Nakon dugog čekanja, ovih dana, prvi put posle 2011. godine, kada su mu dobri ljudi iz naše dijaspore pomogli da sagradi novu kuću i bar malo poboljša svoj preteški život, radovao siromašni Nazif Karišik iz Trijebina na Pešteru. Samohrani otac petoro dece koji ih, uprkos danonoćnom radu, mahom nadničenju, i odricanju od mnogo čega, jedva prehranjuje i školuje.
Pomaže kad god može
Donacijom od 200 evra Nazifa i njegove mališane obradovao je čitalac „Vesti“ iz Nemačke, rodom iz Tutina koji je i lično kontaktirao s porodicom Karišik. Pošto nije siguran da li njegov dobrotvor želi da se pominje u novinama, Nazif nije mogao da nam kaže njegovo ime, ali je rekao da se radi o dobrom i humanom zemljaku koji zna šta su muka i sirotinja i koji, kad god je u prilici, pomaže nevoljnicima u rodnom kraju.
– Baš smo se obradovali donaciji. Srećni smo što nas dobri ljudi nisu zaboravili i što je radost, konačno, ponovo zakucala i na naša vrata. Još nismo odlučili na šta ćemo potrošiti dobijeni novac. Mnogo toga nam treba i nedostaje, od životnih namirnica, do odeće i obuće i školskog pribora za đake, napravićemo prioritete. Školovanje dece nam je najvažnije, ali i najteže, posebno ćerke Enise koja pohađa srednju medicinsku školu u Užicu i koju baš teško školujemo. Razmišljali smo čak i da prekine školovanje što bi bila velika šteta – žali se Nazif i dodaje:
– Hvala mnogo ovom divnom čoveku, Bog će sigurno nagraditi njegovu dobrotu. Želimo mu svaku sreću i dobro zdravlje. Vrata našeg doma uvek će mu biti otvorena.
Nije mu lako
Podsećanja radi, nakon što ga je pre deset godina, sa petoro tada sitne dece, u trošnom kućerku i sirotinji, ostavila supruga Elvedina, Nazifu su tada u pomoć pritekli brojni čitaoci „Vesti“ iz celog sveta koji su mu pomogli da „stane na noge“ i sagradi novu kuću u kojoj i danas živi sa decom. Teško bolesnog, najmlađeg Samira, koji još nije bio ni prohodao, tada su preuzeli i izlečili supružnici Hajro i Hafiza Hadžajlić iz Sjenice u čijoj kući dečak i danas boravi. Oni ga školuju i obezbeđuju mu sve što mu je potrebno.
– Nije lako Nazifu. Godinama pratimo njegovu borbu i pomažemo mu koliko možemo. Brigom o Samiru, mi smo mu koliko-toliko olakšali život. Sada bi mu mnogo značilo da bar jedno od dece dobije neku stipendiju, a posebno ćerka Enisa kojoj za školovanje u Užicu mnogo treba. Apelujem na sve dobre ljude iz naše dijaspore da mu pomognu – ističe Hajro Hadžajlić.
Hidajetu za lekove
Donaciju od 100 evra anonimnog donatora iz Luksemburga dobio je i Hidajet Pljakić, teški invalid (bez obe noge) iz Oraša kod Tutina kome je teško bolesna i jedva pokretna i supruga Bajramka.
– Upravo smo se vratili iz Beograda gde je Bajramka imala zakazanu operaciju oba kuka, a ja preglede u Kliničkom centru. Ništa nismo uradili, jer Bajramka ima ozbiljnu infekciju, pa je operacija odložena, a ja ću morati da sačekam bolju situaciju sa koronom – priča Hidajet uz veliku zahvalnost dobrotvoru.
Ističe i da će mu donacija dobro doći za nabavku lekova, odlazak na preglede u Novi Pazar i novo putovanje u Beograd.
Hvala od Vukomira i Stefana
Sa po 50 švajcarskih franaka, pristiglih iz Ciriha, porodica Novaković, rodom iz Bosne, obradovala je i Novopazarca Vukomira Tomovića, samohranog oca nepokretnih sinova Ivana i Predraga, i đaka-pešaka sa Golije Stefana Pendića. Tomovići će kupiti brašno i druge najpotrebnije namirnice, a Stefan Pendić će pomoći svojim roditeljima Radi i Vladanu, sa kojima je trenutno u svom selu Đonlije (jer škole zbog korone privremeno ne rade) da lakše prežive nemaštinu i nemogućnost da bilo šta rade i zarade.
– Veliko hvala porodici Novaković iz Švajcarske, mnogo nam znači svaka pomoć. Da nije dobrih ljudi iz naše dijaspore, koji nam godinama pomažu i koji su nam kuću sagradili, mi bi još bili u Pasijem Potoku na Rogozni i ne znam kako bismo izašli na kraj sa svim nedaćama koje nas prate od Ivanovog i Peđinog rođenja – ističe Vukomir Tomović.
