Aleksandra Kovačević, rođena Bečlijka, čiji su roditelji s prostora bivše Jugoslavije, pravi je primer koliko poreklo i činjenica da potiče iz mešovitog braka može da usmeri životni put ka humanitarnom radu i pružanju pomoći svima kojima nedostaje podrška.
Uvek spremna da pruži reč utehe, prijateljsku podršku, osmeh ili zagrljaj, podjednako je spremna da se posveti onima kojima život nije bio naklonjen, beskućnicima, izbeglicama, decu sa smetnjama u razvoju…
Aleksandra za „Vesti“ priča da je studirala pedagogiju i socijalni rad, a dobrotvornim radom je počela da se bavi sa ljudima koji nisu imali svoj dom, ali i zavisnicima od različitih droga, jer joj je to „specijalizacija“. Humanost iskazuje kroz organizaciju Samariterbund u Beču, u okviru koje se angažovala još tokom studija.
Kaže i da Samariterbund ima dovoljno smeštajnih kapaciteta, odnosno kuća u kojima su smešteni ljudi kojima je potrebna pomoć.
– Nisam planirala da ostanem u Samariterbundu, želela sam da radim u policiji, ali sam se uverila da u ovoj organizaciji postoji mnogo međusobne podrške i slobode u radu i odlučila sam da i posle završenog fakulteta ostanem u njoj – ističe Aleksandra.
Već je četiri godine kako je Samariterbundu, dve godine je radila kao pedagog i socijalni radnik u kući u kojima su smešteni beskućnici, zavisnici ili mentalno oboleli.
– Nakon fakulteta, pitali su me da vodim kuću za izbeglice iz Ukrajine i drugih država. Tako da sam sad šefica te dve kuće – navela je Aleksandra.
Uprkos napornom radu, nije zapostavila dalje školovanje i usavršavanje, pa od septembra studira i psihoterapiju, a sve kako bi što bolje odgovorila svom životnom pozivu.
Rođena je u Beču, ali je odrasla na jadranskoj obali, u Rijeci, budući da su njeni roditelji dobili premeštaj u taj hrvatski grad. Otuda ne čudi ni želja da radi u policiji.
Otac joj je iz Laktaša, majka iz Trebinja – otac pravoslavac, majka muslimanka, a Aleksandra sama kaže da je upravo ta činjenica odredila njen životni put i opredelila je da se bavi socijalnim radom. Organizacija kojoj pripada sprovodi i projekte u Republici Srpskoj, odnosno pomaže oblast socijalnog rada u RS, kako bi se ona dodatno unapredila.
– Vrlo je kreativan projekat koji sprovodimo u RS, a reč je o likovnoj radionici, a slike koje tu nastaju prodaju se – priča Aleksandra.
Takođe, drži i časove studentima u Beču, koji dolaze iz RS, BiH i Srbije.
– Novac od slikarstva ide u te organizacije u RS. Delimo donacije u RS, ali i radimo zajedno sa njima, kroz projekat Creative together
– kaže Aleksandra i najavljuje jedan poseban događaj u Beču, sa Kulturno-umetničkim društvom Kolo u septembru.
Glavni cilj je, kaže, otvaranje jedan dom za pružanje pomoći u Banjaluci.
Pomoć deci
Aleksandra nije jedina koja vuče korene s prostora bivše Jugoslavije u Samariterbundu, a sudbina je htela da joj prva šefica bude iz Banjaluke, odakle je i njen kolega koji vodi sa njom kuću u Beču.
Na pitanje koliko su humanitarne organizacije poput Samariterbunda, važne u vreme krize izazvane ratom u Ukrajini, odgovara da je to sada veoma značajno, da ljudi imaju ne samo kuću u kojoj mogu da ostanu već i da znaju da je neko tu za njih, da im pruži podršku.
– Mnogo su samostalni i njima u početku samo treba pomoć u dobijanju dokumenata, u birokratiji. Svi zajedno moramo da radimo na tome da osećaju sigurnost, a pogotovo deca, koja su najvažnija – poručila je Aleksandra.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
