Dobrog gosta nikad dosta

Još od kraja marta i prvog talasa restriktivnih mera izazvanih pandemijom korona virusa, bilo je jasno da su uslužne delatnosti, posebno ugostiteljstvo, među onima koje su najviše osetile posledice brojnih ograničenja. Brojni restorani, kafići i drugi objekti tog tipa bili su dugo zatvoreni. Tek od nedavno, kad je počelo ublažavanje mera, ponovo su otvorili vrata gostima, ali uz dozvolu da istovremeno prime do deset mušterija.

To je izazvalo pomešane reakcije u ovom sektoru. Jedni su jedva dočekali što ponovo mogu da rade, dok drugima limit od deset mušterija nije dovoljan da uz uobičajenu lepezu usluga pokriju sve troškove poslovanja.

Premijerka Novog Južnog Velsa Gledis Beredžiklijan u petak je, međutim, objavila da će svi ugostiteljski lokali u ovoj australijskoj državi od 1. juna moći istovremeno da dočekaju i do 50 gostiju, pošto je broj novih slučajeva zaraze virusom nastavio da se smanjuje. To treba da predstavlja značajno olakšanje i iskorak ka oporavku ekonomije NSW od velikih gubitaka u prethodnom periodu, izazvanih kovidom-19.

Iako će i novo ublažavanje mera podrazumevati određena pravila, ova vest ipak izaziva pozitivne reakcije među zaposlenima u ovoj delatnosti.

Preživeli smo i gore

Tim povodom, razgovarali smo sa dobro poznatim ugostiteljom Petrom Tasićem, vlasnikom restorana „Madera“ i „Fabrika“, smeštenim u Zapadnom Sidneju.

Ovom prilikom podsetićemo da je „Maderu“ 1996. otvorio Petrov sada nažalost pokojni otac Rade, i to po uzoru na čuveni istoimeni restoran u Beogradu, koji mu je bio i najomiljeniji u mladosti. Nakon Radetove smrti, otvorena je nova „Madera“ na sadašnjoj lokaciji u Varik Farmi, a Petar je 2017. otvorio još jedan restoran – sa nešto drugačijim konceptom.

Mnogi ugostitelji su u martu bili veoma zatečeni, čak i šokirani, zabranom rada kao jednom od restriktivnih mera?

– Ruku na srce, nisam bio iznenađen takvim razvojem događaja. Pratio sam vesti oko infekcije korona virusom još od decembra prošle godine, pa sam bio u toku sa svim dešavanjima – odgovara na naše pitanje Petar Tasić i nastavlja: – Još početkom marta na poslu smo održali niz sastanaka, počeli da smanjujemo troškove, radne sate, bili u stalnoj vezi i dogovoru sa dobavljačima, kako ne bismo došli u situaciju da moramo da zatvaramo presnabdevene lokale. Razgovarajući sa ljudima i prateći njihove reakcije, pretpostavio sam u kom pravcu idemo…

Zbog toga je, dodaje Petar, ne čekajući uvođenje restrektivnih mera, sam odlučio da privremeno zatvori svoje lokale.

– U jednom trenutku sam osetio da narodu više nije do izlazaka i druženja, da su ljudi uplašeni. Odlučio sam da prihvatim situaciju kakva jeste. Ni u jednom trenutku se nisam žalio, iako je to bio težak finansijski udarac i za mene i za sve zaposlene. Pošao sam od toga su mnogi od nas u životu prošli i kroz mnogo teže i tužnije trenutke. Iza nas su bile mnoge godine dobrog i uspešnog rada, pa ponekad nešto mora da nas podseti i da život nikada nije idealan. Uvek se dešavaju i dobre i loše stvari i na to moramo da budemo spremni.

Izlaz u dostavi

Kako su tekli prvi dani bez posla?

– Istovremeno smo zatvorili oba lokala. Jednostavno smo spakovali svu robu, sredili i počistili objekte, isplatili sve radnike i dobavljače… I iz dana u dan još pažljivije smo pratili situaciju. Shvatio sam da i kad dođe pogodan trenutak da nećemo biti u stanju da iznesemo troškove rada oba lokala. Održao sam novi sastanak sa osobljem, izabrali smo glavne radnike, jelovnik i robu sa oba mesta i otvorili samo „Fabriku“ u kojoj smo spremali hranu, piće, koktele, kuvanu hranu, ketering… za poneti i za kućnu dostavu. Sa dobavljačima smo ugovorili količinski manju i redovniju dostavu, kako bi sve bilo svežije. Gledao sam da zadržim što je moguće više naših radnika i da im obezbedimo redovnu zaradu, pa smo sve sami radili – od narudžbina, pripreme, preko spremanja, do pakovanja i dostave. I ja sam pomagao u kuhinji i šanku, ali i dostavljao robu. Ljudi su me dočekivali punog srca, poslužili i rakiju, popričali bismo i šalili se… Period za nama je zaista bio nesvakidašnji.

Teškoće s limitima

U ugostiteljskom sektoru očekuje se novo ublažavanje mera, ali pretpostavljamo da ni dozvola boravka do 50 gostiju još nije izlaz iz krize?

– Tačno. Kapacitet „Madere“ je do 250 ljudi, a „Fabrike“ do 120, tako da su trenutni limit od 10 i naredni od 50 osoba još uvek nedovoljni. Ovo sistematsko otvaranje, koliko god ga razumeo i poštovao, stvara određene poteškoće, koje pokušavamo da rešimo sistemom zakazivanja, pa od 17 časova do zatvaranja na svakih sat vremena uslužimo po deset mušterija. Tokom radnog dana, dakle, bude između 50 i 70 ljudi, što nije idealno. Biće nešto lakše kad se limit podigne na 50 gostiju u istom trenutku. S druge strane, nezgodno je ljudima ograničiti vreme da popiju par pića ili večeraju, neki provod ili privatne proslave da i ne spominjem. Pravilo ugostiteljstva je jasno – svima je cilj da gosti uživaju i ostanu što duže. Nažalost, to još nije moguće.

Uz zahvalnost redovnim gostima na podršci tokom pandemije, Petar Tasić na kraju naglašava:

– Svima želim dobro zdravlje i sreću. Ova situacija nam je još jednom pokazala da treba uzajamno da se čuvamo i pomažemo, da imamo još veću dozu razumevanja za naše najbliže. I, ne zaboravite šta kažu naši stari – beli luk i rakija su lek za sve – uz osmeh kaže poznati ugostitelj iz Zapadnog Sidneja.

Otkazao svadbu

Petar priznaje da mu je izolacija u početku teško pala.

– Po čitav dan i noć razmišljao sam kako da isplivamo iz problema, kako da pomognem našim radnicima, da budemo na što boljoj usluzi narodu, a da pri tom ne prekršimo nijedno pravilo ni zakon. Za ovu godinu sam imao velike planove. Moja partnerka Zorana i ja smo zakazali svadbu za 12. jul u Beogradu, ali smo nažalost, morali da je odložimo.

Samo napred!

– Kad sam posle četiri, pet dana provedenih u izolaciji shvatio da nemam i ne mogu da imam kontrolu nad situacijom koja nas je sve snašla, malo sam se opustio. Bitno je da gledamo napred, a ne nazad! To je bilo pravo olakšanje. Ideje su dolazile same od sebe i počeli smo da funkcionišemo u skladu sa tadašnjim sistemom života – kaže naš sagovornik.

Teški dani bez bake

Petar ističe da mu je tokom izolacije najteže bilo što nije mogao da obilazi svoju baku.

– Mojoj baki je 89 godina i odlučio sam da ne idem kod nje, za svaki slučaj i „ne daj Bože“, da ne bih ugrozio njeno zdravlje. A, to je bila veoma teška odluka. Volim vreme koje provodim s njom i njenu kafu, od koje ništa slađe u svom životu nisam pio. Znam da je sve to i njoj teško palo jer je u tim godinama teško nekome objasniti da se nešto ne sme.

Olakšanje uz pravila

Svi ugostiteljski objekti moći će od 1. juna da ugoste do 50 osoba u istom trenutku, pod uslovom da ispune određene uslove:
– Svaki gost mora da ima obezbeđena četiri kvadratna metra prostora „svog“ prostora – time se poštuje socijalna distanca
– Rezervacije mogu da se prime samo za grupe do deset ljudi
– Gosti u objektu ne smeju da stoje, druže se ili plešu