Evropska politička zajednica (EPZ), čije stvaranje je predložio francuski predsednik Emanuel Makron, ne bi bila zamena za pristupanje Evropskoj uniji, ocenili su analitičari za Juronjuz Srbija.
Nakon samita u Pragu, 6. oktobra, trebalo bi da bude jasnije šta bi ona zapravo značila i kako je zamišljeno njeno funkcionisanje, a stručnjaci kažu da bi ovakva zajednica bila most između zemalja kandidata i članstva u EU, kao i da bi Srbija trebalo da joj pristupi jer bi joj to donelo stolicu za istim stolom sa najrazvijenijim zemljama Evrope.
Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže da prema informacijama koje su poslate sa visokog političkog nivoa tokom francuskog predsedavanja Unijom, deluje da je format Evropska politička zajednica zamišljen kao platforma za koordinaciju politika i stavova u domenima bezbednosti i stabilnosti.
– Radi se o nastojanju da se putem jedne labave strukture obuhvate zemlje koje su blisko povezane sa Unijom kroz politiku proširenja, dimenziju Istočnog partnerstva, Evropsku zajednicu za slobodnu trgovinu, s dodatkom Ujedinjenog Kraljevstva. Ideja je da se u svetlu napada na Ukrajinu, Evropska unija u što većoj meri afirmiše kao vodeća politička, ekonomska i druga sila na svom kontinentu, tako što će se kroz dimenzije poput EPZ raditi na što širem konsenzusu u nizu pitanja – rekao je on.
Prirodno je da Srbija, kako kaže Petrović, kao dugostojeći kandidat i zemlja koja pregovara o pristupanju EU, bude obuhvaćena inicijativama poput ove. U idealnom scenariju, to bi predstavljao dodatni, paralelni proces unutarevropskog usaglašavanja, unutar kojeg bi se slušao i glas zvaničnog Beograda, što nije mala stvar, naglašava.
Međutim, uspostavljanje ove inicijative ne predstavlja zamenu za politiku proširenja, i zapravo je dosta manje ambiciozno od toga.
– Uključivanje u EPZ bi trebalo iskoristiti da se pruži dodatni podsticaj evropskom putu, i ne treba ga tumačiti kao nekakav alternativni pravac, kojim se evropska perspektiva razvodnjava. Srbija kao jedna od svega nekoliko zemalja koja je u statusu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, koja je dosta vremena i energije uložila na tom dvodecenijskom putu, treba da nastavi da se rukovodi dosezanjem kriterijuma i standarda članstva u EU. U tom smislu, interes Srbije kao zemlje koja pregovara o članstvu u Uniji treba da bude da se iskoriste mogućnosti koje EPZ nudi, a kako bi se strateški cilj članstva što skorije ostvario – rekao je on.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević ističe da ovi pozivi koji su upućeni zemljama predstavljljaju prvi korak za zajedničko definisanje ciljeva. Ona kaže i da je forum koji bi se održavao na svakih šest meseci dobrodošao.
– Sama organizacija nije definisana, za sada govorimo samo o jednoj razmeni mišljenja. I razmena mišljenja je uvek dobra, susreti na šest meseci su uvek dobri sa liderima drugih evropskih zemalja. Ali ukoliko to bude zamišljeno od strane zemalja članica kao ono što zovemo eucentričan forum u kojem će se praktično samo postavljati uslovi šta je ono što EU želi, to ne verujem da će dati rezultate jer kao što smo videli i u politici proširenja to nije dalo rezultate – istakla je ona.
I dok se i dalje nagađa šta bi to tačno novo Evropska politička zajednica donela Srbiji, ali i ostalim zemljama kandidatima, institut „Bruedel“ objavio je predlog za formiranje koji uključuje i preduslove i vremenski sled. Jedan od minimalnih uslova za članstvo, kako se navodi, bilo bi i geopolitičko usklađivanje sa stavom EU o ruskoj agresiji.
Između ostalog, navodi se da će se proces proširenja nastaviti i posle 2030, a da se zaključiti i da bi zemlja kandidat deo tog procesa mogla da bude samo kroz mesto u EPZ koja bi bila formirana u leto 2023. godine, piše Juronjuz.
