Dobri ljudi iz naše dijaspore ne prestaju da pomažu sirotinji u Sandžaku – Raškoj oblasti nakon tekstova na stranicama „Vesti“ i na portalu „Ljudske sudbine“ humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića. Prilozi stižu sa svih strana sveta, najviše iz Evrope, gde živi i radi oko 50.000 Sandžaklija, ali iz Amerike, Kanade i Australije, gde takođe živi mnogo ljudi sa ovih prostora. Poslednje donacije stigle su iz Nemačke, Švedske, Švajcarske, Austrije i Australije za više nevoljnika.
Teškom invalidu i dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta Hidajetu Pljakiću iz sela Oraše kod Tutina, koji je duže od dve decenije bez obe noge, stiglo je ukupno 300 evra. Usamljenoj starici Fehi Ćosović iz sela Braćak na Pešteru 100 evra, a đaku pešaku Stefanu Pendiću i zabitog sela Đonlije na Goliji nova (mesečna) stipendija od 370 australijskih dolara.
Po 100 evra Hidajetu Pljakiću i njegovoj teško bolesnoj supruzi Bajramki, koju uskoro očekuju operacije oba kuka, poslali su dobrotvori M. Z. iz Nemačke, R. Z. iz Švedske i K. L. iz Švajcarske. Svi su poreklom iz Sandžaka – Raške oblasti, a u svet su se otisnuli davno, trbuhom za kruhom. Oni su kontaktirali s Pljakićem poželevši mu svaku sreću u životu, a što se medija tiče želeli su da ostanu anonimni.
– Da nije bilo „Vesti“, dobrih ljudi iz naše dijaspore i velikog čoveka Hida Muratovića ne znam da li bih još bio u životu. Potpuni sam invalid i uprkos velikoj želji da nešto doprinesem svojoj porodici, više ne mogu da radim. Ruke su oslabile, a stigle su me i srčani i stomačni problemi. Da nevolja bude još veća supruga Bajramka je, takođe, jedva pokretna i čekaju je dve teške operacije u Beogradu. Ali, zahvaljujući donacijama dobrotvora iz celog sveta, mi sad imamo oko 4.000 evra. Nabavili smo sve potrebne lekove i možemo da se lečimo. Cilj nam je da sakupimo, i na tome ćemo uporno raditi, bar za jednu sobicu u Novom Pazaru kako bi bili bliže bolnici i lekarima. Ovako bolesni i teški invalidi ne možemo opstati u zabitom selu. Hvala beskrajno dobrotvorima iz Nemačke, Švedske i Švajcarske, njihova pomoć nam je podstrek da se borimo i da se ne predajemo. Kad god pomislimo da smo sami i nemoćni, oni nam dobrotom vrate radost i raspoloženje, Bog neka ih čuva – ističe Hidajet.
Očekivana radost stigla je i na adresu Stefana Pendića iz sela Đonlije na Goliji, đaka pešaka i učenika Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru. Stipendiju od 370 australijskih dolara njemu je poslao dobrotvor O.V. iz Sidneja koji mu je puno pomagao i dok je bio osnovac i dok je iz Đonlija sam i po snegu, kiši i mrazu pešačio do škole u udaljenom selu Šaronje.
Zahvaljujući ovoj stipendiji, kojom delimično pomaže i svojim roditeljima Vladanu i Radi i bratu Srđanu, Stefan je iznajmio stan u Novom Pazaru gde tokom nastave boravi sa svojom majkom Radom (teško bi se snašao sam u velikom gradu), a tokom vikenda je sa porodicom na Goliji. Pola puta pređe autobusom, a ostalu polovinu (15 kilometara u jednom pravcu) pešice.
Stipendija jedini prihod
– Nama je stipendija iz Sidneja sve. Da nje nije bilo sigurno ne bi nastavio školovanje i sada bih stalno bio u Đonlijama. Više puta pomagao sam roditeljima da kupe najosnovnije namirnice, da plate struju li da obezbede lekove. Drugih prihoda nemamo. Posla za oca Vladana u planinskoj zabiti nema. Srećom, imamo dve krave, pa bar u mleku i mlečnim proizvodima ne oskudevamo – priča Stefan uz stalnu molbu da dobrotvoru O.V., koji pomaže i đacima pešacima na Kosovu i Metohiji, prenesemo neizmernu zahvalnost za dobrotu do neba i velike pozdrave, što i činimo.
Čuva donaciju
Starici Fehi Ćosović, koja je nedavno dobila nove kaučeve, puno namirnica i 50 evra, novu donaciju od 100 evra, poslao je anonimni dobrotvor iz Austrije, takođe poreklom iz ovih krajeva. On je baki poslao „za šećer i kafu“, poželevši joj dobro zdravlje i nove donacije koje će joj bar malo olakšati pretežak život starom i hladnom kućerku, samoći i sirotinji.
– Donaciju ću čuvati za lekove, ogrev i struju, kupiću i kafu i druge najpotrebnije namirnice. Nadam se da će svevišnji nagraditi sve ljude velikog srca koji pomažu meni, ali i drugim starim i nemoćnima u ovom kraju – kaže baka Feha.
