Dobrotvori kupuju stan

Za manje od sedam meseci, koliko se „Vesti“ bave nevoljama Hidajeta i Bajramke Pljakić, teških invalida iz sela Oraše kod Tutina, siromašnom bračnom paru stiglo je oko 16.000 evra.

Među donatorima iz celog sveta najviše je čitalaca „Vesti“, mahom poreklom iz ovih krajeva, neke smo već pominjali u našim tekstovima. Mali deo pristiglog novca Hidajet i Bajramka su potrošili za najosnovnije zbrinjavanje (lekove, namirnice, ogrev, struju…), većinu, oko 15.000 evra, potrošiće za obezbeđivanje krova nad glavom u Novom Pazaru gde će biti bliže lekarima.

– Nakon što sam, spletom nesrećnih okolnosti, davno ostao bez obe noge, duže od dve decenije štićenik sam Humanitarnog mosta „Vesti“, dobri ljudi su mi spasli život, sačuvali i školovali decu, kupili kuću u kojoj sada živim… Pomažu mi kad god sam u nevolji i prosto nemam reči kojima bih im se zahvalio, niti imam mogućnosti da im se ikada odužim. Humanost koju čitaoci „Vesti“ pokazuju prema meni i supruzi Bajramki je za najveće poštovanje i divljenje, nadam se da Bog sve vidi i da će nagraditi moje dobrotvore – ističe Hidajet i radosno dodaje:

– Nismo ni slutili da će pomoć tako brzo i u tolikom obimu pristizati, a pogotvu nismo ni sanjali da ćemo se možda već ove godine preseliti u Novi Pazar i živeti u svom velikom i prelepom stanu, što nam je najveća želja. Ali, posle nekoliko tekstova u „Vestima“, dobri ljudi su se pobrinuli da bude baš tako. Sa pristiglim novcem već smo pazarili stan koji se gradi u novom naselju Lug-Drum. Investitor ovog kompleksa je naš zemljak, rodom iz ovog kraja, uspešni biznismen u Nemačkoj koji je takođe, želeo da nam pomogne. Najpre nam je spustio cenu za više od 200 evra po kvadratu, a potom nam je dao i popust od 6.000 evra, ostatak novca moći ćemo da otplaćujemo u narednih osam godina. Nadamo se da ćemo u tom periodu prodati sadašnju kuću u selu Oraše i da ćemo, uz pomoć dobrih ljudi, nekako izmiriti sva dugovanja.

Ovaj hrabri čovek poznat je po tome što je, iako bez obe noge, sve do nedavno, „hodajući na rukama“ radio gotovo sve poljske poslove i išao u šumu da bere pečurku i kleku.

– Više ne mogu, ruke su mi oslabile, stigle su me i druge teške bolesti, imam problema sa srcem, šećerom i stomakom. Jedva pokretna je i supruga Bajrama, kojoj su propala oba kuka, pa je u Beogradu očekuju dve teške operacije. Zbog toga smo odlučili da se preselimo u Novi Pazar, jer nam u zabitom selu, daleko od lekara, ovako nepokretnima i slabima, više nema života. Srećni smo što su nas dobri ljudi razumeli i što nas nisu zaboravili, Bog neka ih čuva – naglašava Hidajet.

Pomogli kad god je trebalo

Kada su mu pre dve i po decenije amputirane obe noge, Hidajet je sa suprugom Bajramkom živeo u još zabitijem selu Vrapče na Pešteru, čitaoci „Vesti“ tada su mu pomogli da kupi kuću u selu Oraše, blizu magistralnog puta Novi Pazar – Ribarići, da obezbedi motorna kolica i da jedno vreme ne kuburi sa ogrevom i namirnicama. Pomagali su mu kad god je bio u nevolji, a to čine di danas.

– I kada smo dobijali najviše pomoći Hidajet je, iako teško hendikepiran, radio i borio se za naše dve ćerke, neverovatan je borac. Starija je udata, živi na Pešteru i ima petoro dece. I njoj su pomagali dobri ljudi da sagradi kuću, a mlađa se nedavno otisnula u Nemačku, gde će pokušati da potraži svoje mesto pod suncem i još ne može da nam pomogne. Nadamo se da će bar one nekada u životu moći da pomognu ljudima u nevolji, kao što sada nama pomažu mnogi poznati i nepoznati dobrotvori – priča Hidajetova supruga Bajramka koja uz pomoć „šetalice“ jedva uspeva da napravi po dva tri koraka.

Noge promrzle u snegu

Igrom sudbine, Hidajet je teški invalid. Bez nogu je ostao nakon što ga je na putu od Tutina prema rodnom selu Vrapče uhvatila jaka snežna oluja. U snegu je, na minus 30, bio zavejan dan i noć. Kada su ga spasioci našli obe noge su mu bile promrzle, pa je da bi se spasla glava, amputacija bila jedino rešenje.

Nije mogla u Španiji

Pre dve decenije, Hidajetu je pomoć ponudila i jedna porodica iz Barselone u Španiji. Dvoje supružnika-Španaca tada je uzelo njihovu stariju ćerku Amelu u želji da je školuje i da je, kad završi studije, u ovoj zemlji i zaposli. Muđutim, Amela nije mogla bez roditelja, izdržala je tri godine, vratila se na Pešter i kasnije udala i vrlo teško živela jedva prehranjujući petoro dece. Na poziv humanitarca Hida Muratovića i zbog hrabrog oca Hidajeta naši čitaoci su joj pomogli da sagradi kuću.