Dijaspora želi svoje ministarstvo

Ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen sa koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević predstavio je danas rezultate pripreme i realizacije izrade strategije o čuvanju i jačanju odnosa matične države i dijaspore i naveo da Srbi koji žive van matice žele da imaju svoje ministarstvo u Srbiji.

Milićević je na završnoj godišnjoj konferenciji za medije rekao da dijaspora smatra da je potreban odgovarajući institucionalni okvir u Srbiji.

„Oni kažu da kada dođu u Srbiju, žele da imaju svoje ministarstvo, svoj institucionalni okvir, da žele da znaju gde je njihova kuća, na koja vrata mogu da pokucaju i šta je to što će predstavljati most između njih i ostalih ministarstava u vladi Srbije“, pojasnio je ministar.

Dodao je da su se pored ovog, iskristalisale i druge oblasti koje će ova strategija morati da pokriva a da je jedno od njenih centralnih pitanja delovanje Srpske pravoslavne crkve u državama u kojima živi dijaspora.

„U svim diskusijama naša crkva ima posebnu ulogu kao mesto okupljanja naše dijaspore. Da bi ona obavljala svoju ulogu, potrebna je podrška i pomoć države. O tome se mora razgovarati sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, posebno o širenju dobre prakse koja postoji u nekim parohijama, a koja mnogo znači našoj dijaspori. Srpska pravoslavna crkva je, rekao bih sa sigurnošću, faktor stabilnosti okupljanja jedinstva naših sunarodnika koji žive van Srbije“, rekao je ministar.

Milićević je objasnio da nova strategija prepoznaje i neophodnost toga da se napravi jedinstveni šalter za dijasporu, te da je takav mehanizam posebno bio pozdravljen od onih koji bi da ulažu u Srbiju.

To bi, kako je objasnio Milićević, olakšalo komunikaciju sa državnim organima elektronskim putem, mogućnost zakazivanja za realizaciju određenih poslova u vreme kada su ljudi iz dijaspore prisutni u Srbiji.

Istakao je da su aktivnosti na izradi strategije trajale od prvog novembra do 10. decembra 2023. godine i naglasio da je prethodna strategija doneta 2011. godine, ali da nikada nije sprovođena u praksi.

Milićević je pojasnio da je iz tog razloga cilj bio da se donese strategija koja će moći po svojoj metodologiji i sadržaju, da odgovori izazovima, iskušenjima, otvorenim pitanjima sa kojima se suočavaju Srbi koji žive van matice.

„Nisu se pratili akcioni planovi, nije bilo sistemskog pristupa u definisanju ciljeva, sprovođenju politike, evaluaciji postignutog“, naveo je Miličević govoreći o prethodnoj strategiji.

Dodao je da su iz tog razloga, sada, inicijativu za donošenje nove strategije pokrenuli upravo Srbi koji žive van Srbije, kroz razgovore koji su imali na Vidovdanskom saboru koji je održan u Zdanju Narodne skupštine Republike Srbije.

On je precizirao da su želeli da kroz otvoren dijalog sakupe podatke, te krenu ka izradi nove strategije, jer je to „suština politike odnosa Srbije prema sunarodnicima koji žive van Srbije“.

„Osnovna ideja je bila da dođemo do što većeg broja ljudi, kako bismo čuli što više iskustava, kako bismo čuli što više razmišljanja, što više sugestija, predloga, ali i da kroz aktivnosti koje slede, oni ostanu aktivni učesnici procesa izrade nove strategije. Možemo mi sesti u Beogradu i napisati strategiju, i preko resornog ministarstva strategiju predložiti Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali jesmo li time učinili i realizovali ono što je suština? Nismo“, naveo je on.

On je naglasio da je u pripremi dopis svima koji su učestvovali u razgovorima, kako bi ih izvestili o zaključcima do kojih su došli.

Oni će, kako je naveo ministar, biti pozvani da se pismenim putem se izjasne o tome, prošire svoje razmišljanje koja su izneli na sastancima, ali i da pokrenu neke druge teme.

Dodao je i da je tokom ove godine sproveden i čitav niz drugih aktivnosti, poput toga da je po prvi put nakon više od 10 godina organizovan Vidovdanski sabor u Srbiji, na koji je došlo 275 predstavnika udruženja ili relevantnih organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije.

Naglasio je i da su tokom letnjih meseci organizovana tri tematska kampa za više od 5.000 mališana, kao i manifestacija Mostovi do zavičaja koja je imala za cilj medijsko povezivanje dijaspore i matične države.

„U Srbiji je boravilo preko 30 novinara iz dijaspore, naših sunarodnika koji rade i koji se bave istim poslom u dijaspori, jer smo shvatili iz njihovih sugestija i predloga koliko je važno da napravimo tu vezu. Koliko je važno da istina, a istina je uvek bila interes Srbije, bude dostupna našim sunarodnicima koji žive van Srbije“, naveo je on.