Bajri Suljović upućeno je 100 evra, a Vukomiru Tomoviću 200 evra sa željom da izdrže i bore se za svoju bolesnu decu.
Početkom februara, sa ukupno 300 evra iz Pariza u Novi Pazar porodica Nikolić (više informacija poznato redakciji), poslala je i pismo sledeće sadržine:
„Pratimo godinama u „Vestima“ kako živite i kako se borite za vašu teško bolesnu decu. Svaka vam čast, malo je danas takvih roditelja. Brinemo za vaše zdravlje i Bogu se molimo da poživite što duže kako bi, kao i do sada, mogli da brinete o vašim najdražim: Arijeti, Ivanu i Predragu. Šaljemo vam našu prvu pomoć za koju se nadamo da neće biti i poslednja.“
Uz podršku zemljacima u nevolji, uputili su i humanitarcu Hidu Muratoviću da 100 evra uruči Bajri Suljović (53), koja godinama brine o nepokretnoj ćerki Arijeti (25), a 200 evra Vukomiru Tomoviću (66), samohranom ocu iz naselja Šestovo, koji bez ikakvih primanja i penzije sam izdržava od rođenja paralizovane i nepokretne sinove Ivana (41) i Predraga (31).
– Svaka pomoć nam je dragocena. Samo za kiriju, ogrev i struju mesečno nam je potrebno najmanje 200 evra. Da radim ne mogu, jer svakog trenutku moram da budem uz bolesno dete, a i zdravlje mi ozbiljno popušta. Imam probleme sa srcem, baš se bojim kako ću dalje – priča Bajra Suljović u podstanarskoj sobici na periferiji Novog Pazara.
Tu danonoćno bdi nad svojom ćerkom Arijetom koja ne govori, ne ustaje i ne može sama da se hrani.
– Šta da radim, Bog je hteo da bude ovako. Borim se punih 25 godina, dan-noć. Samo sam bila odsutna nedelju dana dok sam zbog srčanih problema bila u bolnici. Ponekad mi pomogne rođaka i to je to. Ceo svoj život posvetila sam Arijeti nadajući se da će medicina napredovati i da će možda za nju biti leka. Još se nadam, mada je nada sve manja – priča ova hrabra samohrana majka.
Sličan životni put ima i Vukomir Tomović, nekada žitelj zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni, a sada stanovnik novopazarskog prigradskog naselja Šestovo, gde je uz veliku pomoć čitalaca „Vesti“ svojevremeno izgradio kuću. Od pre nekoliko godina, od smrti supruge Zorke, Vukomir sam brine o sinovima Predragu i Ivanu, obolelim od teškog oblika mišićne distrofije i od malih nogu vezanih za invalidska kolica.
– Da bar kolica imamo bilo bi upola lakše. Raspolažemo samo sa jednim, već dotrajalim, koja Ivan i Predrag naizmenično koriste. Od kako smo u Novom Pazaru mnogo nam znači blizina zavoda Novopazarska banja gde Ivan i Peđa povremeno imaju rehabilitaciju, ali i pomoć dobrih ljudi sa svih strana sveta, mahom čitalaca „Vesti“. Kad god nam zagusti i ostanemo bez dinara, Bog nas pogleda, pa nam neko iz dijaspore pošalje donaciju. I ova od porodice Nikolić nam je stigla u pravom trenutku, baš kad nam je ponestalo ogreva, ali lekova za Ivana i Peđu. Hvala im beskrajno, ne znam šta bi bilo sa nama da nije ovako dobrih ljudi – ističe Vukomir.
Naglašava da i njegovo zdravlje ozbiljno popušta i da strahuje ko će brinuti o Ivanu i Predragu ako se on teže razboli ili ih zauvek napusti.
– Imao sam pakao od života i zbog mene ne bih žalio sutra da umrem, a zbog njih bih voleo da poživim stotinu godina… Šta bi oni ovako nemoćni i sami bez mene – pita se ovaj hrabri samohrani otac.
Uvek u pravom trenutku
Bajru je suprug ostavio još dok je Arijeta bila u stomaku. Tačnije, istog trenutka kad su im lekari saopštili da će roditi dete sa ozbiljnom anomalijom.
– Nikad se nije javio, niti pitao za ćerku, ni ja ga nisam tražila. Čula sam da negde u Nemačkoj ima novu porodicu. Da je bar pomoć države veća, mi bismo i nekako. Ovako, da nije dobrih ljudi mi bismo gladovale. Hvala Nikolićima i svima koji su nam mnogo puta pomogli, uvek u pravom trenutku – jada se Bajra i naglašava da od socijale ne može ni ogrev da kupi.
Katarina živa rana
Vukomir ima i trećeg zdravog sina Zorana koji, kad je nesreća u pitanju, „ide očevim stopama“, jer je i njegova desetogodišnja ćerka, a Vukomirova unuka Katarina, obolela od iste bolesti kao i stričevi Ivan i Predrag i vezana je za invalidska kolica.
– Ne znam šta smo to Bogu zgrešili da nas ovako kažnjava. Od moje tri rane Katarina je najvažnija i najveća – priča Vukomir.
[su_note note_color=“#ececec“ text_color=“#000000″ radius=“1″]POZIV DONATORIMA: [su_spacer] Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.[/su_note]
