Dijaspora i dalje široke ruke

Rastući trend priliva doznaka iz dijaspore započet 2022. nastavljen je u ovoj godini, pokazali su podaci Narodne banke Srbije za prva četiri meseca.

– U posmatranom periodu 2023, priliv doznaka u Srbiju bio je 1,6 milijardi evra, što je rast za 21,8 odsto međugodišnje – kažu u NBS.

Podaci govore da je od naših ljudi u inostranstvu prošle godine stigla suma veća od pet milijardi evra ili čak 40 odsto više nego 2021. kada je zabeleženo 3,269 milijardi.

Boljitak za standard

Ekonomista Danilo Šuković kaže za „Vesti“ da se odmah nakon korone i ekonomske krize koju je epidemija uzrokovala, mada su i tada doznake bile izvrsne, naša dijaspora vratila na staro, odnosno pokazala se kao jedna od najvelikodušnijih na svetu.

– Nastavljen je trend porasta doznaka koji je započet lane, kada su dragi naši iz belog sveta poslali više od pet milijardi evra, što uz strane direktne investicije dostiže 10 milijardi evra – pojašnjava naš sagovornik.

Nemačka je, navodi on, bila i ostala glavni izvor, odakle stižu devize, a ne zaostaju ni druge evropske zemlje poput Švajcarske i Austrije .

– Ova suma od pet milijardi je sigurno i veća, jer svako ko dolazi može da donese do 10.000 evra bez prijave na granici. Sve to utiče na standard građana u pozitivnom smislu – kaže za „Vesti“ Danilo Šuković.

Kada se govori o faktorima koji su uticali na rast doznaka, u NBS kažu da treba imati u vidu nekoliko stvari.

– Doznake, kao prvo, inače imaju kontraciklični karakter, što znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, najčešće dolazi i do njihovog rasta. Ljudi koji žive u inostranstvu, u tim okolnostima više pomažu članove porodica i prijatelje u Srbiji. Drugo, inflacija u svim zemljama dovodi do toga da su ključni makroekonomski i pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

Digitalni doprinos

U NBS-u napominju da na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju boravište u Srbiji.

Da su stranci uticali na veći priliv videlo se 2022. godine kad je zbog sukoba u Ukrajini, u Srbiju je došao znatan broj ruskih IT stručnjaka koji rade za strane firme. Povećan je i broj srpskih IT stručnjaka koji rade za inostrane poslodavce. I jedni i drugi, kako kaže za „Vesti“ stručnjak za dijasporu Vladimir Grečić, doprinose prilivu novčanih sredstava u zemlju.

– Povećan je broj digitalnih nomada naročito Rusa i Ukrajinaca koji su našli bolje mesto za rad u Srbiji, nakon tamošnje krize i sukoba. Više je i digitalnih pečalbara, srpskih stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Obe kategorije doprinose i prilivu novca i tehnološkom razvoju, pa treba naći meru u njihovom oporezivanju kako bi ih stimulisali da ostanu u zemlji i nastave tu da rade – kaže Grečić koji udvostručavanje ili utrostručavanje IT sektora vidi kao razvojnu šansu za Srbiju.

Najviše sa Zapada

Na osnovu podataka o geografskoj strukturi doznaka za prvo tromesečje 2023. uočava se da je struktura doznaka ostala stabilna i da je najviše doznaka došlo iz Nemačke, 26 odsto, Švajcarske, 11 odsto, iz Austrije 10, SAD i Francuske po šest odsto.

Ulaganje u domovinu

Vladimir Grečić ukazuje da prema nekim informacijama, 90 odsto doznaka koje stignu iz dijaspore rodbini u Srbiji idu na potrošnju.

– Prema tim navodima ostalih 10 odsto, dijaspora ulaže u biznis, uglavnom u mala i srednja preduzeća – kaže Grečić i dodaje da bi trend preduzetništva kod naših ljudi u inostranstvu trebalo jačati.

Metodologija MMF

NBS koristi metodologiju platnog bilansa MMF. Prema njoj su doznake obuhvaćene kroz stavku lični transferi koja obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva fizičkim licima rezidentima Srbije.