Susret i stihovi u gradu Romea i Julije zapečatili jedno novo pesničko prijateljstvo. Pesnici za decu Saša Savić i Dragana Ljuna sreli su se u gradu ljubavi, u gradu Romea i Julije, u Veroni, u srcu severne Italije. Razmenili su knjige i iskustva i čitali sopstvene stihove.
Pesnik i pesnikinja gaje strast prema dečjoj poeziji koja je oličenje njihove ljubavi prema unucima.
Dragana Ljuna rođena je 02. oktobra 1978. godine u Kninu( Dalmacija), gde je i živela u selu Kolašac, do 1995. godine, kada je, protiv svoje volje, morala u prognaničkoj koloni napustiti svoj zavičaj zbog nesrećnog rata na tim prostorima. Po dolasku u Srbiju, završila je školovanje, živela je kratko u Kragujevcu, a potom se preselila u Beograd, gde je i živela i radila u KBC Zvezdara, sve do 2019. godine, a onda se preselila u Nemačku, gde i sada živi, radi i piše poeziju, a i kratke priče, za koje kako kaže, čekaju svoj trenutak. A i roman koji je davno započela, za koji smatra da treba i vremena i strpljenja, da bi stigao do štampe.
„Lepo je uvek sresti ljude koji imaju ista interesovanja, a pogotovu van granica domovine. Za Sašu sam saznala od profesora dr Milutina Đuričkovića koji je pisao recenzije za moje knjige, a, takođe, i za Sašinu knjigu. Druženje u gradu Romea i Julije, mogu reći da je bilo pravo pesničko druženje, a i lepo je slušati drugog pesnika dok čita svoje stihove, samo da nam je ovakvih susreta što više“, istakla je pesnikinja Dragana Ljuna.
Saša Savić je rođen u Kragujevcu 1968. godine, gde je završio Osnovnu školu, a onda ga je život vodio od Zagreba, Skoplja, Tetova, Paraćina, Prištine, do Verone, gde je i dan danas. Uz završenu srednju vojnu školu i Fakultet za fizičku kulturu, radio je kao vojno lice (zbog toga tolika seljenja) i kao profesor fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi u Kragujevcu.
U dva navrata po dve godine boravio je u Italiji, a od 2010. godine za stalno naseljen u Veroni.
„Moja vezanost za književnost se manifestovala kroz ljubav za čitanjem i kratko školsko bavljenje glumom, ali nikada, čak ni u pokušaju, nisam napisao nijedan stih, sve do 2023. godine, kada sam napisao prve rime želeći da obradujem unuke. Moglo bi se reći da su one bile motivacija , moje poetske muze, za pisanje pesama. Sve što se dalje desilo je bilo veliko iznenađenje, ne samo za druge, već i za mene, a ja sam dobio vetar u jedra zahvaljujući pozitivnim kritikama, ne samo poznanika i prijatelja, već i stručnih ljudi, a kao krunu mojeg dosadašnjeg rada dobio sam drugu nagradu na osmim ,,Drinskim književnim susretima“ za zbirku pesama ,,Jedna mrva u vidu slova“,“ istakao je pesnik Saša Savić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
