Doček između dve smene

S obzirom na to da su u Nemačkoj zabranjena okupljanja, nije bilo ni zvaničnog dočeka Nove godine. Iako Nemci veći značaj pridaju proslavi Božića i oni i te kako znaju da se opuste 31. decembra, istina ne baš kao Srbi. Ovoga puta se i jednima i drugima sve se svodilo na porodična slavlja.

Nova godina je u Berlinu dočekana tiše nego ikada ranije. Ovaj utisak donekle su narušile prošvercovane petarde iz Poljske, koje su iskorišćene, uprkos zabrani i velikom prisustvu policije širom prestonice.

Porodici Cvetković, doček je zapao upravo između dve radne smene, jer su oboje, Saša i Ana, zaposleni na klinici za intenzivnu negu. Oni su 31. decembar i 1. januar pre podne proveli radno, a između su uspeli da sa ćerkama, Janjom i Sašanom, zajedno večeraju. Zbogh radnih obaveza, veče su morali da završe već oko 10 sati. Međutim Saša kaže da ne žale previše.

– Mnogo više nam znače praznici koji tek dolaze, Božić i srpska Nova godina. Obzirom da je 1. januara počeo završni deo posta uoči praznika rođenja Hristovog ,pred sveto pričešće postimo na vodi, ali je večera bila malo bolja, sa ribljim specijalitetima. Goste nismo imali, iz poznatih pandemijskih razloga, ali smo se preko Vibera družili sa našim roditeljima u Leskovcu – prepričava nam Saša koji sa radošću očekuje dolazeće praznike i želi svima Božji blagoslov, puno sreće i zdravlja u novoj godini.

U Manhajmu su se najhrabriji usudili da izađu na ulicu i u ponoć ispale poneku novogodišnju raketu… Sve je to trajalo samo nekoliko minuta, prenosi Ivan Trivić koji je 2021. godinu dočekao u stanu sa suprugom Oksanom i ćerkama Anom i Ivanom. Inače, Ivan je rodom iz Mokrog Polja kod Knina. U svojoj dvadeset devetoj se otisnuo u svet, prvo u Nemačku, a zatim gaje život odveo za Rusiju gde je u Sibiru živeo 20 godina. Tamo je upoznao i oženio lepu Oksanu. Porodica Trivić se 2017. iz Sibira doselila u Nemačku.

– Oduvek smo Novu godinu dočekivali porodično, takva je tradicija, ali u puno većem broju. Ovoga puta baš skoro nikog osim nas četvoro. Ovakav doček najteže je pao Ani i Ivani koje su ipak želele u provod, ali ovoga puta to zbog više sile nije bilo moguće. Morale su da se pomire i najluđu noć provedu sa mamom i tatom – rekao nam je Ivan.

On je dodao da je ćerkama uteha bila prisustvo Ivanine prijateljice, Makedonke Katarine Filceve.

U domu Darka i Zorice Mirković u Štutgartu bilo je veselo. Novu godinu su dočekali u društvu Darkove sestre Dare i zeta Saše Vićentijevića. Društvo su im još pravili i prijatelji Slađa i Božo Milutinović.

– Bilo je ovo malo okupljanje Srpskog centra Štutgart jer smo svi članovi ovog udruženja – u telefonskom razgovoru rekla nam je Dara Vićentijević, inače predsednica Srpskog centra.

– Uz razna jela i domaću kuvanu rakiju i vesele pesme ostavili smo 2020. iza nas i u najboljem raspoloženju dočekali Novu godinu. Nadamo se da će 2021. biti bolja i da će ovo sa koronom jednom prestati -reči su domaćina Darka.

Bila je i repriza

Tomislavka Vulin Mijatović je u Vupertalu dočekala 2021. u užem krugu prijatelja i sa familijom uz bogatu trpezu i veselu muziku.

– Prema starom dobrom običaju, napravili smo i reprizu sa drugim društvom i tako lepo raspoloženi slavili početak Nove godine. Razlika je jedino u tome što je za prošlogodišnji doček gorelo nebo iznad Vupertala, a sada ništa ni slično. Ipak, nama je bilo lepo u ovakvoj situaciji, kakva je, takva je. Morali smo da se prilagodimo i učinimo sve da nam bude ugodno.

Nada u bolju godinu

Mirno je u novogodišnjoj noći bilo i u Šorndorfu.

– Posle 15 godina slavlja u prostorijama Srpskog kulturnog kluba Nove generacija u Šorndorfu ove godine je doček bio kod kuće u porodicnom ambijentu. Nije bilo gostiju, supruga Elizabet, sin Milijan i ja smo uz novogodišnju večeru ispratili staru i 2021. s nadom da će biti mnogo bolja od ove koja je ostala iza nas. Stariji sin Filip Novu godinu je dočekao sa prijateljima – kaže Mika Milovanović.

On u Srbiji nije bio za Novu godinu od 1998. godine.

– Od tada smo za doček uvek bili u Nemačkoj, a u januaru svake godine smo u Srbiji, u mom selu Vrlane kod Svilajnca gde slavimo Svetog Jovana – dodao je Mika.

Na poklonima se nije štedelo

Porodica Lazić iz Berlina proslavila je skromno u svom domu. Inače, ovo im je drugi put da slave u četvoro, zahvaljujući ćerkici Ekatarini, koja tek treba da napuni dve godine. Na trpezi, novogodišnjim poklonima i jelki nije se štedelo. Trebalo je snabdeti se za novogodišnji doček i dugi prvi vikend u novoj godini. Dragan je na vreme sve obezbedio i nada se da će sa starom godinom otići i sve teškoće koje su se svima nama za nekoliko meseci nagomilale. Supruga Ljiljana dosta vremena posvećuje deci. Čim je, četvorogodišnji Georgije, malo stasao, došla je Ekatarina, pa će obaveze sa malom decom potrajati još neku godinu. Dragan Lazić je građevinski preduzetnik, bavi se suvom gradnjom i kako kaže, ova branša se već pokazala kao „otporna na koronu“, pa ima puno posla. Neke ponude je pred kraj 2020. čak morao i da odbije, jer vremenski nije mogao sve da postigne.

Bitno je s kim smo

Iako je navikla na raskošne dočeke, što bi mnogi rekli u „srpskom stilu“ prvu Novu godinu koju provodi u Minhenu, Dijana Kunac će pamtiti po kućnoj atmosferi.

– Zasigurno da nam svima nedostaje život na koji smo navikli i jedva čekamo da se vrati u normalu, da se svi opustimo, „oslobodimo“ maski i pritiska, normalno da odemo u zavičaj, roditeljima bez bilo kakvih uslova. Naravno da se ova Nova godina razlikovala od prethodnih, prvenstveno zbog svega što sam navela, ali ne možemo reći da je sve tako crno jer sam sigurna da je svako bio okružen njima dragim ljudima. Na kraju krajeva nije bitno gde smo, nego s kim smo – kaže Dijana koja je u 2021. ušla sa suprugom Boškom.

Promenio se način proslave, ali ne i njene novogodišnje želje.

– Sebi, kao i drugima, u novoj godini želim zdravlje, mir i ljubav, a sve ostalo će doći samo.

Bojan Turjačanin, koji živi u Augzburgu, ljubitelj je skromnijih proslava, pa mu ova Nova godina nije bilo mnogo drugačija od prethodnih.

– Proslavio sam u manjem krugu, sa dobrim i dragim prijateljima u Minhenu, u kućnoj varijanti. Ništa neobično za naše društvo, jer smo tako slavili i prošle godine – kaže Turjačanin.

Dogodine opet u Beogradu

Iako nije bilo organizovanog dočeka u nekom od restorana, u Langenu kod Frankfurta u stanu Slađane i Dragana Filipovića ipak je bilo veselo.

– Nova 2021. je stigla i kod nas. Dočekali smo je širom raširenih ruku supruga Slađana, tašta Živadinka Trujkić, svastika Dragana Gajdurović i budući paša Nemac Roger Josvig. Uz novogodišnji program RTS i praseće pečenje, koje se celo popodne okretalo u bašti kod našeg prijatelja Predraga Grujića, napravili smo dobru atmosferu – priča nam Dragan Filipović, rodom iz mesta Srbovo kod Negotina, a sada je prizećen u Kobišnici i nastavlja:

– Prošle godine smo za doček bili u Beogradu sa sinom Nikolom i snajkom Slobodankom u hotelu Majdan gde je pevala Ceca i bilo je baš dobro. Nažalost, ova korona nam je sve poremetila, pa čak i moj 50. rođendan koji sam hteo da proslavim u velikom stilu. Nadam se da ću ove godine moći da uradim jer sam i onako 2020. izbrisao, ali kakva je sada situacija, ne verujem da će i 2021. biti bolja. Ove mere su nam teško pale zbog ograničenog kretanja – kaže Dragan.

Njegova supruga je nešto veći optimista i planira da za sledeći doček opet budu u Beogradu, a za ovaj doček nam kaže:

– Prvi put smo proslavili kod kuće. Uvek smo bili negde u velikom društvu. Ipak želim da kažem da nam je i kod kuće bilo dobro u familijarnoj atmosferi. Srećna sam jer sam i s najbližima dočekala jednu Novu godinu. Planirali smo za ovaj doček da odemo prvo u Kobišnicu i opet u Beograd, ali smo sve odložili za sledeći put.

Tradicija se ne menja

Zbog zabrane javnog okupljanja i prodaje novogodišnjih petardi, Nova godina u Hanoveru je dočekana tiho, gotovo nečujno, a bez tradicionalnog novogodišnjeg krosa na Maš jezeru i okupljanja na Opern placu grad je bio gotovo pust.

– Zbog korone supruga i ja Novu godinu smo obeležili samo simbolično. Prednost dajem Božiću i verskim praznicima, ali supruga Tamara je iz Belorusije, a kod njih je kalendarska Nova godina veliki praznik, kao što je nekada bila i kod nas u Jugoslaviji. Ona je morala da okiti jelku, a napravili smo i laganu posnu večeru jer je božićni post. Moja pravoslavna vera nije takva da negira i ne poštuje druge vere i običaje . Meni je glavna pravoslavna Nova godina, ali to nije razlog da sa Tamarom ne obeležim i kalendarsku, kako se to radi kod nje u Belorusiji – kaže Lazar Đurica, uz napomenu da su oni kalendarsku Novu godinu slavili u stanu i pre korone, ali možda s ponekim gostom više.

– Da, kod nas je Nova godina uvek bila veliki praznik, a mislim da će tako još dugo da ostane, jer tradicija se ne menja preko noći – kaže Tamara koja je sa suprugom rado učestvovala u pomorskoj litiji u Bokokotorskom zalivu, odakle Đurice i potiču.