Dok se još oporavljaju od korone, koju su jedva preživeli, Novopazarcu Vukomiru Tomoviću i njegovim od rođenja paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta, stigle su još dve vredne donacije naših čitalaca iz dalekog sveta. Tačnije, 500 australijskih dolara poslala im je nadaleko i godinama već po dobru poznata dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja, a još 300 evra naš anonimni čitalac iz Francuske.
– Mnogo nam znači Rajkina pomoć, poslednjih godina ona nas i bukvalno izdržava i prehranjuje. Slala nam je donacije pred svaki veći praznik i kad god smo bili u nevolji. Evo, ponovo nas je ovih dana, kad smo ostali bez dinara, namirnica i lekova, obradovala i ohrabrila. Ivanu i Peđi ona je druga majka, nikad joj se ne možemo odužiti, hvala joj do neba. Bog neka je čuva, čuli smo da pomaže i drugim nevoljnicima širom Srbije, nadamo se da će onaj koji sve vidi i sve zna nagraditi njenu dobrotu i ljudskost – ističe Vukomir.
Naglašava da će sa sinovima odlučiti kako da potroše dobijenu pomoć.
– Prioritet su nam lekovi i lečenje, a tek potom namirnice, sredstva za higijenu i struja. Ivan i Peđa su stalno po bolnicama i rehabilitacionim centrima, često imaju i bolove, a korona nam je dodatno zakomplikovala život. Hvala bogu nekako smo se izvukli, uz pomoć dobrih ljudi lakše ćemo se oporaviti – dodaje ovaj samohrani otac i sam težak srčani bolesnik kome je potrebno lečenje.
U istom danu kad je pomoć stigla od dobre Rajke iz Sidneja, Tomoviće je kontaktirao i naš anonimni čitalac iz Francuske koji im je poželeo da budu hrabri i da se izbore sa svim nedaćama koje su ih snašle i istoga dana im poslao 300 evra.
– Dugo vremena nije bilo nikakve pomoći, brinuli smo, jer drugih prihoda nemamo, a samo za struju i grejanje mesečno nam je potrebno bar 200 evra, isto toliko za lekove i namirnice. Hvala Bogu, dobri ljudi su nam ponovo pritekli u pomoć. Osim velike Rajke Tarlać, naše druge majke, vrednu donaciju poslao nam je i anonimni dobrotvor iz Francuske. Jedno vreme bićemo spokojni, hvala puno i ovom humanom čoveku velikog srca i široke duše – poručuje Ivan Tomović.
Skoro dve decenije naši čitaoci neprestano pomažu Tomovićima. Pomagali su im još dok su živeli u zabitom Pasijem Potoku na planini Rogozni, odakle je Vukomir po kiši, snegu, ledu i blatu Ivana i Peđu na leđima nosio do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara. Pružili su im prijateljsku ruku i da u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo sagrade kuću i budu bliže lekarima i Specijalnoj bolnici u Novopazarskoj banji, kupili su im šporet, veš-mašinu, frižider, invalidska kolica…
– Istina je ta da nije bilo ove pomoći mi bismo se verovatno još patili u planinskoj zabiti i pitanje je da li bi uopšte još bili u životu. I ovako nam je teško i preteško, ali ipak lakše nego da smo ostali na Rogozni, daleko od grada. Hvala beskrajno svima koji su nam godinama pomagali i koji nam i sada pomažu. Božjom voljom i naš budući život biće težak i zavisiće od pomoći dobrih ljudi, takva nam je sudbina – dodaje Predrag Tomović.
Pozivi sa svih strana
Nakon našeg apela za pomoć porodici Tomović, Vukomiru, Ivanu i Peđi javljali su se još neki naši čitaoci koji su se raspitivali kako da im pomognu. Neki su obećali i svoje donacije.
– Hvala im i na lepim rečima. Nama je svaka podrška mnogo vredna, jer znamo da nismo sami. Ono što znam jeste da će se brzo istopiti ovo što smo dobili, pa će nam pomoć ponovo biti potrebna – kaže Vukomir.
Još 100 dolara za Suljeviće
Nova donacija (nedavno iz Sarbrikena dobila 50 evra) stigla je i starici Vasviji Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet, koja sama u bedi i sirotinji brine o teško bolesnom sinu Mirsadu. Pomoć od 100 australijskih dolara njoj je poslala porodica Bihorac iz Melburna, poreklom sa severa Crne Gore. Uz veliku zahvalnost donatorima, baka Vasvija ističe da joj svaka pomoć zlata vredi, jer osim socijale od 80 evra, drugih prihoda nema, a da bilo šta radi bolest i godine joj ne dozvoljavaju, uz to, ni trenutka ne sme da se odvoji od svog bolesnog sina.
