Kada je stigao kombi Zenita, poznate prevozničke firme iz Australije, koja je besplatno dovezla pomoć u Srbiju, pošiljku od preko 300 kilograma, sjatili su se i mali i veliki da pomognu istovar i da što pre vide šta im je stiglo iz zemlje kengura. Ni mrak ni ledena kiša nisu im pokvarili sreću, jače je bilo osećanje da ima neko ko misli na ove ljude kojima je poplava otežala ionako težak život.
Pre četiri meseca mutna voda kuljala je kroz njihove stanove, mnogi su doslovno izgubili sve, čak i lična dokumenta, a poplava im je ostavila pustoš, bedu i vlagu koja i danas stanuje kod njih. Više od poplave potopila ih je nebriga društva, osećaj da je ovo naselje između nekadašnje Viskoze i grada, sasvim zaboravljeno. Time je pošiljka iz Australije, dar plemenitih ljudi, još draža.
Majka devetoro dece
Deo pošiljke dobila je i udovica Verica Jezdić, majka devetoro dece, od kojih je sa njom njih petoro. Svi žive od njene penzije – od 120 evra.
"Posle poplave, uspela sam da betoniram podove, morala sam da uzmem kredit i sada ga treba vraćati. Ne znam kako živim. Sakupljam sekundarne sirovine na lozničkoj gradskoj deponiji, ali narod više izgleda nema šta da baci", kaže ova žena i ne pominjući da su joj u poplavi uništene sve stvari i da nema čak ni garderobu…
"Svaka im čast, svaka im čast", ponavljao je zbunjeno jedan stanovnik Gradilišta istovarujući dobijene stvari: garderobu, džakove šećera, pirinač, ulje, deterdžente, sredstva za ličnu higijenu, slatkiše za decu…
– Pomoć od zemljaka iz Kanbere stigla je u pravi čas, u vreme slava i predstojećih praznika. Nažalost, posle poplave nismo dobili baš mnogo od Srbije. Primili smo dva-tri paketa od Crvenog krsta, organizacija Hleb života dala nam je po 300 dolara, ali to nisu dobili svi, i jedan dobri čovek doneo nam je nešto sredstava za higijenu i vodu. Ova pomoć ulepšala nam je sve buduće dane – tvrdi Olivera Vučković, nezaposlena majka dvojice sinova od 18 i 13 godina, koja kao i njen suprug, živi od socijalne pomoći. Ali je zahvalna "Vestima" jer je jedino dobila finansijsku pomoć od naših čitalaca.
Paketu izdaleka obradovala se i Snežana Alilović, koja je 1. decembra po šesti put postala majka i posle pet kćerki rodila sina, pre vremena, koji se trenutno nalazi u Beogradu u bolnici. "Eto malo sreće i za nas koji smo bili u vodi do pojasa… Ali iz zidova i dalje izbija vlaga… Sami ništa ne možemo jer smo nezaposleni. Od paketa Crvenog krsta živeli smo jedan dan: pet pašteta, dve sardine, jedno mleko i tri litra vode… Zato hvala našima iz Australije, uz ove namirnice izguraćemo celu zimu…
Hvala, hvala i milion puta hvala", kaže Slađana Vasilić, čije kćerkice Milica, đak prvak, i Bojana, učenica trećeg razreda, širom otvorenih očiju gledaju u hrpu lepih stvari koje su stigle preko okeana.
– Kako je ovo human gest, da nam ljudi koje ne poznajemo ovako pomažu. I ne znaju koliko nam je pomoć potrebna, suprug povremeno radi na crno, kuću koja je i pre poplave bila neuslovna smo sredili koliko smo mogli… Pre sedam dana starija kćerka operisala je srednje uho i sada bi trebalo da ima bolje uslove. Nije lako, a ova pomoć stvarno nas je obradovala – kaže uzbuđeno porodica Vasilić. Kasno u noć, novinari "Vesti" ostavljaju ove porodice sa Gradilišta da se raduju i da se dalje hrabro bore sa životom. Dok se pozdravljamo, kažu da im velika muka nije ubila volju za životom, da su dirnuti darovima zemljaka iz daleka i poručuju da oni jedino mogu da im uzvrate ogromnim hvala, čisto i iskreno… od srca.
Na ravne časti
Slušaoci i prijatelji Srpskog radio programa iz Kanbere koji su se odazvali našem apelu usrećili su sedamnaestoro dece, koliko ih ima u ovih pet lozničkih porodica. Kontejner s pomoći iz Australije podeljen je na ravne časti između Verice Jezdić, Slađane Nenadović, Snežane Alilović, Biljane Velimirović i Olivere Vučković.
Građani drugog reda
– Lepo je što ti ljudi tako daleko od otadžbine misle o svom narodu. A nije nam lako, poplava nam je uništila sve što smo imali u baraci u kojoj živim sa nezaposlenim sinom (27) i kćerkom (19). Srčani sam bolesnik, a sada i sin ima zdravstvene probleme, živimo od moje porodične penzije od nepunih 100 evra. Kome god se obratim za pomoć svi ćute, kao da nismo stanovnici ove zemlje, kao da smo građani drugoga reda – kaže Olivera Vučković, kojoj je muž poginuo tokom vojne vežbe u jesen 1994. godine.
Duga plovidba
Prevoznička kompanija Zenit, vlasnika Stevana Ivanova iz Melburna, i ovaj kontejner humanitarne pomoći je prebacila besplatno iz Australije do kućnog praga u Srbiji. Brod je s teretom pristao u Rijeci, a odatle vozom do Beograda. Potom kombijem na lozničko Gradilište. Bilo je tako kvalitetno spakovano da su meštani morali da razvale poklopac kako bi izvadili drveni sanduk. "Vesti" se zahvaljuju ovoj kompaniji i njihovim ljubaznim službenicima i radnicima.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
