Deca radosna roditelji ozareni

Lutkarsko pozorište Boka, već godinama zadivljuje i oduševljava decu u Berlinu, a u njemu se redovno održavaju i predstave na srpskom jeziku, zahvaljujući vlasnici pozorišta, Oliveri Beker, devojačko Đorđević. Ona je svoje znanje stečeno na glumačko-lutkarskom smeru 12. beogradske gimnazije usavršila na studijama glume u Berlinu i pokrenula pozorište nazvano po Boki Kotorskoj, odakle delom potiče. Dogovor o saradnji sa Jasminom Drinjak Malogajski i Radmilom Milovanović, koje vode neformalnu dečju igraonicu Štramplica, rezultirao je izvođenjem predstave „Pčelica Maja uči da leti“ na srpskom jeziku. Ovom dobro primljenom i posećenom predstavom, na najbolji način obeležen je kraj veoma uspešne prve sezone, berlinske igraonice Štramplica.

Olivera Beker potrudila se da u veoma kratkom roku, pripremi i adaptira na srpski „Pčelicu Maju“, a Jasmina i Radmila su uspele da animiraju decu i obaveste roditelje, tako da se za predstavu tražila karta više, a gledalište je bilo prepuno. Oduševljena deca su pretežno predškolskog uzrasta, a Olivera je svojim velikim glumačkim iskustvom, darom i šarmom, uspela da okupira i održi njihovu pažnju gotovo čitav sat koliko traje predstava.

– Nedavno sam upoznala Jasminu Drinjak Malogajski, pogledala sam njihov koncept Štramplice i veoma mi se svideo. Ona i Radmila Milovanović su sve organizovale oko predstave, i danas je prisustvovala brojna publika. Ja sam potpuno zadovoljna što su i deca i odrasli mogli da vide i čuju nešto na našem jeziku – kaže Olivera Beker.

Deca su sa punom koncentracijom sve vreme pratila događanja na sceni, koja su veoma često prekidana salvama smeha, jer pred gegovima Oliverinih lutaka, jednostavno nisu mogla da se suzdrže. O uspešnom izvođenju predstave, najbolje govore oduševljena lica roditelja i radosna deca, koja ne bi imala ništa protiv da raspust brzo prođe, samo da ponovo uživaju u Štramplici i na predstavama lutkarskog pozorišta Boka.

Aleksandar Filipović je zadovoljan što je njegova ćerkica najzad prisustvovala nečemu što je po njenom ukusu.

– Došao sam sa ćerkom koja ima četiri godine, ovo je prelepa stvar i mislim da bi češće trebalo ovako nešto da se organizuje. Iznenađen sam koliko u Berlinu ima dece uzrasta kao što je moja ćerka. Danas je ovo za njih zaista bio fantastičan doživljaj. U Berlinu sam više od 30 godina i bavim se menadžerstvom u oblasti sporta. Većim delom je to bila košarka, a sada je i fudbal aktuelan. Nastojimo da igrače sa Balkana plasiramo širom Evrope. Živeo sam u Beogradu gde sam igrao košarku u Srpskoj ligi, a kao junior igrao sam sa Sašom Obradovićem i Aleksandrom Đorđevićem u Crvenoj zvezdi.

Jelena Mura smatra da je Štramplica za njenu ćerku došla u pravom trenutku i više je nego zahvalna što je prva sezona krunisana ovakvom predstavom.

– Otkako se pojavila Štramplica, upoznala sam puno naših ljudi i mnogo više se družimo. Zahvaljujući njoj sam i saznala za ovu predstavu, u kojoj je moja ćerkica Jovana, zaista uživala. Ona ima dve i po godine, a u Štramplici nam je mnogo lepo i obradovaćemo se ako preraste u vrtić. Osam godina sam u Berlinu, došla sam iz Skoplja. Radim u IT sektoru, a suprug Marko se bavi finansijama. Jovana ide u vrtić i nastojim da pričam sa njom i srpski i nemački.

Igra na dva jezika

Olivera Beker kaže da pozorište Boka postoji od marta 2013. godine,

– Već godinama sam u projektu kao glumac-lutkar. U Berlin sam došla 1997. iz okoline Beograda. Tamo sam završila glumačko- lutkarski smer u 12. beogradskoj gimnaziji, a ovde sam krenula na fakultet kao gost-student, da bih usavršila jezik i definitivno krenula da se bavim glumom i lutkarstvom. Prostor pozorišta Boka, ustupam i umetnicima i mladim muzičarima koji ovde jednom nedeljno probaju. Posle podne uglavnom koristim za pozorišne probe. Igram predstave na nemačkom jeziku, a na srpskom sam praktikovala da igram jednom mesečno, tokom svih ovih godina. Ovo danas je nešto novo, ima mnogo novih i mladih roditelja, a pre desetak godina kada sam sa tim krenula, publika je bila drugačija. Nedeljno imamo četiri predstave, neizostavan je termin nedeljom pre podne kada igram sa mojim lutkicama, a preko nedelje mogu pojedine škole da izaberu neku drugu predstavu – navodi Olivera koja radi i u školi kao pozorišni pedagog.

Ona navodi da priprema jedne predstave na nemačkom obično traje 3-4 meseca sa obradom lutaka, a onda paralelno prevodi tekstove na srpski, tako da predstave odmah može da izvodi i na našem jeziku.

O svojoj porodici, koja je takođe dobrim delom aktivna u scenskim delatnostima, Olivera je navela:

– Suprug Denis je inženjer na televiziji i muzičar, sin Stefan studira saund-inženjering i svira više instrumenata. A ćerka Dženifer se bavi birokratskim poslovima.

Biće novih predstava

Kako je došlo do realizacije ove predstave objašnjava i Jasmina Drinjak-Malogajski:

– Sa Štramplicom smo želeli da malo drugačije obeležimo kraj školske godine, jer smo imali puno aktivnosti i zamolili smo Oliveru da napravi predstavu na našem jeziku.

– Predstavu „Pčelica Maja uči da leti“ napravila je zaista ekspresno, za samo dve nedelje. Za to smo joj više nego zahvalni. Bilo je to lepo druženje dece sa pčelicom Majom, koja je naučila da leti. To je ujedno bio i završetak sezone Štramplice za ovu godinu. Od septembra krećemo u intenzivnu saradnju sa pozorištancem Boka, uz nove predstave i dramske radionice sa decom. Štramplica će biti format za decu do šest godina.

Jasminin sin, Teodor Malogajski, je o pozorištu već govorio za „Vesti“, povodom ranijeg gostovanja predstave „Milunka“, kada je i sam kratkotrajno boravio u Berlinu, kod mame i tate. O predstavi „Pčelica Maja uči da leti“, on ima i svoje mišeljenje.

– Predstava mi je sasvim O.K, mada sam pčelicu Maju ipak nekako prerastao. Najviše mi se dopalo kada je Pavo padao na glavu, jer mi je to bilo mnogo smešno. Došao sam sam pre četiri dana u Berlin, a od prošlog dolaska porastao sam za šest centimetara. Već sam se upisao ovde u školu. uskoro krećem u treći razred, sa nemačkim jezikom ne stojim nikako, ali se nadam da ću ga ipak nekako naučiti.

Bilo je savršeno

Porodica Babić, uspela je u kompletnom sastavu da proprati „muke“ pčelice Maje, dok je naučila da leti, a sestre, trogodišnja Dana i četvorogodišnja Lenka uglas saopštavaju:

– Mnogo volimo pčelicu Maju, ova predstava nam se strašno dopala. Mi idemo zajedno u isti vrtić, i tamo ćemo svima da pričamo, kakvu smo lepu predstavu gledale.

Njihova mama, Kristina Aleksić Babić dodaje da se i odraslima dopala predstava.

– Deca su uživala i većim delom se slatko smejala. A kada vidite dečje osmehe, možete da budete sigurni da je bilo savršeno. Njih dve su prvi put u jednom lutkarskom pozorištu, i ovo im je nešto potpuno novo. U početku nisu znale šta ih očekuje, a

li sad su oduševljene i već jedva čekaju da dođu ponovo.

Kristina kaže da imaju širok krug prijatelja iz naše zemlje, tako da Lenka i Dana imaju dosta mogućnosti da pričaju srpski sa drugom decom.

– U Berlinu sam devet godina, a suprug Dušan malo manje. Došli smo iz Beograda, Dušan je elektroinženjer u firmi koja pravi sofrvere za druge firme. Ja sam molekularni biolog, radila sam na klinici Šarite, u farmaceutskoj kompaniji Bajer, a upravo sam dobila novi posao, u Institutu „Robert Koh“. U Beograd odlazimo sve ređe, na šta je najviše korona uticala. Nedostaju babe i dede, i ostala rodbina, a na drugo smo se nekako navikli.