris Džonson želi da izbori ustupke za Bregzit – i tu može računati na podršku američkog predsednika, tu je i problem američkih carina i trgovinskih odnosa…
Domaćin je zato unapred upozorio goste da takvi sukobljeni interesi slabe sve zemlje G7 i umanjuju njihovu težinu u svetskim razmerama.
Makron kaže da, s obzirom na sve veću moć koja se oseća sa Dalekog Istoka, Zapad ne može sebi da dopusti slabosti i mora da aktivno učestvuje u formiranju novog poretka. Naravno, član G7 je i Japan, ali je jasno na koga se tu misli: Evropa i Zapad bi se na posletku mogli naći u „ulozi vazala“ nove velesile Kini.
Sve je to iz prohujalih vremena?
Makron je goste pozvao u palatu iz doba koju će možda samo Evropljani smatrati vrhuncem: u Hotel de Palais koji je građen po nalogu poslednji francuskog monarha Napoleon III i to za njegovu suprugu. Bilo je to sredinom 19. veka, dakle u doba dok su Evropljani vladali kolonijama širom sveta.
Palata podseća na davno prošla vremena i svet kakav više ne postoji, ali se mnogi pitaju da li je i G7 jednako prevaziđen. Tim pre što se neuračunljivim potezima predsednika Trumpa – a tu ne zaostaje ni novi britanski premijer Džonson – pokazuje da je došlo doba nacionalističkih politika, a ne međusobnog dogovora i sporazuma.
Makron na to pitanje odgovara: treba jednostavno smanjiti očekivanja od takvih susreta – i raditi dalje. On je onda spreman da ovakve susrete shvati kao laboratoriju gde se mogu postaviti važna pitanja i barem čuti šta ko o tome misli. To ne znači da se mora očekivati nekakva zajednička izjava i zaključak.
„Ovako nešto je prvi put“
– Na veoma neformalan način ćemo razgovarati o velikim temama, o bezbednosti, trgovini i svetskoj ekonomiji. I tek onda ćemo videti da li ima dovoljno materijala za nekakvu završnu izjavu – rekao je Makron novinarima.
To je prekid dosadašnje prakse: doduše sasvim na početku je G7 i bio zamišljen kao sasvim lični susret čelnika najvažnijih industrijskih zemalja, ali se tokom četiri decenije pretvorio u susrete gde su se te države, na osnovu zajedničkih političkih i ekonomskih vrijednosti, smatrale obavezne da i drugima saopšte šta misle.
Takav multilateralizam je aktuelnom američkom predsedniku potpuno stran. Zato će i sastanak u Bijaricu biti sastanak neizvesnosti: čak i diplomate koje su pripremale ovaj susret ne znaju šta da kažu.
– Ovo je prvi put uopšte da odlazimo na jedna ovakav susret na vrhu, a da već nemamo pripremljenu završnu izjavu – priznao je jedan od diplomata Evropske unije.
